(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Кад сам био дете, веровао сам да је свет одраслих –

Свет Истине, Лепоте, Доброте и Љубави!

А када сам порастао, схватио сам, да одрасли људи живе у свету лажи и опсена, у свету обмана и превара, у свету прељуба и кривоверства.

Да свако свакога лаже, да свако свакога поткрада, да свако свакога оговара и потајно мрзи.

Схвативши и освестивши то, кренуо сам Путем буђења и освешћивања, Путем стварања својих песничких унутарњих пространстава и светова, Путем великих посвећеника Љубави, Доброте, Истине и Лепоте.

 

02

Једног мог пријатеља, приупита један човек: како то да Драган Симовић није успешан?!

И пре овога, чуо сам толико пута, од разних и различних људи, ово исто питање.

Људи се увек питају, и нека се питају!

И сам се питам, и вазда изнова чудим –

како себи, тако и ономе што пита.

Заиста, нисам успешан –

а нисам ни рођен да будем успешан,

нити, пак, жалим што нисам успешан!

Нисам на свет дошао да будем успешан, већ да бих обавио Задатак који ми је још пре рођена задат.

Да певам и сневам, и да се радујем Животу.

Да се радујем Лепоти и Дивоти Бића и Суштаства.

Да познам Љубав, и да живим Љубав.

 

03

Византије никада било није!

Много је обмана и превара у званичној светској повесници; много је лажи у свету којим владају људи  лажи.

Византија је измишљена у седаманаестом веку, да би се затурила Истина о ВедСрбима, о Белим Србима Аријевцима.

Византију су измислили ватиканско-германски калуђери, јудео-кршћански жреци и врачи.

Они много што-шта умишљају и измишљају, лажући тако и себе и свет.

Нема потребе да читате књиге о Византији, будући да Византије никада ни било није!

Зашто вам ово кажем?

Зато што сам у младости читао силне књиге о Византији, а боље би ми било да ниједну прочитао нисам!

Могао сам за то време да читам неке много лепше и вредније књиге из Акаше.

 

04

Сва су људска имена на води записана.

Тако говораше Велики Тесла.

Ако се не сједине са Бићем Свих Бића, са Великим Духом Стварања, и са Мајком ПраВасељеном – сва ће наша имена заувек остати на води записана!

Само онај Човек који се одрекне својега малог, себичног и скврченог ја, и сједини са Великим Бићем и Суштаством, ући ће заувек у Мајку Акашу.

 

05

Диван јесењи дан.

Жуте и румене крошње дрвета, у мојему врту, и около мојега врта за тиховање.

У јесен ме вазда опхрва сета.

Сета, незнано откуд!

Сета и радост, у исти мах.

Сета помешана са милином.

 

06

Лете ждралови!

Сетих се ждралова из далеког детињства.

А на тренутак ми се учини, да је то било у једном ранијем, давно минулом, животу.

Било је то у позну јесен, пред први снег, у сутон сетан, магловит и суморан.

Ништа на небу нисам видео, али сам однекуд из даљине чуо ждралове.

Ждралови ме, и дан-дањи, подсећају на нешто тајанствено, тајинствено, древно и далеко.

Подсећају ме на Стриборију, на СрбИрију.

Подсећају ме на Древне Претке!

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Рат против Срба траје већ тисућама година.

Рат против Срба јесте рат против Аријевског Духа.

То је Истина, а све друго су лажи синова лажи!

Рептилија је највећи непријатељ Аријевског Духа.

Рептилија је највећи непријатељ Ведских Белих Срба.

Рептилија је највећи непријатељ Лепоте, Доброте и Љубави.

 

02

Ватикан је Срце Рептилије.

Јудео-кршћанство јесте идеологија Рептилије.

Јудео-кршћанство није религија, а још мање вера; јудео-кршћанство јесте рептилијска идеологија –

као дарвинизам, као позитивизам, као материјализам, као комунизам, као марксизам, као бољшевизам, као мундијализам, као глобализам!

Све је то једна те иста Рептилија у различитим издањима, у различитим измима.

 

03

О србском филму, данас и одувек.

Нити је постојао, нити постоји србски филм; постоји само антисрбски филм.

Оно што зовемо србским филмом, то је, зацело, антисрбски филм!

Ружна слика о Србству и Србима кренула је, управо, из Београда, и обишла свет.

Оно што зовемо србском културном елитом, то су највећи мрзитељи Аријевског Духа у Србском Бићу.

Шудре, парије и палије чине такозвану србску културну елиту.

Они су снимали и стварали најодвратније, најодурније, најгрозније филмове о Србима.

Они су Србе представиљали свету као дивљаке, канибале, људождере, ружне и зле.

 

04

Тужно је, и поражавајуће по Србство, што не постоји истински и истинити србски филм.

Што не постоји филм о Србској Души, о Србском Бићу, о Србском Аријевском Духу!

Највећи мрзитељи Србства, снимали су филмове о Србима.

Они се ругају свему племенитом, узвишеном и дивотном у Србском Бићу.

Они свету представљају Србе као шудре, палије и парије.

Нико се тако није наругао Србском Аријевском Духу, као ови такозвани србски уметници!

 

05

Има толико племенитих, узвишених, дивотних и божанских Срба, о којима србска јавност појма нема!

Има Срба и Србкиња – расних Аријеваца!

Оних Срба и Србкиња који су задужили човечанство, а о њима ни србска ни светска јавност никаквога појма немају!

Само још малоумни и бесловесни не виде, да постоји вековна завера Рептилије против Ведских Срба.

 

06

Рептилија не жели мир и благостање у свету.

Рептилија жели хаос и пакао у свету.

Рептилија жели свеопшти рат у свету; рат без почетка и свршетка.

Свеопшти рат- сви против свих!

До коначног истребљења, до коначног самоуништења.

 

07

Рат против Рептилије почиње од нас, и у нама.

Нека свако у свом Унутарњем победи Рептилију, и сви ћемо бити слободни!

Рептилија је друго име за себичност и саможивост, за мржњу и зло, за лаж и злочин, за грабеж и отимачину, за крађу и пљачку.

Рептилија је друго име за банкаре и индустријалце, за капиталисте и мундијалисте, за господаре медија и светских влада.

Рептилија је друго име за оне синове таме који воде вековни рат против Аријевског Бића и Аријевског Духа свуда по свету.

 

08

Најжешћи рат против Рептилије водио је Никола Тесла.

Ведски Бели Србин, Србин Аријевац – Никола Тесла!

Све оно што је Тесла примао из Галактичког Језгра и Суштаства, као божанске дарове човечанству, то је Рептилија, на разне начине, покушавала да осујети.

Покушавала, али није успела!

ОНО САМ

ШТО СУ СНИ МОЈИ

КОЈЕ БУДАН СНЕВАМ

 

Ако бих се одрекао својих снова,

и себе бих се одрекао.

 

Јер све што имам,

то је од снова мојих постало;

 то се у снима мојим зачело;

то се низ снове моје у живот низвело.

 

Да нисам сневао,

не бих ни био;

 не бих ни љубио.

 

Само сневајући,

у сновима својим,

 ја сам бивао једно са Богом;

 само сневајући,

у снима својим,

 ја сам познао Милост Божју;

само сневајући,

у сањама својим,

 ја сам знао

да Бог јесте у мени,

и да ја пребивам у Богу.

 

Заиста,

све што сам сневао,

то ми се

на јави

и збивало.

 

 Моји снови

били су моја стварност.

Моји снови

били су и више

од моје стварности.

Моји снови

 били су Пут мој,

и Светлост моја

на Путу.

 

Без својих снова,

ни ја никада

не бих био –

 ја!

 

Без својих снова,

зацело,

уопште

и не бих

био!

 

Оно сам,

што су сни моји

које будан

сневам.

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Чувари Свете Ватре.

Чувари ВедСрбства.

Чувари Тајног Предања Богова и Предака.

То смо ми; то је свако од нас, понаособ.

Ми нисмо Случај; ми смо Наум и Намера –

Богова и Предака!

 

02

Ја сам само један од вас.

Један од вас са песничким даровима.

Свако је од нас добио неке дарове:

неко за поезију, неко за сликање и цртање, неко за певање и свирање, неко за пророковање, неко за исцељивање, неко за васкрасавање мртвих.

Сви дарови су од Бога Живога –

од Створитеља, од Великог Духа Стварања.

Зашто ово казујем?

Казујем, да не бисте умислили и помислили, да сам бољи, да сам вреднији од вас.

То би сметало и вама и мени.

Мени више него вама.

Тада не бих могао да певам и пишем –

из Бића, из Душе, из Срца.

Зато и кажем: ја сам само један од вас – сродан вама, сличан вама, близак вама.

Нека тако буде, и остане.

 

03

Долази време, и већ је дошло, када ће све наше помисли и замисли, сва наша осећања и хтења, све наше жеље и намере –

одмах, у трену, да се материјализују,

да се остварују.

То и јесте Дух Новога Доба.

Доба Духа Стварања.

Згушњава се Време, згушњава се Биће Времена.

У истоме часу дешаваће се –

узрок и последица,

сетва и жетва,

замисао и остварење.

 

04

Наши Богови не обитавају у Прошлости.

Прошлост не постоји, као што ни Будућности нема.

Постоји само Овај Тренутак, ово Вечно Сада.

Све се дешава Овде и Сада.

Богови су Овде и Сада, као што су и наши Велики Преци, уистини, Овде и Сада.

Ми нисмо рођени – ми се у свакоме часу, у свакоме трену вазда изнова и снова рађамо!

Ми нисмо били негде и некад – ми смо Овде и Сада.

Ми нисмо бивали – ми бивамо!

Ми нећемо у некој далекој будућности бити радосни и срећни, лепи и паметни, љубљени и заљубљени, здрави и спокојни – ми смо то већ Сада; ми смо све то већ Овде и Сада.

Тако размишљајте, тако сневајте, тако маштајте – све што вам се дешава, нека вам се дешава Овде и Сада!

 

05

Пожали ми се једна млада лепојка, девојка од двадесетак лета.

Немам пријатеља, немам друга, немам младића – мене нико не воли!

Ко каже да те нико не воли? – упитах је ја.

Сви те љубе и воле, само што ти ниси свесна тога.

Ниси свесна, да те све воли, да те сви љубе.

Љубе те Сунце и Месец, љубе те Вода и Ваздух, љубе те сазвежђа и Звездана Јата.

Воли те дрво, воли те цвет, воли те ружа; воле те тице и  животиње, воле те облаци и ветрови, воле те многи људи, знани и незнани, само би још требало да и ти саму себе заволиш; да се помириш са самом собом; да себи самој опростиш неке наметнуте и измаштане кривице; неке замишљене и умишљене грехе.

Није важно оно што је било, нити оно што ће бити – битно је оно што се дешава у Овоме Трену, што се збива Овде и Сада.

Кад год ми се неко пожали, да га нико не љуби, ја знам да је узрок и праузрок томе – да он самога себе не љуби, да он самога себе не воли!

А, кад заволи самога себе (свим Бићем и Срцем својим), тада и бива истински вољен!

Зато, љубите себе, да бисте и ви били љубљени, те да бисте и сами могли и умели да љубите –

 сва бића сушта у свим световима.

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Реч рођена у Души Срца јесте Живи Бог у нама.

Кад год изговоримо Реч из Срца и Душе, ми смо, уистини, створили још један Живот.

Створитељ нас није створио ограниченим, већ неограниченим илити безграничним.

Ми нисмо ограничена Бића и Суштаства, већ Бића и Суштаства са даровима и моћима Богова.

Имамо дарове и моћи, како каже мој пријатељ врли, исцелитељ и велики посвећеник Древних Знања –

Владан Пантелић, да васкрсавамо и себе и ближње, да вазда изнова и снова рађамо и себе и ближње.

Имамо све те дарове и моћи Богова, али смо пали у заборав, у таму, у незнање.

 

02

На моје лирске записе под насловом О ДЕВИЧАНСКОЈ ДУШИ, Милица је објавила дивотан, песнички надахнут коментар.

Милицу, и иначе, осећам и видим –

својим је Унутарњим Бићем препознајем –

у Светлости Божанског Знања.

То су, зацело, Галактичка Знања ВедСрба, Знања која се на Земљу низводе кроз Пробуђене Душе.

Има још Сродних Пробуђених Божанских Душа на Србскоме журналу.

Има их, има!

И биће их све више, и више.

Једна од тих Пробуђених Душа јесте и Јадранка.

Јадранка и Милица су Сродне Душе, Душе из истога Звезданог Јата, како ја песнички пророкујем.

Овде морам да споменем и Сокола са Велебита, као и Драгослава Бајагића, који су, такође, далеко одмакли на Путу Светлости.

Знам да има још и више Пробуђених Душа, које пажљиво и стрпљиво читају лирске записе, али се, из неких разлога, не  јављају са својим коментарима.

И то разумем; уистини, Бићем и Срцем разумем.

Све ме то радује веома, јер долазите ви (ви из Будућности!), који ћете уместо мене стварати и писати за оне што долазе!

 

 

03

Лепота, Доброта и Љубав, са Вером и Знањем, јесте Будућност Света, као и иних светова у ПраВасељени.

Ми, напросто, хитамо ка Будућности.

Будућност се већ догађа у Вечноме Сада.

Тај Пут навише нико више не може да осујети.

Не може да осујети, зато што се Дух Новога Доба већ низводи на Мајку Земљу.

Све је више Пробуђених, и они су, управо они, покретачка снага, сила и дејство Великог Духа Стварања.

 

04

Наша је дужност, дужност од Богова, да благосиљамо, бодримо и соколимо једни друге.

Да се дивимо једни другима, када год неко од нас учини неко племенито, узвишено и божанско дело.

То је Завет наших Предака и наших Богова.

Да припомажемо једни другима у духовном узрастању, да себе налазимо и препознајемо у сваком од нас!

И то је Девичанска Душа, и то је Душа Срца и Свести.

 

05

Сви смо ми упућени једни на друге.

Нико од нас не може ништа да учини без Сродних Душа, без Душа из својега Звезданог Јата!

Ако је већ тако (а јесте!), онда чувајмо и спасавајмо једни друге!

Спасавајући ближње, свако од нас спасава и самога себе.

То је Закон!

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Да ли је Човечанство изгубило Девичанску Душу?

Да, Човечанство је давно изгубило Девичанску Душу, и зато је толико туге, патње и боли у Свету.

Зато је толико мржње и зла у Свету.

Зато је толико грозних ратова у Свету.

Девичанску Душу није само Човечанство изгубило, већ и сваки народ, сваки појединац, сваки човек понаособ.

Зато смо сви губитници, зато смо сви паћеници и мученици у Свету.

 

02

Човек као Божанство има више душа –

 Душу Осећања, Душу Ума, Душу Разума, Душу Срца, и Душу Свести.

Шта је Девичанска Душа?

Девичанска Душа јесте Душа Осећања – Душа СаМилости, Душа Љубави.

Све су душе међусобно повезане и умрежене, тако да ниједна душа не може да се развија и узраста без сарадње са осталим душама, како у Унутарњем тако и у Спољном.

 

03

Човек више не види Човека као ближњег, као брата и сестру, као друга.

Човек више не види Природу, не види тице, животиње, биљке и дрвета као суближње, као део себе, као себе сама.

Човек више нема саосећања, нема самилости за Човека, за ближњег и суближњег, нема више благодарности и побожноти у Човеку, зато што је давно изгубио Девичанску Душу.

Нема више стида у Човеку, и зато је Човек пао испод скота, испод звери.

 

04

Са губитком Девичанске Душе, Човек је остао без Милости Духа Стварања; остао је без Божје Љубави; изгубио је своје Вечно Божанство у Себи, и постао је чудно и неприродно биће које више не припада ниједноме Царству.

Без Девичанске Душе, Човек је постао биће разарачко и рушилачко, биће које руши и уништава све пред собом –

 не само на Мајци Земљи већ и у ПраВасељени.

Човек је, на концу, постао највећи непријатељ самоме себи!

 

05

Нема више флуида, нема галактичке титравости и космичке треперавости, нема тајанства ни тајинства у љубави између Мушкарца и Жене – зато што је Човек изгубио своју Девичанску Душу.

Уместо Љубави, као највишег ступња божанског посвећења и тајинства, односи између Мушкарца и Жене свели су се на скотоловство, на животињско парење мужјака и женке, на луталачко и скитачко пасје оргијање, цвилење и завијање – зато што је Човек изгубио своју Девичанску Душу.

Мушкарац у Жени, као и Жена у Мушкарцу, више не виде своју Другост Бића, не Огледају се и не Препознају Једно у Другоме – зато што је Човек изгубио своју Девичанску Душу.

Љубавни загрљај између Мушкарца и Жене није више космички загрљај Двају Бића, Двају Суштастава, Двају Божанстава; није више загрљај Неба и Земље, нема више Стварања и Рађања – зато што је Човек изгубио своју Девичанску Душу.

 

06

Човек и Човечица не рађају више Исполине, Дивове и Богове, већ човеколике патуљке, бића болешљива и смртна – зато што је Човек изгубио своју Девичанску Душу.

А са губитком Девичанске Душе, Човек је изгубио све дарове и моћи својих Богова.

 

07

Још има наде за нас!

Ништа изгубљено – није заувек изгубљено!

Све дарове и моћи својих Богова, можемо у трену једном да повратимо.

Потребно је само да се пренемо, да се пробудимо и освестимо, да схватимо ко смо и чији смо.

А то ће бити наше Поновно Рођење, не само на Земљи већ и у ПраВасељени.

Поново ћемо бити Богови који ће рађати Богове!

 

08

Наши су Велики Преци чували и неговали Девичанску Душу.

Наши Преци – ВедСрби, ПраАријевци!

Зато би се Девичанска Душа могла још звати и Ведском Душом, илити Аријевском Душом.

 

09

У времену долазећем, води се духовни рат Унутар сваког Човека, Унутар сваког Народа.

Сваки Човек, и сваки Народ, мораће у свом Бићу и Суштаству, да препозна Живо Божанство у Себи, да препозна Девичанску (Аријевску) Душу у свом Унутарњем.

Ја верујем у поновни повратак Девичанске (Аријевске) Душе, верујем у Поновно Рођење Одозго!

 

10

Мисија ВедСрба у Новоме Добу!

По Пророчанствима из Мајке Акаше, ВедСрби ће у Новоме Добу преузети водство Свеколиког Човечанства на Путу Поновног Рођења Богова.

ВедСрби су расејани по многим и различним народима, али ће у времену долазећем доћи до препознавања и уједињења свих ведских, аријевских племена и народа.

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Ми смо носиоцима многих Створитељевих дарова, чудесних божанских дарова, којих уопште нисмо свесни!

Многе смо стваралачке дарове примили од Великог Духа Стварања, али смо их негде, на својим земаљским распутима, беспутима и стрампутицама, давно погубили.

Један од тих дарова јесте и дар самоисцељења, самообновљења и саморођења.

Будући да смо од Богова, те да смо и сами Богови, имамо и моћи самоваскрсења.

Можемо да васкрсавамо саме себе, и да васкрсавамо једни друге; да свагда изнова рађамо саме себе, те да снова и изнова рађамо једни друге.

 

02

Никада не говорите себи, да сте слаби и немоћни!

Не говорите, јер, заиста, нисте ни слаби ни немоћни.

Добили сте многе дарове и моћи својих Великих Предака –

и, не смете да се жалите!

Само је важно да се присетите својега Порекла; да препознате своје Живе Богове у себи!

 

03

Долази време, и већ је дошло, када ће Срби живети у изобиљу.

Живећемо у изобиљу онда када обновимо Древна Знања Божанских Предака; када схватимо и освестимо да су Богови наши Преци, те да смо ми –

синови и кћери Неба и Светлости.

У ПраВасељени има свега у изобиљу за Живот достојан Белих Богова.

Све је у ПраВасељени обновљиво; и ништа се никада потрошити неће, јер се и не може потрошити.

 

04

Љубите себе, да бисте могли да љубите сва бића сушта у свим световима знаним и незнаним.

Љубите себе, да бисте могли да љубите Живот у ПраВасељени.

Само онај ко уме да љуби себе у себи, умеће да љуби и себе у другима, и у свим бићима Вечнога Пространства.

Опростите себи; помирите се са собом!

Када то учините, тада сте већ изнова рођени, за један Виши Живот са Сврхом и Смислом.

 

05

Мушко и Женско творе Једну Божанску Потпуност.

Они су Потпуни тек када се сједине и стопе.

Мушкарац није Потпун без освешћеног Женског Бића у себи, нити је Жена Потпуна без освешћеног Мушког Бића у себи.

Мушко и Женско нису опречности и супротности, већ истоветности и истородности које вавек теже да се сједине у Лепоти Над Свим Лепотама.

Из Истинске Љубави између Мушкарца и Жене, гле, рађа се Најдивотнија Песма Створитеља! 

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Завојницу следи Све, од Најмањег до Највећег.

Од Бескрајно Најмањег до Бескрајно Највећег.

Све у Појавном, и Све у Непојавном.

Светлост се простире светлосном завојницом, и Душа се креће унутарњом завојницом.

Развој раса, народа и древних цивилизација, следи унутарњу невидљиву завојницу.

Наше мисли путују завојницом, а завојницом се крећу и звездана јата.

Дванаест појавних и дванаест непојавних свемира, следи завојите потке ПраВасељене, са ПраВасељеном која се и сама простире завојним пространствима Вечнога Присуства.

 

02

Ми смо повезани са свим бићима и световима.

Сви ми чинимо Један Јединствен Божански Поредак.

Нема човека, нема бића, нема никога и ничега у ПраВасељени, изван Тог Јединственог Божанског Поретка.

Божански Поредак јесте Божански Склад.

Све је са Сврхом, и Све је са Смислом, и Све је Лепота једна неизрецива!

 

03

Ми смо бесмртни и вечни.

Нама је дано од Створитеља, од Великог Духа Стварања, да вечно сами себе стварамо и рађамо.

Ми се свакога трена вазда изнова рађамо.

Рађамо се из својих мисли, из својих осећања, из својих речи, из својих дела.

Свако је од нас самоме себи – Бог!

Богови смо – самима себи!

Све невоље наше, све патње наше, све болести наше и све смрти наше, долазе отуда што смо ми заборавили (давно заборавили!) да смо самима себи – Богови!

 

04

Божанско Биће у нама јесте Стваралац.

Стваралац је Човек који се угледа на Бога.

Ми смо најближи Богу онда када стварамо.

Ми највише личимо на Бога управо када стварамо.

Ми смо бесмртни и вечни док кроз посвећеничко стварање опонашамо Бога.

Бог нас је даривао Духом Стварања; Бог нас је благословио Духом Стварања.

Подаривши нам Дух Стварања, Бог нам је показао и доказао да нас неизмерно љуби!

 

05

Маштајте и сневајте!

Учите своју децу да маштају и сневају.

Ако их научите да маштају и сневају, онда ће ваша деца вечно живети у Царству Божанске Слободе.

Не дозволите да ико, вама и вашој деци, уништи машту и снове!

 

06

Шта је психа?

Психа је нешто јадно и бедно, нешто скучено и скврчено.

Да ли је психа – Душа?

Далеко од тога!

Разлика између Душе и психе јесте као разлика између Неба и земље.

Која је још разлика између Душе и психе?

Душа је Космички Круг, а психа је само једна тачка у Космичком Кругу.

Песник пева о Души, а психолог (и психијатар) говори о психи.

Стога се они никада неће разумети!

Више је Душе у једној јединој књизи поезије, него у свим књигама психологије!

 

07

Када стигнемо до Свршетка, онда се враћамо на Почетак – на један Нови Почетак Свих Почетака.

Почетак Свих Почетака јесте Овај Тренутак.

Овај Тренутак јесте наше Вечно Присутно Унутарње.

У Вечно Присутном Унутарњем обитава Мајка Акаша.