Нису ли
Руже ветрова
Понесене
Снагом таласа
Па окрећу
Невременом управљају
Кише дозивају
Где текуће
Воде има
Чисти се
Прожима
У жилама крв
Јурну
Обнови се
Суво поље
Низ оштре литице
Сиђоше сватови
Низ окретне латице
Сиђоше витезови
Давно завет дати
Народ да се прати
Кодекс части
Поверења
Не може престајати
Говором
Земљу окрећу
Ходом
Горе покрећу
Покретом
Себе описују
Кодекс реда
Соларнога круга
Небом светли
Знак
Са собом добијен
Унутарњи рат
Када се слабост
Да открити
Лако је себе
Ојачати
Док се тло не дотакне
Само се чини
Да лети се

Наш свет се уништава без размишљања и то уништавање ће се наставити уколико се нешто не учини.

Лако је разумети зашто су ствари такве какве јесу; зашто се земља од које зависи наш опстанак и здравље уништава; зашто се милиони и милиони стоке узгајају за клање; зашто милиони људи гладују или живе у сиромаштву или су угњетени; зашто милиони људи сваки дан трпе понижења, поткрадање и насиље; зашто се десетине хиљада живих бића уништава свакодневно; зашто сваке године изумире по неколико врста живих бића; зашто море, реке, брда, долине, земља и ваздух постају све загађенији штетним отпатцима нашег друштва.

Ове све је тако због наше похлепе, себичности, недостатка поштовања и разумевања за природу, за друге људе и за праву сврху наших живота. Тако ми који живимо на западу гајимо милионе животиња за клање да би нахранили своју непотребну свакодневну жељу за месом, а за здрав живот није уопште потребно јести толико меса. Тако људи широм свијета, у намери да стекну богатство, углед, моћ или луксуз, свађају се варају и краду.

Тако људи све брже јуре около у све већем броју аутомобила по све већем броју путева у потрази за непотребном забавом, доколичарским активностима или беспотребним послом којим покушавају да обезбеде још више непотребног луксуза. Тако све више шлепера оптерећује већ претрпане путеве да би доставило све више беспотребне робе. И тако они који немају много су завидни и желе више, па се наставља процес беспотребног нагомилавања.

Људи су постали вирус који се раширио по Земљи и чини је болесном.

Тако сада имамо да је урбаним и руралним развојем, као и прављењем путева у Енглеској уништена природа и изгубљена плодна земља по површини већа него што је површина Велса.

У журби за стицањем непотребних ствари, за остварење својих интереса, заборавили смо да да зависимо од природе и да је наша сврха у животу да користимо свој разум и своје предности као људска бића да би остварили већи степен хармоније са природом и космосом.

Укратко, заборавили смо, или никада нисмо ни знали, своју људскост. Противно је разуму да је овај свијет овакав какав јесте, са очигледном поделом између милиона људи који једва преживљавају и оних милиона људи који живе свој живот окружени потрошачким добрима. Већина оних који живе у развијеном свету, окружени претераним богатством, са распусним потрошачким навикама, уствари нису ни срећни нити задовољни. Против сваког разума је да настављамо уништавање своје родне земље и живота који зависе од те земље. Против сваког разума је да настављамо да наносимо патњу другим људима и осталим бићима који деле ову планету са нама.

Да би повратили своју људскост, да би чак почели да изражавамо своју људскост, морамо обуздати своје жеље, своју жељу за луксузом, за удобношћу, за непотребна материјална добра. Морамо дозволити разуму, а не осећањима, да нас нама управља. Морамо да следимо и да покушавамо применити племените идеје. То значи да морамо гледати на ствари изнад својих сопствених интереса, својих жеља, својих осећања, својих веровања и идеја.

Морамо се издићи да би сагледали своје мјесто у природи икосмосу, да би видели како смо повезани са другим људима, са природом и космосом.

Наше место у природи

Човека чини његов разум, могућност да размишља и да ради у складу са тим, тачније да ради поштено, правично и часно. Човека чини способност да разумно ступа у контакт са другима, да користи моћ говора, да користи речи, слике и звуке да би обавестио друге, да би пренио своја искуства, знања, да би приказао вештине и традицију. Изнад свега човека чини тежња да промени себе на боље, тежња која се заснива на знању и разумевању. То остварујемо користећи своју вољу да изменимо своје понашање, начин живота, осећања, па и своје мисли.

Разум нам налаже да закључимо да смо ми, као врста, еволуирали у ово што јесмо. Ми смо постепено усвајали своје људске способности. Ми смо еволуирали у различите народе са различитим културама и начинима живота. Значи постоји разлика међу расама у оквиру људске врсте, као и код других животињских врста на овој планети.

Разум нас наводи да закључимо да треба чувати и тражити начине да се заштити и повећа шароликост живота, јер оваква разноликост изражава природу, заправо управо та разноликост и јесте природа која се одражава у живим бићима ове планете.

Разум нас наводи да закључимо да је наша планета једна од неколико у сунчевом систему, да је Сунце једно од милиона звезда наше галаксије, а да је наша галаксија једна од милиона галаксија у космосу.

Разум нас наводи да закључимо да треба тежити да формирамо заједнице, друштвена уређења као начин заједничког живота, где разум и људскост владају. То значи да овакве заједнице треба да се одржавају на људскости и разуму, а не на похлепи, жељи за зарадом и жаљи за богаћењем. Разум нам говори да ове нове заједнице треба да чине људи који који ограничавају своје жеље и тиме поштују природу, друге људе и живот уопште. Људи у таквим разумним, људским заједницама тежили би једноставном начину живота, знали би да су непотребна материјална добра и жеља за таквим добрима која нису неопходна за пристојан живот ограничавајући за нашу људскост. Таква добра и такве жеље су створили и одржавају данашњи ужасан, нељудски и неразуман начин живота.

Народна култура са својим космичким моралом је начин живота који тежи да створи, на човечан, разуман и частан начин, нови тип друштва које изражава и нашу човечност и жељу природе да еволуирамо даље ка складу са природом и са самим космосом.

David Myatt (Дејвид Мијат)