Мислим…
Постојим…
Није ли све оно што нас вуче и привлачи игра- центрипеталне и центрифугалне силе.Физички закони пресликани су на наше битисање на планети.Од свег дара ми не користимо,не убирамо плодове који су зрели…Животаримо…
Бојимо се,плашимо,страхујемо,плачемо…
Измислили смо хиљаде речи које описује једна реч-Мука!Мука ударила на човека,он више не може даље.Стали смо.
Чекамо!
Судњи дан…
Антихриста….
Питам се….
Није ли тај противник нашега рода наших мисли дело.Чекамо,слутимо,језа нас хвата,црне мисли.Облак сивог дима иде ка нама…
То смо и очекивали,дозивали…
Има ли ичег дивотног да смо слутили?
Не!!!
Док завојница убрзава време,диже резонанцу нагоре…ми таворимо и спустамо….Доле.Међу наше НЕ припаднике,отпаднике,уротнике,..
Губимо контакт са нама,нашим ЈА,…Сушто биће,праизворна материја…
Треба јачи притисак,отисак који не губи се док свиће.Онда зора свану ће,људски род пробудиће,…
Откриће!

Упамтите: ма колико радили на себи – никад није довољно!

Рад на себи – то су сви наши будући и прошли животни токови, сви наши еони, све наше вечности.

Рад на себи је први и најважнији рад.

Сви други радови јесу подређени раду на себи.

Кад без предаха и престанка радимо на себи, тада ће сваки наш следећи животни ток бити на вишем ступњу, на вишој духовној и узлазећој разини.

Радећи на себи, ми стварамо и развијамо све нова и нова наша душевна, духовна, небесна и божанска тела.

Замислите да градите кулу високу и превисоку, да желите да саградите кулу до облака и понад облака, до звезда, до неба.

Е, то је рад на себи!

Може се без престанка и предаха радити на себи и, опет, радити све друго у овоме свету.

Од ране младости, без престанка и предаха, гле! радим на себи.

Сада ће неко помислити, да ја ништа друго нисам ни радио у овоме свету!

Не! радио сам, у овоме свету, све оно што и други људи!

Женио се, рађао и подизао децу, радио у разним редакцијама дневних и недељних листова; био сам уредник у издавачким кућама; писао књиге, писао за листове и разне књижевне часописе; повремено радио у пољу, у њиви: сејао, копао, брао кукуруз… Стизао сам свуда. Бивао сам на различним књижевним и уметничким скуповима, путовао и лутао…

Па, ипак, све време сам, без престанка и предаха, радио на себи!

Рад на себи одвија се у нашем унутарњем суштаству, дубоко у унутарњој тишини.

То је ток, то је поступак који нема никакве везе са спољним светом.

И када сам седео у великом друштву и разговарао са људима, ја сам и тада радио на себи, једнако као да сам посве усамљен, негде сред широка поља или у столетној шуми.

Кад човек почне да ради на себи, то му се испрва чини тешко, веома тешко, и, скоро, да одмах пожели да одустане, јер му се чини, да то не може, да није дорастао томе, да је преслаб за такве подвиге.

Но, ако те прве препреке и тешкоће савладамо, онда нам већ после неколико недеља бива лакше, па све лакше и лакше, да би се, већ после годину дана, тај унутарњи рад на себи одвијао сам по себи, без икаквог нашег труда и напора. Напросто, тече само од себе, као горски поток.

Без непрестаног унутарњег рада на себи, нема нам живота са сврхом и смислом!

Са унутарњим радом на себи, одвија се упоредо и унутарње тиховање, унутарња медитација и молитва.

Наше срце преузима улогу нашег ума, нашег унутарњег Бога, и води наш поступак без почетка и свршетка!

Никада нисам, и никада нећу бити, задовољан властитим унутарњим радом на себи.

И то је добро, и то је, уистини, дивотно!

Никада не смемо бити задовољни властитим унутарњим радом на себи!

Јер, морамо да стварамо без престанка и предаха све нова и нова своја виша и тананија, духовна и божанска тела: да надрастемо Земљу, да надрастемо Сунце, да надрастемо Галаксију… да стигнемо далеко и високо, да се узнесемо до Самог Језгра Васељене, до Творчева Престола…

Благодарим Вилењаче, све се тако одиграло, било је доста светих ратника који су бранили, тек сада сазнајемо за њих, а ту смо били и ми а да нисмо били свесни своје битности и своје посвећености, полако током одрастања и током прелаза разних дошли смо коначно до своје битности, успели смо да се пробудимо, освестимо и негде дубоко осетимо зашто смо дошли овде на ову планету где се смењује дан- ноћ, где се из трена у трен води битка светлости и таме, дубока успаваност, отупљеност, све се ради по образцу већ виђено, али без икакве свесности за даље и више, за успаване је најважније сада да нам буде лепо, а како ће то деловати за будућност, како ће то обликовати мој пут, моју душу, како ће то утицати на целу планету није битно,е то је та успаваност, или програм мрака заборавностио отуђености од Бога, постали смо туђинци на својој планети Богова, а тај програм се скида дуго, баш дуго залепио се за нас и када почне да се скида много боли, јер се баш добро учврстио и постао део нас, тако се калимо и претварамо у чистоту. Ту су Свети Ратници на важним местима у датом тренутку и ту нема случајност, већ се зна, ко, и где, треба бити редослед постоји за свакога!

Вилењаче, видим да си се јуче  дружио са Витезом Праисконог Реда, баш лепо, тиховали сте у Творцу као једно, моје две слатке душе. Благосиљамо и ми вас пуно, и то испод божанских  цветова трешања, вишања и… Ија сам јуче била у селу, све се расцветало, пуне воћкице у цвету, али највише обожавамо наше Дрво Воденац. Оно је на средини у центру плаца Чувар, има до 200 година. Када је тата купио тај плац, од њега је било остало само огромно стабло и почело је изнутра да се суши и трули, тај човек је хтео да га посече, али тата је платио, само то да не ради, и лечио га, мазао воском, и та његова љубав га пробудила и подигла, сада је раскошно, пуно у цвету, и нама се радује, воли, прича, а када дођеш до њега да га загрлиш, познат ми је познат, као да се знамо однегде, колико велико срце има, знање кроз њега колико је протекло, како држи Земљу за Небо, не би се одвајала од њега, као да се наслониш на Творца, и паде мрак, звездице се појавише на небо, пространство, бесконачност струји, погледам горе ка небу, па у Чувара, а он сија у белини, а испод њега наша планета земљица па је прекрила травица, па не знам ко се више радује, да ли земљици травицама, звездицама или звездице травици, земљици. Како се само воле Небо и Земаља и љубе, а ја њихов сведок Љубави! Дивотно, дивотно!

Даровница,

Вилењаку,

и

Орани Свамили.

 

Оно што туга
Може сломити
Не могу
Ни најсилнији
Свила се ткала
Данима
Па се покидала

Туга није
Усек
Који одваја
Од живости
Она поклања
Чар да видимо
Слабости
Сањајмо

Јава

Сан

Месец

Дан

Стварајмо
Оно што
Улепша дан
Руком са неба
Преливени бићемо
Мислимо да сами
Одлучујемо
Закључујемо
Ми визијама
Згушњавамо
Добробит
Нас и свију
Што један
Помисли
То се свима
Догоди
Што други чини
То свима
Узврати
На вечитом
Плавом своду
Плови
Барка
Кренимо
Упловимо
У воде
Бескраја
Кап једна
Цело море
Садржи
Море од капи
Не пресуши
Биће лако
Стићи до краја
Светионик пружа
Усмерава
Не изгубимо се
Светлост изнад
Наших глава
Где год ходили
Одлазили
Грумен жара
Биће подсетник
Савршенство сводова
На нама се прелива

 

Живот је дар

Живот је  сусрет

Живот   је смисао

Живот  је љубав

Живот је парадокс

Живот је енергија

Живот је шанса

Живот је борба

Живот је радост

Живот је почетак и крај

ЖИВОТ ЈЕ  СВЕ

Благодарим Ти Оче на Животу

                                      

Ми смо Творци самих себе.

Ми смо Богови који сами себе стварају.

Стварамо и рађамо сами себе: у светлости својих мисли, у светлости својих снова, у светлости својих јасновиђења, у светлости својих дела.

Творац није изван нас, Богови нису изван нас, већ у нама, у срцу и суштаству нашему.

Творац је именица Множине што се прелива у Једнину, у Једноту.

Кад кажемо Творац, ми тада мислимо на Множину која је израсла у Једнину, у Једноту.

Будни и освешћени – ми постајемо Творци – Творац.

Ми смо Ствараоци.

У свим световима, у свим васељенама, у свим пространствима постоје само две расе, само две врсте бића: Ствараоци и Готовани.

Ствараоци стварају Све, а Готовани су сушта супротност и опречност Стваралаца.

Готовани готовански живе од дејстава и енергија Стваралаца.

Стварањем и освешћивањем, гле! најбоље се штитимо и бранимо од Готована – Паразита, како видљивих тако и невидљивих.

Стварање и освешћивање – то је ПУТ ВЕЧНОГ ЖИВОТА У СВЕТЛОСТИ ВЕЧНО ОБНОВЉИВЕ ЉУБАВИ.

Шта је Дан Сварога?

Дан Сварога је Доба када ми, разбуђени иза еонске космичке поспаности, иза еонске васељенске обамрлости, видимо и препознајемо Себе – Боговима и Богињама у Себи: у Сушт-Суштаству Своме!

Све оно лепо и дивотно што створих, то је заслуга свих вас, свих нас, и свих иних бића од светлости.

Ништа ја сам не стварам, већ стварамо сви скупа, у светлости и љубави.

Када смо повезани, када смо обједињени у истини, лепоти, доброти, чистоти и милини, тада творимо чудесна и дивотна дела којима се и Сам Творац диви.

Нико од нас, сам са својом сујетом, таштином и гордошћу, ништа вредно, лепо и дивотно не може да створи.

Или стварамо сви, или нико не ствара!

Стварање је сила и дејство што нас покреће ка узрастању у љубави и светлости.

Када стварамо, ми тада бивамо најближе Творцу – Вечном Ствараоцу!

Зауставићу
Време
Замрзнути
Сате
Длановима
Крећући се
Међу сновима
Откривајући
Непознате светове
Непомично
Стоје

Све тајне

Жеље

Љубави

Видим људе
У истини
Маске
Немају
Злоба се искрала
Под савест
Сакрила
Немој
Туго
Љубљена
Под окриљем
Врлине
Бити скривена
Теби треба
Друга димензија
Ниси ти
За мој свет
Прављена
Слагали те
Они који
Помешаше
Свете чаролије
Па себи терет
Вратише
Колико год
Светих књига
Читали
Напитке правили
Прочитати
Могу на хиљаде пута
Слова иста
Ал дато
Је оном
Да види
А да и не чита
Написано
Свуда лежи
Невиђено
По крај пута
Неко проћи ће
Прочитаће
Дознаће
Туда идете
Милионима пута
Није вам дано
Тражи се
Божије створење
Да види

Откровење

 

Време старог Споразума је истекло (Свето писмо = Све то писмо!!!). Учили смо много неистина у свим наукама и религијама. Неистине нигде не одведу човека. Увек га врте по мањем или већем кругу патње, неизвесности и страха. То је живот у мраку незнања, живот заробљеног човека. Уздижуће време Сварога доноси поплаву истинитих знања, знања о Богу. Бог је свеприсутан, Он је са нама – физички, духовно!!! Погледајте очима душе!!!

Знање о Богу је једино право знање. Оно има много аспеката – Истина, Љубав, Правда, Срећа, Радост, Вечност, Безкрај, Васкрсење, Вечни живот, Стварање… Светлосном катаном отсеците неистине старих знања, отсеците лаже и фалсификате у религијама!!!

Посветите се (иницијација) у Знање о Богу и живите са Богом у непрекидном садејству. За срећу је неопходна Одлука, неопходно је извршење Одлуке, и неопходна је Храброст!!!

 

Н о в и с п о р а з у м с а Т в о р ц е м

 

У лаванда – миомирисној одаји

Уз Гандарва звуке оносвета

И светлост тама – одагначице свеће

Огрнут шар ћилимом прабабе Анке

Певам свете песме радоснице

Свете песме стварања вечности

 

 

Са катаном у десници…..

На столу посвећења – Кремен камен

Цвет Перунов и жир Храста Учењака

Изнад главе три птице ластавице

Испод стола вредни кућни лари

У десном углу пар отишлих-дошлих

 

 

Заузми став за Нови Споразум са Творцем

У диши Живот издиши бајату прошлост

Призови присуство Творца и Аватара

Осети у срцу мир спокој и срећу

Постави се на дејство свеспасења

У поштовању оснажи моћну Одлуку

 

 

У земљен –  гледај Творца лицем у лице

Гледајући – из срца нечујно говори

Желим да живим вечно у физичком телу

И да се развијам брзо и многодимензионо

И желим да са Тобом будем Стваралац Вечности

Стварање је Лепота Дивота и најдубља Нирвана