Category: All

Ирена: Овом народу када је најтеже бивало до небеских двора је стигао…


  1. Овом народу
    Када је најтеже бивало
    До небеских
    Двора је стигао
    Оче
    Наш
    Који си на небесима
    Који обитаваш у душама
    Нашим
    Помилуј нас грешне
    Јер стојимо
    Чекамо
    Време боље
    Неког да пружи
    Мало воље
    Мислимо
    То је због
    Њих
    Криви су
    Они
    Који продају
    Наше дарове
    Срећу
    Тугу
    Бољке
    Нашу
    Мајку и оца
    Дедовину
    Знамо да тековина
    Може цену држати
    Ал дедовина
    Која је цена
    Наших
    Не мисли
    Не разумевања
    Не брига
    Не поштовања
    Слуђеност
    У простору
    Док узимају
    Нас држе
    На кисеонику
    Ослабљене
    Без срама
    Без воље
    Пркоса
    Душевног хаоса
    Свако време
    Своје носи
    Случајности нема
    Још се ломи погача
    Породица
    Око славскога колача
    Славимо
    Здравимо
    Плачемо
    Ил смејемо
    То радимо
    Онако како
    Само ми умемо
    Није замро жар
    Идеја мисли
    Све је ту
    Да једном
    На починак
    Одемо
    И пробудимо
    Благословени
    Морамо
    Окусити
    Све варке
    Омаје
    Опсене
    Супротна страна
    Хиљаду лица
    Има
    Спознајемо све
    Док не дознамо
    Покајемо се
    Тако чисти
    Дођемо до стања
    Оче
    Теби
    Хвала

 

Драган Симовић: Следимо Унутарњи Пут Светлости, Пут који нас води ка Свету Богова!


Постоје истинске божанске и космичке вредности које су у нашем срцу записане и сачуване.

Те вредности сведоче о нашем божанском пореклу.

Ми смо рођени као богови.

Рођени да стварамо, да живимо и да се размножавамо као богови.

Људи смо постали онда када смо напустили Унутарњи Пут Светлости.

Ово је време свеколиког распада и расула човечанства.

Човечанство је погубило све своје божанске, звездане и васељенске путоказе и вредности.

Безнађе, бесмисао, злоба, пакост, себичност, саможивост и курвалук данас владају светом људи.

Људи који су изгубили сваку сврху и сваки смисао, утеху траже у најприземнијем сексу.

За огромну већину човечанства на Мидгарду, секс је постао једина поетика, једини смисао, једина сврха и једини поглед на свет.

То је облик секса који понижава човека до скота!

Људи се све више понашају као скотови.

И Србију је то већ увелико захватило.

Београд је постао град блуда и разврата.

За огромну већину младих Срба и Србкиња скоро да нема више никакве поправке.

Они су кренули путем смрти, путем суноврата, путем без повратка.

Дивљи, бестијални, животињски секс води их кроз лудило и бесловесност до потпуног самоуништења.

О томе више не вреди ни размишљати ни говорити.

Да би нешто ново могло да се роди, све старо мора да нестане.

Човечанство мора из пепела да васкрсне попут митолошке жар-птице.

Но, све ово ваља смирено и освешћено прихватати.

Напросто, све је онако како јесте, како је морало бити.

Што смо кроз еоне сејали, то данас жањемо.

Ослонац потражимо у своме срцу и у садашњем тренутку вечности.

Следимо Унутарњи Пут Светлости, Пут који нас води ка Свету Богова.

Свет људи нека заувек остане за нама.

У свету људи, гле, нема ничег више за нас!

О античким Србима


17626607_453392284998427_145002201706949556_n

Име Сармат ниjе ни jедно друго до Срб, наjстариjе историjски познато уопштено име за Словене.

J. Шафарик

Име Срби коjе jе некада означавало словенски род све се више сужавало и данас припада само становницима двеjу Лужица и jужнословенском имену Срби.
Грегор Крек

Ако бих jа jедно заjедничко име за све словенске народе морао да предложим, било би то Срби.
J. Добровски

Име Србин jе у старости означавало словенски народ.
Г. Клерк

Словенском народу припадаjу и познати Козаци, коjи потичу од Срба.
А. Ф. Велтман

Осим свега овога кад им jе коjи цезар грозио и претио, они су га исмеjавали, па пошто и после свега тога учинисмо примирjе, они користивши се нашим раздорима, наведу на нас Гале, и побиjу нам наше легионе. А пошто смо их из Галиjе прогнали, они опет понашали су се не као поражени, него као победиоци.
Публиjе Корнелиjе Тацит

Име Венди jе страно, право име Словена jе Срби.
J. Шафарик

Словени се нису тек у 6. веку поjавили на Дунаву, него живе ту од прастарих времена као Илиро-Трачани.
К. Шулц

Главни народ свих Словена су Срби.
М. Орбини

Прво и опште име Словена jе било Сербли.
Карл фон Зеде

Срби са Балкана и Лужички Срби су jедан народ.
J. Добровски

Име Срби jе било раниjе велико обележjе за све Словене.
Кохел

Од српске империjе, коjа jе била тако велика, су настали сви словенски народи. Словени тврде да своjе порекло воде од Срба.
Баварски географ

… Ова два народа имаjу своj назив из раниjих времена, када су сви Словени имали заjедничко име и говорили jедан jезик из кога jе настало дванаест.
J. Шафарик

На почетку су се сви Словени звали са властитим именом Срби, што значи род, а странци су их касниjе, посебно Немци, називали Венди/Винди. Потпуно jе jасно, каже се да су Трачани, Скити, Венди или Венети, Трибали, Илири и др. о коjима Херодот говори у своjим делима, све по реду Срби. И за време Птоломеjа, Тацита, Полибиjа и др. говори се о Трачанима, Вендима, Антима, Трибалима, Дарданима, Илирима, коjи су Срби, jер у то време име Словени ниjе било познато.
J. Рачки

Сви словенски народи су се у стара времена звали Срби и Словени, Анти су били само jедна грана ове фамилиjе. Докле год су Словени живели заjедно и слободно, звали су се Сораби, Сорби, Срби.
Б. Калаj

Северни Словени су пореклом Срби/Венди.
М. Кромпер

Срби су били тако силан народ, од ког су настали сви словенски народи.
Баварски географ

У западноj Азиjи живели су Срби.
Срби су имали у Малоj Азиjи велико царство чиjи се цар звао Облак.
Страбон

Срби су оставили трагове не само у Италиjи, Шпаниjи, Португалиjи, него и на Сицилиjи и на обалама Африке. О томе говоре jош неки, а наjзначаjниjи jе папа Енеjас Силвиjе.
Ломански

Троjанци су били делом Срби, делом Грци из Мале Азиjе и колонисти са Крита.
Страбон

Срби коjи су после пропасти Троjе нашли спас на Балкану, опевани су у пуно епова, коjи су се jош у 18. веку могли чути у Србиjи.
J. Рашанин

Словени се нису jужно од Дунава поjавили у 6. веку, него су овде живели од наjстариjих времена, као Илиро-Трачани. Многоброjни антички сведоци, као Страбон, кажу да Илири и Трачани нису себи били страни, jер су ови народи били истог порекла, имали исте обичаjе и поредак, обожавали исте богове.
К. Шулц

Они тврде у своjим студиjама, да су не само Трачани, него и Пелазги и Илири били Срби.
Моjсиjе од Карене

Ми смо се навикли да седиште Словена само у Русиjи видимо. Дунавска долина jе осовина и центар Словена; Илиро-Срба/Прасловена или Протословена.
На Балкану су се Срби налазили пре него што jе Моjсиjе са своjим Jевреjима морао да напусти Египат.
С. Робер

Народи коjе ми прво као Словене познаjемо звали су се Срби.
Грци, Словени, Тоjче, Персиjанци, Jермени су гране jедне нациjе.
Име Сармати jе са називом Срби идентично.
Име Србин jе прво и наjпрвобитниjе име нациjе, коjа се касниjе поделила на две половине, праве Србе и Jазиге. Срби се никада нису звали Словени, него су га Jазиги касниjе добили као друго име.
Када су Словени наступили као jедна нациjа, носили су раниjе сигурно име Срби. То не значи да се они нису могли тако пре звати, него нам каже да ни Словени, ни Jазиги, ни Анти, ни Хенети, ни иначе неки други, нису стариjи и првобитниjи него они (Срби) што су могли бити.
Постоjали су више имена Керурсци, Керуети, Серуити и Сервити.
И сада смем питати да ли то нису Срби, као што jе неколико векова касниjе код Византинаца постоjала териториjа од Елбе до Висле, коjа се звала Велика Србиjа.
К. Г. Антон

Старци тврде да су Скити-Срби наjстариjи народ на свету.
J. Фресл

Илирски Срби су наjстариjи од Словена. Све што jе данас код других народа легенда, живи jош данас у овоj Илириjи као живи елемент.
С. Робер

Грци, Латини, Немци, Срби су истог порекла и били су некада исти народ.
Х. Левек

Венди, Шпори, Срби то су општа имена Словена.
К. Екерман

Словени су себе називали Сарматима.
Лавис и Рамбо

И многи други…

Ирена: Заплешимо под месечином где сенке одају тајну ноћи


Пружи руку
Допусти
Да у ноћи
Заједно
Уздигнемо поглед
Ка јатима
Сјајних птица
Где Бели Ждрали
Сакрише тајне многе
Попусти
Пред најездом
Силне топлоте
Која греје те изнутра
И допушта
Слободу
Поиграј се
Као дете
У игри
Твога живота
Схвати да озбиљност
Вреди
Само тада
Заплешимо
Под месечином
Где сенке
Одају тајну
Ноћи
Која је нема
Свираће нам
Таласи млечног пута
Вртлози почетка
Неког новог света
Спирала светлости
Кругова цикличних
Сиђи
Не бој се
Пружи руке
Мени је до тебе
Дођи упознај
Себе

 

Анђелко Заблаћански: КАД ПРОЂЕ


 Једном – кад случајно дође пролеће

И у грудима напупе ми јорговани

Ти сигурно бићеш корак иза среће

Голе, тмурне душе кô јесењи дани

 

 

 

 Једном – кад упознаш жудње истину

Неповрат кô коб куцаће на врата

И ничег неће бити чак ни у вину

Мог пролећа, твог доба од злата

 

 

 

Једном – кад ти све будем смео рећи

 Све истине, све лажи, све прећутано

 Страх неће бити мањи ни понос већи

Ни моје теби, ни твоје мени дано

 

 

 

Једном – кад ми се јесен опет врати

Твој мај ће септембру пружити руке

 Јутру сваком звониће сутона сати

И нико неће чути жудње јауке

Драган Симовић: Путуј ка Пупку Првобитног Света


Сиђи у своје Унутарње,

сиђи дубоко,

и још дубље,

и све дубље и дубље,

и путуј,

путуј ка Срцу Неба,

путуј ка Пупку Првобитног Света,

путуј ка Суштаству

Вечнога Стварања!

Путуј без престанка,

путуј и стварај,

стварај самога себе

у Безкрајним Пространствима Свести,

стварај себе у видљивим и невидљивим световима,

стварај себе с ову и с ону страну

Вечне Тишине Светова.

И када будеш сишао дубоко и најдубље,

тада ћеш појмити и схватити,

осетити и видети,

да се најдубље дубине

премећу у највише висине;

да се Дубина узводи у Висину,

као што се и Висина низводи у Дубину;

те да је Дубина – Горе,

а Висина – Доле,

а да си ти

Пупак

и Срце Вечности.

 

Драган Симовић: Све је лепота над лепотама


Све је лепота над лепотама

у свим освешћеним и лучезарним душама,

у свим милоносим и светлоносим

Божјим световима и пространствима! – 

кликну и ускликну мој вилењачки пријатељ

Владан Пантелић,

песник и јасновидац од Тијаније Праисконе.

Седесмо данас,

нас двојица вилењака,

и све редом пријатеље нам,

знане и незнане,

благосиљасмо

лепотом и вилин-дивотом,

под белим шљивиним,

вишњевим и трешњевим цветом,

а у мојему врту за тиховање.

Владан Пантелић: Т и ј а н и ј а з е н


Широм отворених срца и очију

Гледам кроз прозор на снену улицу

Чекам да пројаше моја коњаница

На моћном белом Пегазу Крилану

Нећу трепнути да ми не промакне

 

 

Моја душо – где иде она а где идем ја?

Путеви нам се правоугло секу

Када бисте знали њену чаролију

Знали бисте снагу невезаности моје

И созерцали тишину вриштуће боли

 

 

И њен и мој пут су велики путеви

Већи од сто других што капије имају

Забацујем разум потражујем милост

Ходим жедан кроз прашуме и пустоши

Али усправан као мач осмице – правде

 

 

Тајинство путева само Бог разуме

Он је и скројио све светске кривине

Расушених очију гледим у облаке

Гуку саможивог отрова порађам из срца

Зашто не видим циљ а чисти су видици?

 

 

Да ли хоћу да јој видим лице насмејано?

Или хоћу да јој видим леђа исправљена?

Испред мене зацвили бремено безпуће

Видим да сам ушао кроз капију без врата

Полетно и слободно одох кроз светове

 

 

Љиљана Жикић Карађорђевић: БРАНИЋУ СРБИЈУ И КАД БУДЕМ МРТВА


Пре 18 година,  код села Љубенић,  крај Пећи,  погинула је Љиљана Жикић Карађорђевић,  песникиња, добровољац,  лепотица бивше, СФРЈ и мајка две кћери и четири сина. Тада – имала је само 42.године.

Пре него што је отишла на КиМ, написала песму „Бранићу Србију и кад будем мртва“

 

 

И кад умрем, ја ћу ногом опет стати

да стојим ко храбра и висока стена

поглед ће вечно границу да прати

ни гроб ми неће рећи да ме нема.

 

 

Изникнућу свуда где се миче цвеће

где ваздуха има и где нема,

тамо за све ћу бити и

за шта се не зна и

за оно кол’ко можемо да знамо.

 

 

Стражар ћу бити сурови и страшни

туђин и лопов да стално плаши

јер Србин не може да се зове робом

Србија ту су сви векови наши.

 

 

Чуваћу границу српске земље моје

опрост за грумен нећу дати ником

Моје ће руке хлеб сваком да нуде,

ал’ Србију никад, то је све што имам!

 

 

Ни огњишта, гробља, ни дедове моје,

због њих ће погача и отров да буде.

И кад умрем ја ћу ногом опет стати

да стојим ко храбра и висока стена

поглед ће вечно границу да прати,

ни гроб ми неће рећи да ме нема.

 КОМЕНТАР ОРАНЕ СВАМИЛЕ

УЗ ОВУ РОДОЉУБИВУ ПЕСМУ

ЉИЉАНЕ ЖИКИЋ КАРАЂОЂЕВИЋ

 

  1. Оног трена, када се упознаш са Љиљаниним животом и не осетиш бол у срцу вековну која наш народ прати; и не осетиш тугу што сеже хиљаде година уназад; и не осетиш понос што припадаш Роду, из кога је ова жена потекла; и ако очи ти не пролију ниједну сузу за овим угашеним животом – Човек Србин – ниси!
    Наш Род на једном месту, у једној личности, у једној жени, дао је слику изворног изданка лозе Србскога Народа.
    Прелепа, образована, мама шесторо деце, могла је…… као многе друге жене данас …да бира људе, место, начин живота – свет је могао да буде њен.
    Она- одабрала је љубав према своме народу и живот није пожалила.
    Србијо имаш Виле Горкиње, Виле Језеркиње, Виле Облакиње; имаш и Вилу Равијојлу; реци Србијо да имаш и Вилу Љиљану…Љиљанку – ено је, седи међу Прецима славним нашим и воли воли … све нас….ено је ;
    Ено је у орла лету, у изниклој трави, у исцветалом сваком цвету, у потоку што жубори, у камену, на врховима планина… ено је свуд где нам око гледне; и ноћу…. кад се чују вуци…то она јечи и каже да нам нашом земљом…више непријатељ никада неће проћи… и ако дође…на кратко ће бити јер Србија се не брани више сама….ту је и Вила Љиљана!

Иренин коментар у стиху о светом рату на Кошарама: Има једна земља…


  1. Има једна земља
    На њој широко поље
    Камен на њему
    Лежи
    Обележје других светова
    Белег многих страдања
    Капија
    Са небом везана
    И није неба плаветнило
    Њега од радости
    Сакрило
    Удаљило
    Од бесловесног постојања
    Тим пољем стражари
    Пролазе
    Они земљом не газе
    Небом не путују
    Реком не ходају
    Они дишу
    Пољем
    Кроз цветове
    Пију росу
    Са листова
    То није поље туђина
    Родина је њихова
    Оно што се отме
    Туђе не постаје
    Само брже
    Клетва стиже
    Стража само чека
    Знак из далека…