Један народ без части нема никакве будућности.

Част је најбоља и најмоћнија заштита за сваки народ.

Тамо где нема части, нема ни благостања, ни културе, ни уметности, ни духовности, нити живота са сврхом и смислом.

Почетак најбедније пропасти једног народа јесте губитак части.

Кад један народ изгуби част, тада је све изгубио.

По стотину пута је боље часно погинути, него један једини пут нечасно живети.

Част је кичма на телу народа.

Оно што је кичма за наше физичко тело, то је част за један народ, за једно друштво.

У часном народу, у часном друштву и сваки појединац мора бити частан.

Часни појединци, часне личности чине часно друштво, чине частан народ.

Где је част, тамо је и љубав, а где је љубав, тамо је и Бог.

Никада ми ништа не радимо само за себе.

Ма шта год радили, чинили, мислили, осећали или говорили, увек је то како за нас тако и за Све, за Род.

У свакој нашој мисли, речи или делу учествује свеколика Васељена, учествују сва бића сушта из свих видљивих и невидљивих светова.

Онај ко каже: ја пишем песме само за себе, тај несвесно лаже и себе и друге.

Јер, све што је написано на једном месту, записано је, истовремено, и на свим местима диљем и широм Васељене, у свим сазвежђима и звезданим јатима, у свим световима, у Акаши.

Све што мислимо да је тајно и скривено, то је већ јавно и откривено!

И, стога, ако већ пишеш песме, онда их и објављуј, не скривај их, не скривај ни своју душу ни своје песме!

Од Творца ти је и Васељене дано да пишеш поезију, па зашто је онда тајиш и скриваш?!

Више таштине има у скривању, него у откривању; више се душа прља лажном скромношћу, него дичењем и величањем властитих дарова!

Скромност је тескоба и скученост душе и духа.

Кад су дарови Духа Стварања у питању, тада се скромност пројављује као себичност и саможивост.

Ово сам толико пута видео: себичност и саможивост се прикрива скромношћу.

Творац нас није створио да бисмо били скромни са својим даровима, већ да бисмо били крајње нескромни, те да што више стварамо и предајемо Роду.

А Род – то је Васељена, то су сви знани и незнани, овострани и онострани светови.

Песници и сви ини ствараоци, одбаците скромност! јер, скромношћу понижавате и ниподаштавате себе пред Створитељем, пред Великим Духом Стварања.

А то жалости и Творца и Васељену!