Данас су драги јецала звона

Ко мутна песма негде у даљини,

У сивом дану је стајала она,

незнана жена у црној хаљини.

.

Данас је драги плакало небо

због очију неких, којих нема више,

и свако је могао а није требао,

видети њу, саму у сред кише.

.

И туга драги у мени врисне,

кад кораком тешким крете са места,

и би ми жао жене што кисне,

незнане жене што из вида неста.

.

На сред улице ја остадох нема,

болна мисао у мени је владала,

утеху тражих ал је нигде нема, а

киша је драги кроз сутон падала.

.

фото Stil

Фото: Фототека Србског Журнала

Душу ми раскрили ноћашњи сан – бљесница
Јутрос сам најпре оживео све своје цртеже
Потом препливах целокупну жеђ и метеже
Рани доручак – качамак сладак као чесница

Испевавам нову песму – речи се мрешкају
Проучавам малу кап да цели Водеан видим
Сецкам духом ћелију да Универзум упознам
И размишљам како ће воде да нас отрескају

Око подне сам ватром добро опрљио руке
Вадећи жар птицу из таме хора – рука бриди
Ходом моћи хитам према Вечности без муке
Заостаје време Безкрај се к’о светлица види

Хеј благице моја кроз јаде и страхове прођи
Немој више одједном два-три коња јахати
Ходом моћи – трчи испред времена и дођи
Почнимо сребро од врана и гаврана брати

Из огледала ме загледа црн и веђаст човек
Од силне топлоте њеног осмеха и љубави
Васцели дан ми звони медни звоник у глави
Пишем читам тихујем – не престаје тај одјек

Када паднемо у проблематичарницу живота
У трену су душице духице и свестице снене
Не помаже бауљање испод свечевог кивота
Помажу будна свест и чисте артерије и вене

Фото:Фб страница – Flowers and Nature

Фото. Фб страница – Flowers and Nature

Умрлица ће моја стајати у дну
Неке топличке шуме,
Када будем трагично погинуо у сну
Унакажен од свог скривања и глуме.
Звери ће читати датум погибије
И моје недешифровано име.
Завејаће ме снежне зиме…
Као моје безначајне риме.

Фото: Фототека Србског Журнала

Месечево око постајеш
Не даш зори да прекине лепоту
Пламен у души да се не угаси

Бојиш се да ће нестати
Кријеш је испод јастука
Дете постајеш

Крадеш је од зрака
Јер
Знаш да може избледети

Грлиш је и схваташ
Она не жели дан
Жели то око
Да је милује погледом
Да јој покажеш где Месец спава
Да
Душом исцрташ пут
Који води до усана

Фото: Муз. инструмент ЛИРА; Википедија

Станем понекад, на ивицу плаветну
и гледам како се крај Родни злати!
Душа пожели да полети, да му се врати!
.
Онда, дирну ме љубави трепераве нити,
а птица што време мери каже ми –
Не одлази, живот је овде, тво,ј звездани!
.
Негде са висина, из далеких даљина,
Чује се лира! Песник наш на њој свира

Фото: Фб страница – Flowers and Nature

Дарујте ми дољу цветну где смисла су дарови
Блажену топлину да срце осветљава
Под крилом птице светле небески ловори
Градови расту у постељи која не спава.
.
И жутомиље – овде живот чини златним
Јер музика песме пламеном зрачи
Само када је најдражим пољупцем схватим
У сунцу жеженом где су вечни ткачи.
.
То мој стих- сав румен у тишини
Плам је оку голубице што се небом гнезди
Мој стих, лепота је нова на површини
У дољи цветој бокор, ко лепза паунова.
.
Најлепша блага прате мене – дарови
Блажена топлина што живот осветљава
На длану мом искре небески двори
И градови расту у постељи која не спава.
.
Дарујте ми дољу цветну…

Фото: Мушке очи; Википедија

Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим ока твоја два.
Јер срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи
ова слатка стрепња, чекање и стра.
Све је много лепше донде док се тражи,
о чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашто то, и чему?
Изалека само све ко звезда сја;
издалека само дивимо се свему.
Не, нек ми не приђу ока твоја два

Фото: Фототека Србског Журнала

1. У вези је ложи да буде
Амели-ја Пууулеен,
.
2. Њу забавља да
као књигу читаш је
.
3. и да, све те
ме-ђу редове,
.
4. Ску-пе су јој речи
а ти снађи се;
.
Ску-пе су јој речи
а ти снађи се;
.
Ску-пе су јој речи
А ти снађи се;
.
Ску-пе су јој речи
а ти снађи се.

Владан Пантелић: Данило Р. Мимовић

Данило је рођен 1993. године у Београду. Дипломирао је Амбалажу у школи за дизајн, а потом је завршио Факултет примењених уметности, одсек Графички дизајн. Од 2007 активно одсликава графите и мурале и одсликао их је у великом броју. Његови радови су врло запажени и награђивани.

Поезијом се бави паралелно са сликарством и музиком. Данило своје песме рецитује певајући што песмама даје други ритам и велику снагу. Он је иначе интересантна и блага личност, али док рецитује потпуно се преобрази, лице му се ужари, глас му се мења по различитим амплитудама, очи му пламте…

Данило Мимовић -дивна духовна и стваралачка личност!

Фото: Омча за дизање терета; Википедија

Пробуди се и устани пресветли Роде
Никада никоме не окрећи други образ
Јер ћеш бити отсечен од моћних предака
И бићеш отсечен од својих потомака
.
Не буди лака жртва жудње удвојене
Крени у освајање сопствених дубина
Уништи непријатеље у глибу подсвести
Пиши Песму – то је твоје дете и награда
.
Пусти омају Јевропу принцезу-лопужу
Она одувек гаји двосмислу реч-нереч
Стално те понижава отима корене и име
И склони са чела лажа вође штеточинце
.
Не могу те водити амебе сатрапи вампири
Они што избеченим очима мотре на туђе
Ти си носилац сушта-матричног бивства!!!
Устани! Твори љубавност и праведност света!

Фото: Сеоски пејзаж; Википедија

Рођен сам тамо
где по пропланцима колају магле
док јутро изблеђује таму.
Где се ветар спотиче о ограде дворишта
и дрхти ћутљива бреза.
.
У срцу носим сачуван комадић лета.
Сећање на реку смотану у врбаку
испуцалу земљу под осушеном травом.
Сапете краве, што на појило журе.
Носим знојан летњи дан,
у злату залазећег сунца.
Хладове старих јасенова поред пута
са разбацаним иверјем зрака.
.
Рођен сам тамо
где од поветарца подрхтавају воде,
лелуја жито,
као на изгужваној слици.
Где отпадају суве гранчице багрема
и познати ми керови репом машу.
.
Тамо где ме поздрављају деца,
и старац са изгорелом лулом у зубима.
Прихватам жуљаве руке
што су земљу мотиком дотукле.
.
Рођен сам тамо
где птице у сусрет лете,
и ветар над пољем гавранове носи.
Где сива светлост гасне и капље као смола.
Комади таме тишину таложе.
.
Рођен сам где светла из стаја
буше кишу што је пробила зору,
на издисају малаксале јесени.