Category: All

Изано – Зар не примећујеш


Зар не примећујеш

да све што додирнеш

претвориш

или у ватру или у пепео.

А то може да уради

само чиста божанска љубав,

јер оно што је жељно светлости

гореће,

а оно што је сагорело

молиће се

да се кроз пепео

поново уздигне.

Коментар Радмиле Бојић: Мириси и додири предака и Богова наших у Срцима и Душама нашим трепере…


Ој, Драгане! Јабуко са гране!
На Андрићевом венцу мирис процветалих липа трепери изнад сенки, Твоје и Анђелкине, роде мој мили!
Ево вас поред поточића на клупи седите!
Хеј! Поток гледа у вас!
Гледам вас и ја, мили и драги ♥♥♥

Миришу липе и са Топличиног и са Косанчићевог венца… Најлепше до сад што су икада мирисале!
Поуздано знам јер венце свакодневно својом ногом преходавам, својом руком свакодневно плетем у Венце Радости Сусрета наших! ♥
Ни Обилићев венац није ускраћен остао за овај чаробни мирис којим сваког маја Душе наше надахнуте буду… Ој, Милоше, похитај са побратимима својим да испуниш завет дат Косовки девојци ♥

Мириси и додири предака и Богова наших у Срцима и Душама нашим трепере… Живи јесу Венац до Венца… Од Његоша до Андрића… Диса… Десанке…до Симовића, Пантелића, Максимовића…… до горских венаца и витезова Праисконих наших… Вечномладих, Вечноживих… који, ено, и сад освајају планинске врхове… Песници-Витезови са којима смо вечним дахом и удахом усаображении заувек, ево васкрсли су у овај Златни час… час вилинским прахом окупан!

 

Драган Симовић: Дрво Белог Бога


Пред кућом нашом, на сокаку, две моћне Липе, као две дивот-сестрице, као божанске близнакиње, у пуноме миомирисном цвату.

У крошњама, гле! бруј Првонастале Васељене, бруј звезданих јата, бруј ројева пчела.

Одједном, однекуд из дубина Времена и Вечности, искрсну жива слика, искрсну јасновида визија, седобрадог и седовласог Старца Чаробњака, Белог Бога што личи и подсећа на мене.

Од јутра до поднева седех и тиховах, сневах и дремах под праисконом крошњом Липе, препуштајући се брују ројева пчела, брују звезданих јата, брују Првонастале Васељене на Почетку Великог Стварања, на Почетку Свих Почетака.

Липа је Дрво Белог Бога, Дрво Старца Чаробњака седе  браде и седих власи што у дубоком звезданом сневању, сновању и тиховању ствара све нове и нове светове, светове кроз које броде, плове и језде – све удвоје с вилама и музама – песници вилин-појци попевајући у звездолету дивот-песме уз чаровите и брујне звездане лире.

(Можда ова јасновида визија и не би била преточена у песму, и записана, да ме, у прави час, није позвала Радмила са Андрићевог венца, и, својом надахнутом причом, из висина сневања и тиховања, низвела у овај свет.)

(У Великом Гају, лета 7527, месеца цветног, кад липе цвату, дана осамнаестог.)

Бранислава Чоловић: У овој најтежој Сварога ноћи


У овој најтежој Сварога ноћи

вријеме је да се укрсте мачева моћи

да Слава, Срећа, Тара и Жива

пробуде дух Рода што заточен пребива

устани Роде слобода те зове

и предака завјет са печатом Славе

десницу своју ка небу дигни

с муњама Перуна душмане стигни

да Мидгард наш опет звијезда буде

плава и лијепа ко прво постање

да Дух и Љубав на њој живе

суђени се нађу кроз звјездане капије.

Из срца мога кроз гласнице моје

вилин пјесма ратнике зове

за Свијетлост, за Љубав, Истину, Славу

за закон Риту

горе главу.

 

Вријеме је!

 

 

Драган Симовић: ВИЗИЈЕ БЕЛОГ ВИЛЕЊАКА: ТАЈИНСТВЕНИ ЗВЕЗДАНИ ПРОЛАЗ


У змајевитим огњеним кочијама

из Унутарњег Неба

у Језгру Звезданих Јата,

на плавим, зеленим

и пурпурним муњама,

долазе Сварогови,

Перунови

и Даждбогови

ратници светлости –

сва ратничка племена

Белога Вука,

Белога Медведа

и Белога Орла –

да затру накот јакрепски,

змијски и зверињи,

да затру људе-звери,

људе-змије и људе-јакрепе,

да васкрсну

и изнова роде

Звезду Земљу,

и да отворе Нови Пут

кроз Тајинствени Звездани Пролаз

ка Првобитној Светлости

Великог Духа Стварања.

Верица Стојиљковић – Нека


 

Нека светлосне реке у наше душе уплове

Нека су срца наших отворене све капије!

Пустимо светост Створитеља кроза се

Да сажеже наше обмане и наше опсене!

.

Нека  светло сребра и светло злата

Прође кроз бит ових наших живота

Семе што време чека, нека не чека – нек клија

Јер нема другог времена ни другог живљења

Љуљашке у сан уроњене нека застану

Истина Космоса нек говори кроз суштину!

 

СРБСКИ РОД – Стари Словен


2adam.jpg

Неистине шире сви љубоморни на
Србски род.

Причају да смо из удаљених мочвара дошли, и са Уралских планина,

Да смо дивље племе без обичаја и културе били,

Те да су нас лажни пророци и

просветитељи научили словима,

Иако смо писати знали.

Откуда онда таквој дивљој хорди

Сазнање о јечму и пшеници?

О слатком меду и божанској медовини?

Домаћим животињама?

И плодној земљи црници?

Узгајали смо их и брали плодове
свога труда,

Богове смо славили и
њима жртве приносили.

Своју земљу крваво смо бранили

И од других раса сачували децу нашу.

Повратак на стазе старе славе
морамо се вратити

И своје вековне територије ослободити!

Наша србска свест се буди,

Помен прецима и нек` је слава Боговима!

СРБ и СРБА – Роса из Данске


srpsko_kolo1.jpg

Гледам у плави небески свод

Буди се снага, буди се род

Слави се слава, коло се игра

Врти се коло као чигра.
–

У колу СРБ до њега СРБА

Нећемо више да суди врба

Доста је смрти у моме роду

Игра се коло за слободу.

–

Русе нам косе ветрови носе

Румена лица и соко птица

На Дрини се гради Трајанов мост

Све што је Србско је нама Радгост.

–

Лагане ноге плету наш вез

У колу је ратар до њега кнез

Све што је лоше за трен це проћи

На земљи царство Србско ће доћи.

–

Издржте браћо, издржи роде

Време је близу до слободе

Браћа и сестре се у коло вију

За благодат и срећнију Србију.

–

СЛАВА РОДУ – ПОМЕН ПРЕДЦИМА!

 

Појашњење:
Ево песме што написах пре неки дан, инспирисана после погледаног интервјуа од Петра Ашкрабе Загорског, а зашто ме је инспирисало његово знање наше историје – зато што је објаснио зашто су нам данашње СРБ-девојке такве какве су, а такве су јер нам је Вук Караџић (који је био посрбљени турчин) подметнуо две различите речи за мушко и женско у нашој нацији а ми сада знамо колико је погубна нека реч и без оне космичке енергије ако се накарадно пише и још горе изговара….дакле, да би боље објаснила морам почети од ове земље где живим а то је Данска…овде се мушкарац назива ДаНцем а жена ДаНкиња, обратите пажњу да је ТРЕЋЕ слово и за мушкарца и за жену ИСТО-исти звук вечности и истине и то треће слово Н их спаја на ДУХОВНОМ плану а не да их раздваја….е шта је то сад Вук Караџић нама ПОДВАЛИО и то дебело да ће нам требати још педесет година да се просвестимо и доведемо и слова и ЗВУК тог слова у ред….даклем он ( вук ) је описао СРБ-мушкарца као СрБина а жену као СрПкињу—значи он је на духовном плану завадио педесет посто народа са ових преосталих педесет, јер та два ТРЕЋА слова НИСУ иста и НЕМАЈУ ИСТИ звук када се изговарају, он је избацио НАЈБОЖАНСКИЈЕ слово из имена наших жена и зато нам женска чељад сада лутају по неком фармама и задругама јер су изгубиле своје слово Б у свом звуку, ту божанску енергију која им највише треба јер оне рађају и постају мајке и гаје своју децу за правду, истину и част….многи ће помислити када прочитају да је ово луда ствар – шта је то само једно словце, али драги моји то није било које словце, већ оно са највећом енергијом божанском ( Б ), и баш због њега стално раде на томе да нам преправе ћирилицу тј. СРБИЦУ у латиницу, пробајте и сами да изговорите ове две речи и видећете да СРП СЕЧЕ код СрПкиње а да је само оно божнско остало код мушкарца и ето ЗАШТО нам жене не рађају децу више, ко зна значење сваког слова разумеће… — да је мушко СРБ а женско СРБА….кратко и јасно и МОЋНО до небеса.

 

Душица Милосављевић – Кад је Земља била звезда


Кад је Земља била звезда

Горело је плаво море,

надземаљско семе Светла,

стварало је дивне боје

кроз облике самог етра!

И начини света мисао

звезду плаву из Акаше,

по њој дух Светла исписао

животни лого звезде наше.

Певали смо да она оживи,

дах јој удахнули у језгро само,

арија наша још увек живи

и певамо даље, стварање знамо!

Еони у вечности прођоше брзо

ал Силиме Светлост још увек гори,

Земља ће поново постати звезда

кад ратник Светла престане да се бори!

 

 

Једна Бела Србкиња: Усклађеност и пунина Васељене и Човека


ЛИРСКИ ЗАПИС УМЕСТО КОМЕНТАРА

Дивоте сневаш-доводиш, остварујеш изнова свет Сунчеве -Творчеве Светлости и пресликаваш Земљу високо до најсветлијих Сунаца и Звезда, где владају Закони Васељене у Творцу! Твоја машта-удружена са свима нама (огледа се ) и може свашта!

Онај ко може да машта дивоте и Истине Светле, носи велики благослов у свести духу души и свом срцу!

То су ствараоци светлости пречисте и сада духовно граде свет Светли у Творцу и када га саграде, учврсте, привежу, спустиће се као стварност најстварнија, сада су (увек су) потребни духовни ствараоци, да стварају и васкрсавају свакодневно Знање Живог Оца Небеског у свему.

Човекова природност је да ствара здраве услове око себе и здраве речи да преноси у трептају широм целе Васељене.

Усклађеност и пунина Васељене и Човека да заживи и затрепери кроз тишину дубоку вечно сада-овог трена.

Имена наших Богова и Богиња носе ту моћ Природног Извора Стварања, где  Безкраја- Вечно постоји… Отворимо –  ширимо свест  и благословимо у стварању, почујмо те речи у виду    Сварог, Перун, Дажбог, Световид, Лада, Весна, Жива, Рода…….

Наше Србске речи се чују (слушају) у виду, пресликавају се у звучно-видном трептају-живе слике у слову Створитеља!

 

Create your own website, free on WordPress.com.Create your own website.
Start free