ШТА СЕ ВИДИ СА ВИДУШЕ?

/Требиње, Словенија, Прокупље, Јастребац……/

Одмах смо запазили врх ОЗДРЕНАЦ висок 606 м, као и Дабарско поље. Оздренац на Видуши показује везу Вида и Озрена, Дабарско поље нас подсећа на Дабога (Дабора, Давора, Дабу).

 У близини је Буковица, брдо и поток, као и Буков до.

Ту се налазе и село Витоње, Кобиловац, (Змијанац, Рудишевина, Рујев до, показују да се ту славио и Рујан, бог ватре, змај, змија, кога у овом раду нисмо помињали нити тражили, па о њему нећемо даље говорити),

Вилогорци и Радовиња, све ово налази се западно од ТРЕБИЊА.
Источно од Требиња налази се село Видне,

Илијино брдо се наставља на ПАРЕШ (Перун, Периш), испод њих је Парешки до. Мало даље је село Вилуси, село Жива. Ту су и Вилина пећина, Рујнова глава,(опет Рујан), Кобиљи до, Чумојевица, Џиновске капе (капиште).

ШТА СЕ ВИДИ СА ВИДОВОГ ВРХА?

.
Када се попнете на Видов врх, пуца ВИДИК.

Види се брдо Виталине, на самој обали мора, види се и Рт Кобила, на истоку су брда Требишин и Радоштак (Радгостово брдо), још источније Морињ и Морињски залив.

 Када погледате према југу, видећете село и поток Буковину. Да ли град Пераст носи име по Перуну?

Да ли је можда ту негде некада давно био Перунов храст?

Око пет километара источно од Пераста налази се село Видовићи.
У Хрватској, на левој обали Купе, постоји брдо ВИДИШЋЕ. Испод Видишћа, на источној падини, извире поток Грачаница, на западној падини извире Буковица, која се улива у реку Велику Трепчу (ТРЕБчу), која заједно са Малом Трепчом чини реку Трепчу, на којој се налази и истоимени градић.

Десетак километара западно налази се налазе брдо и река ТРЕБИЊА, а петнаестак километара северозападно град ЈасТРЕБарско.

Ово ме је подстакло да погледам шта има у близини ЈасТРЕБца, и гле чуда, јужно од ове планине, код Прокупља, налази се планина ВИДОЈЕВИЦА.

На самом крају, још један ороним нам се намеће као „контролни“, Реч је о СВЕТОЈ ПЛАНИНИ у Словенији, са највишим врхом Света гора (849м), поред кога се налази и врх Кобиљек.

Десетак километара према југу налазе се варошице СЕНТ ВИД, Моравче и Смартно, село ВИДЕМ, поток и село Буковица, а још мало јужније, само пар километара, налази се место ТРЕБЊЕ (близу Новог Места) и брдо Требетна.

Десет километара источно од Свете планине налази се град ТРБОВЉЕ, које се, веома вероватно првобитно звало ТРЕБОВЉЕ.

Ето нама и Свете планине и Светог Вида и требишта.

Када све ово упоредите са претходно реченим добијате јасну једначину: ОЗРЕН = СВЕТА ПЛАНИНА = ВИДОВА ПЛАНИНА.

ШТА СВЕ ОВО ЗНАЧИ?

Постоје легенде које кажу да су око паганских словенских светилишта обавезно стражариле девојке.

Зато није никакво чудо што смо код свих Озрена, Озринића, Оздренца као и Видуше и Видовог врха, Видишча и Видојевице нашли по неку Стражевицу, Стрежевицу, Стријежевицу, Стражевац, Стрежевац, Стражу и сл. То су по правилу брда, има једно слично и код Београда.

Ако сада изведемо статистику, израчунамо колико се често на истом локалитету јављају Озрен и Вид, добићемо висок проценат. Видели смо да су и остали чланови словенске божанске породице често у близини.Уз сваки од Озрена а и код Озринића и Оздријена, нашли смо ТРЕБИШТЕ, место жртвовања, а нашли смо га и код Видуше, Видовог врха и Видишча. Изузетака нема. (Могуће је да су топоними Трбушани, Трбуовица, Трбушнице и сл. некада били Требушани, Требовице, Требушнице, ову претпоставку нам дозвољава близина словеначког Трбовља и Свете планине).

 Изгледа сасвим вероватно да су географски појмови са именом ТРЕПЧА, некада били ТРЕБЧА, нашли смо Горњу Трепчу у Шумадији, Трепчу на Косову и реку и градић Трепчу у Хрватској.

Могуће је да и ЈасТРЕБац и ЈасТРЕБарско крију места паганских жртвеника,

ТРЕБИШТА (Према легенди, Свети Сава је давао географским појмовима имена птица.).

Нашли смо и неколико капишта, Капеш, Џиновске капе, Влашке капе, Капић и два села са именом Бован поред различитих Озрена, претпостављам да су се ту налазили кипови паганских идола.

Чињенице говоре да постоје топоними, ороними и хидроними са веома старим, древним именина.

Пример за то је Дунав, чије је име прастаро.

 Са друге стране, постоје и они чија су имена, услед промене историјских околности, промењена.

Те промене су некада радикалне, ново и старо име немају никакве везе (на пр. старо име града Ћуприје је било Тројан, Никшић је био Оногошт, Владичин Хан се звао Иногошт).

Понекад, ново име сачува неки траг значења старог имена (Озрен код Сокобање, који се раније звао Видин, је баш добар пример за овакву промену, јер зрети значи видети), па се старо име може некако тражити по смислу.

У неким случајевима, старо име се деформише, понеко слово се дода или изостави (на пример Калина постане Кална, Каљина, Каона или Халина, често Кал), те тако губи првобитно значење и добија ново.

 Истим „механизмом“ Перуњ је могао постати Прењ, Перуница-Поружница, Витор постати Виситор.

.

.Ево нас на крају овог необичног истраживања. Откривене су неке тајне и прочитане неке странице заборављене историје наших предака, повезнице наших народа, раздељеног различитим нашим сопственим и интересима многих других народа. Можда нам, ове нове старине помогну, да једни друге погледамо нешто другачије, са много више разумевања, док гледамо кроз прозоре нашег заједничког порекла, начина живљења и на крају заједничке вере! Велика захвалност ауторки и свима који су учествовали у њеном раду!

-фото Видуша – Википедија

Текст приредила Верица Стојиљковић

Подари ми Боже живота,
још један дан.
Нека буде: светао,
сунчан, радостан.
Небеском светлошћу
окупан.
Стваран, а неухватљив
као сан!
Да сагледам живот
свој целокупан.
Од зачећа до кончине,
да видим шта то мене брине?
Због кога сам тужан
и због кога сузе роним?
Како завесу заблуда
са очију Духовних
да склоним?
На који начин да се молим?
Како себе и ближње да волим?
Господе помози ми да разумем
зашто уопште постојим!?
Која је Твоја, за мене
промисао?
Како да живот овај безличан,
добије смисао?
Џабе сам растао и ваздух удисао,
ако ми време дато за спасење
оде у бесмисао.
Иии, од чега Боже треба да се клоним
и од кога то дарове да склоним?
Како да их умножим
и коме да их поклоним?
Како да послушам,
а да се никоме, сем Теби
не покорим?
Кога Мили Боже,
Од овог ништавила какав сам
треба да створим?
Одговор не знам,
зато Ти се молим…
Помози ми, желим да постојим!

Фото: Молитва је чудо; Википедија

Кога носиш под срцем, мајко?
Носиш ли орла ил’ сужња сиња?
Носиш ли птића што се кобеља
ил’ поносита за земљу сина?
.
Кога носиш царице света?
Рађаш ли земљи дива војника,
траг само, што тихо бледи,
ил’ светог ратника и осветника?
.
Ко дише с тобом под срцем твојим?
Изданак лозе са небом ткане,
тихи поток што прође само
ил’ витез громки за тешке дане?
.
Српске су мајке рађале вазда
ратника, војводу, цара и свеца
малени беху док куца срце,
Христ се радује, гле, стижу деца!
.
И сваки откуцај њезина срца
даје тићу светлост и крила
мајка га њише, отац их грли,
дете је цвет њиховог била!
.
Рађајте мајке све јабланове,
високо горе нек’ чела сежу,
дајте им понос у груди мушке
а корен свој нек’ с небом вежу.
.
Српско је дете још од малена
дато да буде бедем и дуб,
ти си му, мајчице, извор и стена
звоно вери а српству стуб!

За све српске мајке, мученице, прегалнице, изгаралице,
чуваре и покретаче, вековне стубове куће и покровитеље љубави

Фото: Србска мајка; Википедија

ШТА СМО НАШЛИ ОКО ОЗРЕНА КОД КРАЉЕВА?

Овај Озрен је брдо, један од огранака планине Столови, чије име само каже да је ту неко столовао, да је ту била нечија престоница.

Западно од Столова налази се планина Троглав, чије име нас подсећа на Триглава, Тројана, Тројство.

Северно од Троглава је планина Јелица. На тој Јелици постоји село Велес и врх Живица (505 м).

У близини је неколико брда која се зову Буковац и неколико потока са сличним именом.

 Северозападно од Краљева, које се раније звало Карановац, налази се село Лађевци (по Лади) и истоимена долина.

Испод самог Озрена, на северу, налази се село Змајевац. Ту су Витковац, Витановац, а одмах поред планине Јелице налази се Видова планина.

Горњу Требчу смо већ поменули, а да смо били у праву говоре нам многи греографски појмови у овом крају чија се имена могу довести у везу са словенским паганским пантеоном.
Ту је, наравно и Моранина река, Западна Морава, ту је и Моравица, река, али и цео крај са називом Моравица око Ариља, за које не могу да се отмем утиску да се некада звало Јариље.

 Овде морам да напоменем да се до скора цео златиборски крај звао Рујно, по Рујану-змају, богу огња. Све ово што сам навела налази се у кругу пречника око 50км.

ШТА СМО НАШЛИ НА ОЗРИНИЋУ КОД НИКШИЋА?

Већ смо поменули брдо Требјесу и Видов поток. Једна од притока тог потока тече кроз Перај до. Претпостављамо да је то био Перунов до, градић сличног имена Перој у Истри, већ су ранија истраживања С. Петровића довела у везу са Перуном

 Ово је каменит, безводан крај, релативно слабије насељен, али смо ипак нашли село Рсојевиће, село Дабовиће, село Васиљевиће. Нашли смо горње Мораково, (по Морани), брдо Дажник, (по Дабогу одн. Дажбогу).

 У близини су и брда Чумовица и Чумојевица , Рујнова глава, Кобиљи до. Поменућу да у близини постоје Каранове рупе (ко је тај Каран који је свуда оставио своје име?)

Постоји и вис Џиновске капе, претпостављем да је му такође било „капиште“, место где се налазио кип идола (Вид са своја четири лика под заједничком капом).
Можда управо због недостатка водених токова и сиромаштва плодном земљом, у овом крају нисмо нашли женска божанства Живу и Калину, као ни Љељу (Лелију, Јелу, Ладу), нема ни воде Буковице. Вода и земља су ипак њихов главни посед, па немају шта да траже на овом суром камену.

Ту су једино Морана (у Мораковцу) и Девана у свом лику кобиле (на Кобиљој глави и Кобиљем долу) а ту је и Чума, у Чумојевици и на брду Чумовици.

Ето, изгледа да смо били у праву када смо претпоставили да око наших Озрена мора да буде малих топонима са именима словенских паганских божанстава.

Изгледа да су наши Озрени стварно били природни храмови наших предака, веома вероватно посвећени ВИДУ.

Да ли се још неки од њих звао Видин, можда Видов брег или Видова планина, Видовица или Видов вис, Видова глава или некако слично, бојим се да нема начина да сазнамо.

Када сам посетила Војно-географски Институт у Београду, у архиви ове установе нашла сам неколико старих војних карата Балканских земаља, из осамнаестог и деветнаестог века. На моју велику жалост, те карте су углавном непрецизне, већина од њих нема убележена имена планина, о малим географским појмовима да и не говоримо. Вероватно нећемо сазнати ни који од Озрена би евентуално могао да буде она Витор планина иза које излази ТРИ СУНЦА, можемо само да нагађамо:

 “Ој Виторе, висока планино, /

 Из тебе ми три Сунца грануше. /

 Прво Сунце-првијенац са кумом /

 Друго Сунце- стари сват од свата, /

 Треће Сунце-ђевер са ђевојком. /

 Које Сунце првјенац са кумом, /

 То је Сунце гору огрејало. /

 Које Сунце стари сват од свата, /

То је Сунце свате огрејало. /

 Које Сунце ђевер са ђевојком, /

То је Сунце дворе огрејало.“
Ова песма је свакако митска и говори о свадби Перуновој, где три Сунца сунчаног тројства (Тројана) имају улоге истакнутих сватова, према српској традицији.
Ето, прегледали смо околину свих шест Озрена и једног Озринића.

Констатујемо да смо нашли много малих географских појмова који су сачували имена чланова словенске паганске божанске породице. Поређења ради, прегледајмо Видушу и њену околину као и Видов врх код Боке которске са околином.

-наставиће се-

-фото Озрен код Краљева -Алти спортски клуб

Текст приредила Верица Стојиљковић

У крилима Шаргана и Таре
овенчана сенком Златибора,
опијена мирисима траве,
распрострла плећа Мокра Гора.
.
Желео бих да се са њом сретнем
када роса покваси јој лице.
Да се дивим лепоти природе,
причи коју слушам од Милице.
.
Знам колико воли родне звуке,
ноћ звездану и свитање зоре.
И стихове песме “Завичајне“
“Нигде нема моје Мокре Горе.“
.
Милица ме причом упознала
са богатством ливада, торова.
Вировима бистре Комишине-
Са мирисом смоле и борова.
.
Читао сам оде Златибору,
сјај и раскош песничкога бића.
И пожелех да лично поздравим,
Михаила “Ћупу“ Ћуповића.
.
Предивни су стихови сељаку,
родном прагу, киши, Муртеници.
Плетиљама, бекрији и ђаку,
поточари, брезама и птици.
.
Ћуповићу скидам капу доле.
Пиши песме Шаргану, осмици.
Читаћу их јер стихове волим.
А ја ове ппклањам Милици.

Фото: Мокра Гора; Википедија

Жива је шума
Зар нисте знали?
Треба да чују и велики и мали
Дрвеће живи, расте цвјета
Без њега нема опстанка свијета.
Дрво је кућа
И храна и кров
Дрво је хлад и топао дом.
Дрво нам даје и књигу
И лист
Због њега нам је
И ваздух чист.
У шуми дишеш слободно, чисто
И без ње ништа није исто.
Она ти пружа и мир и лијек
Чува те, снажи за дужи вијек.
Жива је шума
Зар нисте знали?
Добро је чувајте и велики и мали.

Фото: Шума; Википедија

У твом оку ноћас су звезде
Уместо сна ту је она
Посматра те
Са жељом да буде вољена
У срцу јој се враћа време
,, Ах, лепе успомене“
.
Гледа га
Коса
Под месецом блиста
Руком му преко чела прође
Под прстима осети жар
Полако страх из срца нестаје
Помисли:
,, Он је мој дар“

Сећа се да је његов додир
Био посебан лет
Знао је да воли
Она, само она била је његов свет

Знали су да се никада
Време неће вратити
Уместо сна остају загрљени
У љубави заробљени

Фото: Фб страница – Coloform Garden

Раа и Подраа у Вечноме Стварању

Ананда Срб Инда беседи о раси Људи Богова,
те о расама Људи Звери и Људи Рептила.

Свет није постао на Почетку, нити ће нестати на Свршетку.
Почело и Кончело постоје само у Вечноме Сада.
Вечност је, уистини, Вечно Сада.
Створитељ Ствара у Трену Вечнога Сада.
У Стварању нема ни Прошлости нити Будућности.
Ништа није Постало, Ништа неће Нестати.
Оно што ми мислимо да је Постало, то само Јесте!
А Оно Што Јесте, то не може нестати.
У Вечноме Сада, које јесте Вечно Стварање, стварају истовремено и Раа и Подраа.
Раа је Пра Светлост; Подраа је Пра Тама.
Раа је име за Сваргу, Сварога, СвраРгу.
Он Јесте Створитељ Који Без Престанка Ствара.
Све што је Раа СваРга Створио то зрачи Милосрђем и Пра Светлошћу.
То и јесу Божанска Бића Светлости!
Подраа је Подражавалац, Опонашалац, Имитатор.
Он у свему подражава и опонаша Створитеља, будући да је веома паметан, уман, разуман, бистар, интелигентан.
Сва она Бића која Ствара Створитељ, ствара, истовремено, по угледању на Створитеља, и Подраа, само што су та бића без Милосрђа и без Светлости!
Заиста, постоје две врсте, две расе Људи!
Једни су Бића Светлости, а друга Бића Таме.
Те две врсте Људи, споља гледано, јесу по свему исте; зато што је Подраа савршено вешт у опонашању Свеколиког Створитељевог Дела.
Рекло би се исти, а у суштини тако различни!
Све је исто, на први поглед!
Само што људи које је створио Подраа немају два Створитељева Начела – Начело Милосрђа и Начело Светлости!
Начело Светлости јесте Начело Љубави!
Сада ти је јасно, сине Стриборе, зашто су људи тако различити – различити као Небо и Земља, као Светлост и Тама!
Погледај око себе, и видећеш Људе Богове, а поред њих ћеш одмах запазити и Људе Звери, Људе Рептиле.
У Праскозорје Стриборије, тамо где је Бели Пупак Света, обитаваху Људи Богови.
Потомци Људи Богова јесу Стриборјани, Прото Срби, ВедСрби, Пра Срби.
Данас више ништа није као Некад!
Стопили су се Људи Богови с Људима Зверима, с Људима Рептилима.
Због свега овога што се данас дешава, а што је последица мешања Људи Богова с Људима Зверима, тешко болују и Небо и Земља!
Праискони, правасељени бол, гле, данас осећају сва Бића и сва Суштаства у свим световима Пра Васељене!
Стога се преусмерава Сваргино Ковитло ка Језгру Пра Светлости, да би се Људи, као и сва ина Бића, ослободили праисконе боли.
Буди приправан, сине Стриборе, у Времену надолазеће Пра Светлости, која ће сва Бића, најпре на Земљи а потом и другде, запљуснути Дивотним Божанским Милосрђем.
Кад кажем: буди приправан, то значи: остани будан!
Отвори све своје унутарње висарге, да би те Пра Светлост без сажегнућа прожела, и Дивотним Милосрђем испунила, те да се узнесеш у Славу Богова и Предака!

Фото: Магија словенских Богова; Википедија

Ближа од близине ваздушног ноја
Молована, најшареније колорите
У барци ми љуља
.
Сваки немир стиша у мени
Некако ми глава високо стоји
А детиња крв проструји
У крви мојој

Фото: Фб страница – Flawers und Nature

Ж и в и м данашње јутро у Тијанији блаженој
Јутро препуно увида као јучашње и сутрашње
И лепо као осмех и девојка и плаветни видици
Прелеће гавран и криком зове јато на руштук
.
Магла се придиже али бојазно обилази мој дом
Она је жива живцијата и води је дух замагљивач
Тачно зна кога или шта треба у невид да баци
Не улази никада у дом бића која знају свој пут
.
Ложим ватру кувам и пијем тротравка чај лекић
За јако Тело стваралац Дух и контакт са Душом
И гледам трооко на исток у лопту Жарка Сјајка
Учим од њега несебичност и безусловно давање
.
Мајка Природа – свеобухватни и делатни учитељ
Птичјим цвркутом збори како се узносе молитве
Камен белутком у спокојству влада ватром у себи
Планином наслоњеној на небо отвара видике дуге
.
Родна румена јабука – за загриз изазива вечни
Поветарцем учи како се милује девушка стасала

Фото: Храст Исцелитељ; Википедија