Category: All

Верица Стојиљковић: Помисли само


 

 

Помисли,

Колико нас неба чека

Негде тамо, високо, дубоко, и

Близу и далеко

Колико ће шумети листови разних боја

Нашег дрвећа многобројног

Тамо негде и близу и далеко

 

О колико ће ветрова свирати међу

Врховима планинским, блиским и далеким

И колико ће вила драгих нама певати

Песме прастарих времена и блиских

И далеких

Колико ће птица пролетети над нама

Негде овде и негде тамо

О колико ће крила  под грањем шумети

 

О колико ће искри воде од

Сунца запламтети и колико ће звезда

Нас, на путеве испратити и дочекати

 

Колико ће, пута руке се испреплетати

Над цветовима безкрајне љубави

 

Колико ће имена наша пута, на небу

Се срцем исписати овде и тамо негде

И близу и далеко

И колико снова се одсањати

Заједничких заталасаних одјецима

Гласова  душа наших

О колико, о колико ће ружица росних

Румених исцветати на пољима бројним

Нашим душама вајаним

О, лепоте радости ходања

По травама смарагдним, сафирним

Животима блиским и далеким, а нашим!

 

Помисли само!

Владимир Шибалић:СМРТ У ПРОЛЕЋЕ


Смрт не спознаје свако,
Нити је до ње доћи лако.
Она воли, и прати храбре оне
Што не дају бурама да их сломе.

Само на трен утонух у сан,
Ничег не беше, ја са собом сам.
Белина наоколо, свуда, на све стране,
И сећања на прохујале давне дане.

А вали силни се обрушише на мене,
Душу ми разбијаше о страхотно стење.
Урлици, крици, вапаји ужасни,
А пред очима призори језиви, страшни.

Казна богова, ето шта је то.
За живота до смрти почињено зло.
Не бејах достојан Ирија светлога,
И потонух у силинама вртлога.

Грешке не бројах, много их је било.
Злих се помисли пуно на срцу свило.
Називао сам блудницу својом љубљеном,
Својом мајском ружом, својом једином.

Нисам смео никако то,
Не знадох испрва где сам се то обрео.
Не даше ми Преци крај њих да будем,
Осудише ме на голет и студен.

Наједном у крви очи отворих,
Месец сјајан над собом спазих.
И разумех да за родину морам живети,
Јер жив јој требам, кроз песме је славити.

Ирија нисам још достојан ја,
Мора се још дуго опевати Србија.
Свом ћу дубином душе песничке
Уздићи је из пепела у висине небеске!

 

Драган Симовић: Лирика вечног тренутка


 Коме смета Арно Гујон?

Коме смета Арно Гујон, тај пробуђени и освешћени Француз, племенитог и господственог духа, који годинама, без застанка и предаха, а с љубављу која није од овога света, помаже, спашава и уздиже наш унесрећени и од нас самих напуштени Род на Косову и, који је Србију изабрао за своју другу, а, можда, и прву Родину?

Да будем песнички отворен, сажет и јасан.

Смета другосрбијанској фукари, другосрбијанским измећарима, другосрбијанском олошу и шљаму у медијима и невладиним организација, тим рептилима и рептилушама новог светског поретка, који из дна душе мрзе свакога оног ко се – гле, чуда! – ДРЗНУО да помаже и спашава Србе, јер Срби – по тим другосрбијанским рептилима и рептилушама новог светског поретка – и не заслужују да живе!

Зато је напад на Арноа Гујона, уистини, и напад на свеколико Србство, а превасходно на онај део Србства који борави на Косову и који Косовске Светиње, Косовски Завет и Косовску Част чува као зеницу ока свога.

 

Словенка Марић: Знаћемо кад крену бела једра кроз ноћ и огласе се звона


Једном неизбежно свешћемо рачуне између себе,
нас двоје што се годинама сатиремо у једном лику.
Једном неизбежно знаћемо ко беше лице а ко наличје
и ко превари и почини грех пред људима и Богом.

Свешћемо рачуне једнога дана кад се огласе звона,
ти што се пред светом зовеш мојим именом
и ја што се скривам у теби ко прогоњена дивљач
и што ми глас пустиш једино у песму.

Једном, кад на пут крену бела једра кроз ноћ.
над црним водама указаће се светлост свемоћна.
И бар тада пашће обмане и знаћемо ко коме џелат беше
и ко од нас сатанину а ко божју милост прими

Знаћемо једном и то, ваљда нас неће мимоићи истине бол,
да ли је лепота божји или ђаволов дар,
и починих ли грех клечећи тајно пред лепотом света и човека.
Морамо знати једном беше ли песма праведника глас.

Кад крену бела једра кроз ноћ и огласе се звона, знаћемо.

1993.

Данијела Тодоровић: Боја љубави


Изнова и изнова се рађах,

на овој, маленој планети.

Изнова и изнова сећања ми брисали,

на све што проживех,

на све што доживех,

на све што заволех.

Не могосте сломити мој дух,

нити ме уплашити,

нити ме натерати да мрзим.

Звезде су ми у коси,

у очима ми је сунчев сјај,

а у срцу чиста љубав.

И ако сте створили црно-бели свет,

обојен патњама и тугом,

ја не припадам ту.

Ни дух ни душу вам не дам,

суштина моја часно се бори,

за истину и слободу,

и за љубав и част, ја живим.

За смрт не хајем ни мало,

знам да ја вечно трајем.

Од искона, па до сада

душа моја лута изгубљена,

дом свој родни тражи,

не, он овде није,

илузију сте лажну створили,

али ме нисте преварили.

Истину једну знам,

дом мој је негде тамо,

негде далеко,

где је свет обојен

само једном бојом,

бојом љубави.

Ирена М.:ДОДИР…


 

Којим добром
Мисли моје
Којим добром
На памет ми дођосте
Непозване
Реших да вас одагнам
Осетим укус
Предосећаја

…

Којим добром
Памети моја
Којим добром
Не желим знати
Желим умети
Истински проникнути

…

Којим добром
Свести моја
Којим добром
Када тражих те
Не беше ту
Беше празнина
Мучна тишина
И звук који опија
Док тупо одзвања
Није те било
Годинама
Данима
Можда тренима
И дође непозвана
На погрешном месту
Тражих те
Са погрешним људима
Гуших те
У погрешним смеровима
Остављао
Заправо
Нисам ни помислио
Да сам
У срцу те оставио

…

Којим добром
Сада
Којим добром

…

Најбоље време
У не време стиже
Што си даље
То си ближе
Смисао
Изгубљено-нађено
Савршено изграђено

…

Којим добром
Не мој се питати
Којим добром
Најбољи одговори
Остају не изговорени
Једноставно
Слути

…

Најбоље уме се
Када се

Заћути

                                   …

IMG_20171202_195930_245

Драган Симовић: ДУША И СУДБИНА


 

 P1200837

Постоје ствари

које не знаш,

а знаш

да их не знаш;

постоје ствари

 које не знаш,

а не знаш

да их не знаш;

постоје ствари

 које знаш

а знаш

 да их знаш;

постоје ствари

 које знаш,

а не знаш

 да их знаш.

 

Из ствари

које знаш,

а не знаш

да их знаш,

рађа се твоја

најдубља Вера –

чије је лице

твоја Душа;

чије је наличје

твоја Судбина!

 

НЕПРИЈАТНА ПИТАЊА ЗА АРНОА ГУЈОНА НА ТВ N1: Морао да се правда зашто помаже Србима на Косову?!


АКТУЕЛНО

Фото: intermagazin.rs

Највећи француски хуманитарац у Србији, Арно Гујон, гостовао је данас у емисији „Нови дан“ на телевизији N1 како би најавио будуће хуманитарне акције. Међутим, његова хуманост и све оно што је урадио за Србе у енклавама на Kосову била је тема о којој се најмање причало током његовог гостовања. Водитељка Марија Антић имала је за Арноа нека друга питања.

Kако Француз у уторак 5. децембра на Факултету политичких наука треба да одржи предавање на тему „Хуманост у 21. веку“, упитан је да ли ће студентима рећи ког је политичког опредељења. Збуњен питањем, Гујон је одговорио да је то потпуно небитно за оно чим се бави, а то је помагање српском народу на Kосову.

Подсећамо да Француз за последњих 13 година, колико се бори за Kосово, ниједном није стао ни уз једну политичку партију, нити причао о политици.

Потом је уследило питање како ће причати о хуманости у 21. веку кад потиче из земље која има негативан став према исламу и исламистима. А за крај, можда и најупечатљивије, зашто је учествовао у Видовданском маршу који организује СНП 1389.

– Учествовао сам зато што сам желео, не зато што је то организовао СНП 1389 или било која друга организација. Мене поделе на занимају, оно што ми у нашој организацији „Солидарност за Kосово“ радимо је да помажемо људима, без обзира на њихово политичко опредељење. То никада ни не питамо. А сигуран сам и да ниједна странка у Србији нема ништа против тога што ми радимо на Kосову – одговорио је Арно, који се први пут нашао у ситуацији да се правда за оно што ради у српској јужној покрајини.

На терет“ му је стављено и то што је са тог Марша СНП 1389 објавио фотографије на ком се и он види.

– Многи сајтови објављују моје фотографије, ево и N1 је најавио да ћу данас гостовати код вас, али ја у томе не видим никакав проблем. Моја идеја је само да окупимо што више људи како би се помогло народу у енклавама на Kосову, то је наш највећи успех – рекао је Арно.

Последњих 13 година, захваљујући њему, на Kосово је стигло 40 конвоја хуманитарне помоћи у вредности од 3.5 милиона евра. Kроз директне инвестиције уложено је 1.2 милиона евра у обнову 24 школе, обнову болница, цркава и манастира.

Улагањем у фарме и пластенике оживео је економију на Kосову, па људи више не живе само од хуманитарне помоћи, већ од свог рада. Све ово урадио је један човек, вођен само људском жељом да помогне.

Тренутно на Kосову и Метохији реновира четири школе. Уводе централно грејање, мењају подове и столарију, увиде канализацију, крече… Износ ових темељних радова је 100 000 евра. А спрема се и традиционални Божићни конвој помоћи.

У току је и изградња фарме која, пројекат за који је издвојено 150.000 евра, а ускоро креће и нови Божићни конвој хуманитарне помоћи. Пре неколико дана на Kосово је стигао и конвој помоћи из Италије.

ИЗВОР: ИНТЕРМАГАЗИН/ИСКРА

————

2.12.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Учити је природно – Варг Викернес


intro_to_homeschooling
 
Данас смо навикнути на подучавање. Многи верују да дете може да учи једино ако га неко подучава, али чега се заправо сећате из школских дана? Само онога што је за вас било корисно, зар не? Зар није истина да боље памтите када сами учите?
 
Учење је неопходно. Када се дете игра, оно учи. Када дете поставља питања, оно учи. Дете учи оно што му је потребно. Дете ће научити да чита речи зато што их свуда види. Ако дете развије страст према диносаурусима, оно ће научити све о њима, а онда ће заволети математику и тако даље.
 
Оно што дете не воли јесте да научи само мало о некој теми, и да никада не зна зашто је тако. Дете не воли да учи о стварима које га не занимају, о стварима које му нису потребне.
 
Ако се нађете у некој страној држави и треба да купите неку храну, научићете тај језик много брже него било шта што сте научили у школи.
 
Подучавање убија учење. Што вас више подучавају, то мање сазнајете сами, а пошто исти покрет усађује учење у меморију, ви нећете учити и нећете памтити.
 
Према oвом принципу, морамо поново размислити о начину на који подучавамо децу. Учити више не значи подучавати их, већ као што је било пре постојања школског система, подржавати их у њиховим открићима.
 
„Ми не учимо у школи, већ у животу“ – Сенека
 

Драган Симовић: У Духу Вечног Стварања


Теслу не можемо ни схватити ни појмити када га сагледавамо и сазерцавамо нашим чулима из спољнога света, а поготову са материјалистичког и позитивистичког становишта.

Да бисмо Теслу донекле могли појмити и схватити, морамо да га сазерцавамо из Унутарњег, са једног вишег, чисто духовног и божанског, становишта.

Тесла је у Човеку оваплоћено Божанство које у Даном Времену, а по Задатку Створитеља и Првобитне Васељене, бејаше изаслано на Мидгард-земљу, да наш на Мидгарду пали Род изнова, преко Светлости, повеже са Белим Божанствима и Извором Живота.

По одласку са Мидгарда, гле! Теслино Суштаство прелази у Етар, сједињујући се са Духовним Суштаством Етра, одакле наставља да дејствује и ствара, али преко Оностраног, на једном много вишем божанском ступњу у Духу Вечног Стварања.

Create your own website, free on WordPress.com.Create your own website.
Start free