ДЕСЕТ СТУПЊЕВА ПОСВЕЋЕЊА ВИЛЕЊАКА
Посвећење Вилењака у овоме свету има десет ступњева, а на свакоме ступњу посвећења Вилењак се задржава седам година.
Почетак посвећења Вилењака јесте сам тренутак рођења.
На првоме ступњу, до седме године, када је посве повезан са Мајком а нимало са Оцем, Вилењак живи у оностраним световима вила и вилењака, где савладава уметност сневања у будноме стању.
У том добу, он је више у оностраним него у овостраним пространствима, где са духовним бићима из оностраних световима, поред уметности сневања, савладава и уметности маштања, уобразиље, певања и сликања живим речима.
На другоме ступњу, између седме и четрнаесте године, када је подједнако повезан и са Мајком и са Оцем, Вилењак савладава вештину живљења у свету људи.
Тада он више борави у овостраном, упознавајући људе, откривајући све њихове врлине и мане, све њихове вештине, слабости, мудрости, преваре, лажи и обмане.
На трећем ступњу, између четрнаесте и двадесет и прве године, када је посве повезан са Оцем а скоро нимало са Мајком, Вилењак савладава ратничке и борилачке вештине, припремајући се за Сунчевог ратника.
На четвртом ступњу, између двадесет и прве и двадесет и осме године, превазишавши и ослободивши се посве оба ауторита – Мајке и Оца – Вилењак открива и упознаје знања, мудрости, философије, културе, уметности, књижевности и науке цивилизација, раса и народа овога света.
На петом ступњу, између двадесет и осме и тридесет и пете године, Вилењак започиње своје духовно рођење које је – за разлику од биолошког, физичког рођења – поступак илити процес који ће трајати не само до свршетка овога животног тока, него и кроз све будуће животне токове.
Тада Вилењак трага за својим Коренима, за Прецима и Боговима, за својим Племеном и Родом.
Стога је пети ступањ посвећења Вилењака, можда, и најпресуднији за његов будући духовни развој.
На шестом ступњу, између тридесет и пете и четрдесет и друге године, Вилењак савладава, упоредо, уметност живљења и уметност умирања.
Од тог доба он почиње свесно и самосвесно и да живи и да умире.
Да живи сваки тренутак – овај тренутак – као последњи тренутак у овом животном току.
Свакога трена живи, умире, васкрсава и изнова се рађа.
Освешћује истовремено како тајну живота тако и тајну смрти.
Тада схвата и освешћује, да је смрт само пролаз кроз овостране и оностране звездане капије, кроз овостране и оностране видљиве и невидљиве светове.
На седмом ступњу, између четрдесет и друге и четрдесет и девете године, Вилењак се среће са својим тамним двојником, са својом материјализованом сенком у овоме свету, схватајући и освешћујући да је све време његов најљући противник у овоме свету био нико други до ли његов тамни двојник.
На осмом ступњу, између четрдесет и девете и педесет и шесте године, Вилењак открива све своје грозоте и гадости, све своје злочине и ужасе, сва своја ружна, прљава и лоша дела из минулих животних токова, и труди се, да што више од тога духовно, енергетски и кармички прочисти и поништи, како би – ако је икако могуће – посве растеретио и ослободио своју душу за успињање на више ступњеве Творчевог Стварања и Присуства.
На деветом ступњу, између педесет и шесте и шездесет и треће године, Вилењак мора да се сретне и да посве упозна своју тамну душу из оностраних светова, која је била праузроком свих његових патњи, страдања, грешака и стварања лоше карме кроза све минуле животне токове.
Сусрет, упознавање и освешћивање Вилењакове тамне душе прелива се и на десети ступањ, између шездесет и треће и седамдесете године.
Ако се на деветом ступњу догодило откривање, упознавање и осветљавање Вилењакове тамне душе, на десетом ступњу, Вилењак мора још за овог животног тока да – знаменито илити симболично – прође кроз звездане капије смрти, како би своју своју тамну душу посве освестио и просветлио и, на концу, тако прочишћену сјединио са својом душом у пречистој Творчевој светлости.
После овога, Вилењак ће, можда, и даље физички да борави у овоме свету, али је, уистини, душевно и духовно посве прешао у оностране светове, међу бића стварања, љубави и блаженства.
Он ће се од тада кретати овим светом само као чиста душа и чисти дух, само као чиста светлост и чиста свест.
Боравиће у свету, али свет на њега више неће имати никаквог утицаја.
(У Великом Гају, 21. гумника 7526.)
