Даждиви Перун је господар муње и грома, који даје кишу и надзире жетву. Он и вози се на огњеним колима: Ја излегох на сребрно гувно те ударих у златне свирале, свак ме чује не види ме нико? Грмљавина. Још у Ведама, Огањ и Громовник се возе у једним колима, о чему даје потврде хелиоцентрична метеорологија, која дефинише грмљавину као трење облака и „сунчевог ветра“ или електро-магнетне силе са Сунца, што ми чујемо као звук грмљавине (М. Стеванчевић).
Громовника србског предања помажу Ветрови који су истог постања с Огњем:
… а Страовила…тад упреже те коње Ветрове
и поведе муње и громове,
а са мужем вељим Перишаном.
Страовила је жена или сестра Перунова, јер су у народном предању гром и муња очовечени брат и сестра:
Не бој се сестро Маријо,
ја имам коња крилата.
У хришћанству, то је Марија, сестра св. Илије је а у старој вери Опрлија.
Перунова сестра је у старој вери познатија као Перуша, ариј. парашý, гром или секира, од корена при, ударати, савладати, одакле је и срб. „прати“ у значењу „ударати“ јер се прало ударањем у даску. Перуша носи придевак (Пр)перуше у улози богиње заштитнице побратимства:
Ко погази побратимство…
Дом му затри Прперуша,
страшна сеја Давор-бога.
Мушки облик имена громовника је Перушан > срб. рус. чеш. Перун, слов. Peron, пољ. Piorun од piore, ударати. Код Руса је перун „гром“, код Русина „муња“ а код Финаца „ђаво“ (pergene). Ведски Варуна је семантички различит, од ариј. варуна, „Свепрожимајући“, бог неба, господар запада и небеских вода од корена ври, прекрити, одакле је и јелински („грчки“) Уран.
Громовник Перун је син Сварога и Свароге (Земуње) родитеља богова и људи. У ст. исландском Fjorgуn је мати Тора громовника, док је хетски Перунаш у значењу „стена“ или „хридина“, јер су стари Срби веровали да је свод небески од камена, као и престо божији, па је Перун представљан као ратник у оклопу са секиром или каменим маљем који додиром све претвара у камен. Представља се такође с луком и стрелама од муња. Цвет Перуна и Перуше је епско поређење за девојку, а то је перуника (љиљан, крин): Девојка је дивља перуника.
Божанском пару громовника посвећен је Запис, дрво храста, ариј. харас, крес, огањ који етимолошки носи име по огњу или кресу, јер народ верује да гром најчешће удара у храст, што стоји у вези чињенице да храст садржи највећи проценат воде. Прича се, да је Перун громовник дао азбуку дрвета коју подупире етимологија Записа, првог храма природе. Реч Запис, стоји у директној етимолошкој вези са појмом „тефтер“ (дефтер), ариј. дева-тару, „божанско“ или посвећено дрво, које је у Махабхарати храм као и код старих и савремених Срба, с кога се не сме откинути ни листић.
Бог громовник је „врагобија“, који тера злодухе и алу која напада рађајуће Сунце из небеских вода, као и „страву“, када се дете од нечег препадне па од тога оболи:
О св. Илија громовниче,
узми собом брата Пантелију
и сестрицу Огњену Марију,
громом страву погодите
и муњом је опржите.
У народној песми, громовник Перун има три златне јабуке, које симболишу Огањ чија је космичка хармонија везана за број три. Перун је оличење планете Јупитер, везан за правду јер кажњава кривоклетство, а стоји у вези синоптичког циклуса на Сунцу, па један дан у недељи, а то је четвртак, по њему носи име перендан (перундан).
Један од бројних облика његовог имена је и ведски Индра (РВ 1, 3), који је поставио Сунце на небо да сија (РВ 9,1). Отуда, народ сматра да Перун држи кључеве раја, јер громовник је небески војвода и господар сва три света који окреће Сварогов точак у пупку неба.
Слободан М. Филиповић
Извор: фејсбук страница –Јачина речи – ведска техника приповедања и стварања кроз уметност –
СРБСКИ ЖУРНАЛ 