У првом чланку овога низа о Толкиновом раду сам описао моје проналаске израза -Толковање- и како је повезан сам Професор био са нашим прастарим родом.
Овде ћу говорити о свакодневном животу Вилењака, њиховим обичајима и слично.
Мудри ће увидети колико су ове њихове особине повезане са Вед Србима и Вед Русима из прастарих времена, из времена када је свест била другачија.
Они нису напуштали овај свет као људи смрћу иако су могли бити убијени у борби.
Њихов организам је био отпоран на скоро све замисливе болести, што физичке, што психичке.
Врло су се споро развијали у односу на људе јер би пуну зрелост телесну достизали тек око стоте године. Сматрали су почетак живота од самог зачећа и уопштено Вилењаци нису имали пуно деце и при том, размак у годинама између принова је био значајан.
Уопштено речено, били су виши од људи када су били у пуној својој снази, у зениту свога постојања. Углавном су им очи биле сиве а косе тамне или изразито светло плаве…
Њихова суштина је много боље контролисала сам свој живот него човечја. То је значило да је сваки вилењак потпуно контролисао своје нагоне и телесне прохтеве у сваком смислу.
Хранили су се попут људи али већма биљном исхраном.
Постоји и један вид њихове исхране на који су њуди потпуно заборавили. То је скупљање енергије из околине, Сунца, Звезда, Месеца, Живог света око њих…или можда најбоље речено из Етра. Пошто су све потребе тела контролисали потпуно, нису имали никакве тегобе какве је имао човек.
Обично су се само једном женили и удавали и помисао на промискуитет им је била страна. Они су имали толико дарова ума, суштине, духа и душе да су стално били окупирани стварањем и обликовањем. Користили су Руне али и друге начине записивања својих мисли и песама, хроника и података. Углавном су све то штитили тако да ко не познаје технику записа, запис је скривен од непозваних очију. Веде које је наш род записивао су имале јако пуно сличности са начином записивања самих Вилењака. Звездано писмо је било такво да отвара ум ономе ко га чита.
Мушкарци Вилењаци и Жене Виле су били изузетне лепоте и обдарености.
И једни и други су били способни за све. Није било ствари које један Вилењак је могао да уради а да није могла и једна Вила. Они су се поштовали на изузетном нивоу. Разлике у полу су им служиле да најбоље изразе одређене дарове од Творца. Виле су улпешавале све чега се дотакну мислима, рукама, речима. Вилењаци су правили чудеса својим рукама и речима и делима. Рађање деце су сматрали светим чином и великом Љубави за све присутне и њихова деца се нису понашала као мали разбојници.
Често су Виле биле неговатељице што самих Вилењака и Људи, што живог света око себе.
Пошто су црпли енергију од самог Живота, они се нису умарали као људи и могли су трчати и ходати сатима без видног знака икаквог умора.
Пошто су живели без умирања они су развијали таква знања и вештине временом да су великима међу њима дарови и знања били огромни.
Њихови мачеви се нису тупили, њихова одећа је сјала сјајем звезда, владали су моћима ума као што је телепатија и пренос живих слика. Владали су и елементима око себе, примарним материјама. Користили су звук у обликовању света око себе. Песма и музика су у њиховом случају попримале димензије и разине које данас тешко могу да се схвате.
Некада су њуди који су били са њима у додиру бивали исцељени само хармонијом њихових инструмената попут харфе и фруле.
Њихова технологија је била у потпуној хармонији и миру са Творцем и животом. Неукима је то изгледало као магија а онима који знају – као чиста уметност.
Једноставно речено они су били најлепши израз Творца отеловљен на Мидгарду.
Међутим после пуно дугих миленијума њихов дух би сагоревао тело и они би прелазили у другу разину постојања бејавши невидљиви свету око себе.
Дух или суштина њихова би потпуно у себе увукла све материјалне ћелије тела, пресликавши чистом енергијом њихову матрицу у једно светлосно тело и тако би ишли на друге нивое постојања.
Они су и даље ту али већ има јако дуго како су телесно узрасли и постали невидљиви.
Могу се приказати људима ако то желе.
Јако пуно има искустава нашег рода и дан данас са Вилењацима. У својој породици имам причу из прве руке о сусретима мојих са њима. Додуше последњи такав физички сустрет је био пре око 50 година а и даље живи у сећањима као да је било јуче за моје рођаке.
Нисам ја и моји усамљени пример већ сам јако пуно тога чуо од Срба ма где били.
Нас везује нит која се не може ничим прекинути. Вед Срби, Бели Срби, Расени, Вед Руси, Дааријци, Хааријци и Светоруси носе тај Звездани запис кроз небројене векове о додирима двају родова, Вилењака и Људи. Иако тај запис спава у већини, никада не згасне јер је створен у дубинама Свемира кад је свет био млад.
И сада се буди овај запис у свакоме коме је дат преко Звезданог ДНК.
Ако ти заигра срце и сушт на ове речи, знај да запис је у теби.
Вилењаци су наш Род, најрођенији који имамо кроз све наше небројене године, планете и сазвежђа. Они сад играју улогу светог надахнућа и живе вести, мудрости, лепоте и знања.
…Јер буди се Звездани Род…
Преузето са странице:
http://www.zvezdarod.com/2017/08/blog-post.html
