Драган Симовић: У ИШЧЕКИВАЊУ ДАНА СВАРОГА


ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

 

Руска уметност – то је уметност душе.

Све што је створио руски стваралачки дух: у поезији,  књижевности, музици, сликарству и филму – то има душу, велику и племениту душу.

Западна уметност – то је уметност без душе.

Уметност зарад саме – апстракне и бездушне – уметности!

Запад – то је интелект, то је рацио, то је спекулација и шпекулација у уметности.

Кад гледам филмове Андреја Тарковског и Никите Михалкова, ја тада боравим у свету руске душе, у свету вила и вилењака, у свету девичанства, чистоте и красоте.

У америчком филму – само грозота насиља, мржње, злочина и пустоши.

Нема америчког филма без насиља, силовања, грозних убистава!

Кад гледате амерички филм, тада имате осећај да сте у свету бесова и демона, да сте у неким мрачним подземним лавиринтима где нема ни трачка љубави, лепоте, дивоте, доброте и светлости.

Амерички филм – то је филм који праве једни бесови и демони за неке друге бесове и демоне широм овог бесловесног и умоболног света.

 

02

Најпогубније и најгрозније што је могло да се догоди овој човечанској цивилазацији – то је американизација човечанства!

Американизација света – то је пропаст света!

Овај свет мора да нестане зато што је изнутра затрован американизмом.

Између американизма и сатанизма може слободно да се стави знак једнакости.

Многи то не виде или не желе да виде, али ова човечанска цивилизација сахне, копни и нестаје зато што је и споља и изнутра захваћена рак-ранама американизма.

Човечански стваралачки дух не може да се развије и размахне, не може да дође до успона, узлета и заноса, зато што је на сваком кораку спутан мрачним духом американизма.

Дух американизма – то је дух паразита и рептила.

Американизам и јесте творевина људи-гуштера, људи-змија и људи-звери.

Дан Сварога почеће онда тек онда кад буде посве уништен, и у корену сасечен, рептилски дух американизма.

До тада, биће само наговештаји Јутра Сварога!

 

Народни обичаји


14708284_10154721431432642_1414379186283803480_n

Народни обичаји – бабине

“Српски народ је заборавио велики број старих обичаја, али има и оних који су се одржали или се, макар, памте. Уз велики број јасних веровања, има и оних која се тичу одбране од магијских сила, подстицања раста бркова и косе код бебе и призивања среће у љубави.

Захваљујући белешкама историчара, Вука Караџића и опстанка ових веровања у мањим срединама, она ће бити сачувана од заборава, а погледајте која су од њих најзанимљвији.

Зашто беби поклонити питу?
У нашем народу постоји веровање да, уколико први пут идете у посету новорођеном детету, са собом треба понети питу са сиром. Наиме, ако дечак добије питу, за њега ће се девојке читавог живота распитивати и обрнуто – ако девојчица на дар добије питу биће популарна међу момцима! Уколико су бабине у време поста, алтернатива је пита с јабукама.

Зашто беби поклонити тестере?
Како говоре стари, у дом који је недавно обрадован приновом женског пола треба унети пиле с главом како не би читавог живота јурила “ као без главе “. Ако су бабине у време поста, као замена се наводи посна пуњена паприка.

Забрањено изношење из куће
У Сврљигу је забележен обичај да се никоме не даје ништа из куће. Овај обичај потекао је од прастарог обичаја да се с комшијама не дели ватра како кућа не би била мрачнија и да дете не би плакало и тиме призивало зло.

Погача
Њу би требало да припреми неко од ближњих – мајка, свекрва, сестра итд. Погача се ломи са неким ко није ожењен или млађим чланом породице, а требало би да иста особа прва загризе погачу и да загрижен комад остане у бебиној колевци четрдесет дана.

Не затварајте торбу
Када се иде на бабине, не би требало затворити или завезати торбу јер ће због тога, верује се, дете тешко проговорити.

Бдење
Како је забележио Вук С. Караџић, некада је у српском народу постојао обичај да се првих 3-7 дана бди над породиље и дететом како би они били сачувани од демона и злих сила.

Млеко за маму
Жена која припрема бабине породиљи би требало да са собом понесе и млеко. Према старом веровању, то млеко треба сипати породиљи по бутинама и улити у обућу како јој млеко не би пресушило.

Забрањено плетиво!
Уколико нека од старијих жена које присуствују бабинама одлучи да плете, требало би је замолити да то одложи за неки други дан. Наиме, у народу постоји веровање да ће дете бити брбљиво уколико на овај важан дан неко ко јој је дошао у посету плете.

За бркате дечаке и девојчице лепе косе …
У српском народу постоји обичај да се на бабине понесе Повесмо (свежањ кудеље, вуне или лана), које се смешта уз колевку. На тај начин се “ магијски делује “ на то да дечак израсте у мушкарца са густим брковима или да девојчица има прекрасну и густу косу.“ – Вук Стефановић Караџић (народни обичаји)

Кратка хронологија Мидгард Земље -наставак 2 –


На ушћу река Ириј и Ом пре 106 795 годину (2017. године) или у лето 5 028 од великог Преселења из ДаАрије наши далеки преци основали су нови град – Асгард Иријски

„… У граду Богова, у Иријском Асгарду , на ушћу светих река Ирија и Оме,  крај Великог Храма Инглије ,  до Светог камена Алатире … … спустила се са небеса Вајтмана , божанска кочија… Док се спуштала на Земљу беше окружена великим сјајем и пламеном… И отворила се Вајтмана, и из ње је изашао оваплоћен Светли Бог Небески…“

Славајно Аријевске Веде, Књига мудрости Перуна, Круг први

„…ја, Перун Громодржац , син Сварога.  Слушајте људи и ратници Родова Човечјих моје речи…“

ПОСЕТА ПЕРУНА МИДГАРД ЗЕМЉИ

Нешто пре више од 40 000 година Мидгард-земљу је посетио Бог Перун-Громодржац. долетевши у Асгард  Иријски, Перун је говорио људима Свете Веде, записане у „Сањтијама Веда Перуна“ (Књизи Мудрости Перуна).

Дајући потомцима Расе Велике знање, Перун је саопштио будућност за следећих  40 000 година, припремајући Расиче на тешка времена – на покушаје освајања Тамних Сила Мидгард-земље, за предстојећу Ноћ Сварога. Такође, Перун наводи да је непосредно пре његове посете Мидгард-земљи у нашој галаксији почела нова „Велика Аса“ – космички рат галактичких размера. Светле Силе ослобађају Светове од друштвених паразита, чертог за чертогом, међутим, нису успели да спасу све планете… Далеко од Мидгард-земље – у Комори Макош, у Раси, у Ради и у Свати – Тамне силе уништавају и понекад читаве планете-Земље… У нашој галаксији појављују се избеглице са настрадалих планета-земљи…

Пре само 40 000 година

„…Са свих страна прилажаху тој Небеској Вајтмани  Родови Х’Аријски и Да’Аријски, Родови Расена и Светоруса, вође и ратници свих Родова Велике Расе – окупили су се Ведуни сребрних власи и премудри Волхви и слуге Бога Јединога. И отворила се Вајтмана, и из ње је изашао  оваплоћен Светли Бог Небески… И рече Бог Вечнопрекрасни: Дошао сам из Урај-Земље ,  из Небеске Сварге, где тече светли Ириј,  у вртовима Вирија, поред Асгарда небеског,  ја, Перун Громодржац , син Сварога.  Слушајте људи и ратници Родова Човечјих моје речи,  почујте поуку мојих речи…“

Славјано Аријевске Веде, Књига Мудрости Перуна, Круг Први

Перун је указао на планету-Земљу,са које је он дошао на Мидгард, и та планета се зове УРАЈ, из ЧЕРТОГА (сазвежђа) ОРЛА. Сазвежђе Орла садржи 119 звезда, видљивих голим оком са најсјајнијом звездом Алтаир (16,5 светлосних година од Сунца). У којој од тих 119 звезда се налази настањена планета Урај – у садашњем тренутку није познато. После пресељења из ДаАрије у Велику Асију шесдесет хиљада година све је било у реду.. док се одедном није прекинула веза живућих на Мидгард-Земљи са другим планетама-Земљама

„И упиташе Перуна Громодржца Жреци – Чувари Путева што воде кроз Звездану Капију : Испричај нам, Мудри Учитељу,  шта се то дешава у СВАРГИ ВЕЛИКОЈ,  и зашто су се многе капије у МАКОШ и РАДИ … затвориле? И не сијају Кристали Кретања, а Круг од зарбина угасио се већ получетврт … Игле Небеске изгубиле су боју и сада од МНОГИХ ВАЈТМАРА не слушамо одговоре на ЗОВ МНОГОЉУДНИ …“

Славјано Аријевске Веде, Књига Мудрости Перуна, Круг Први

По савременој представи Чертог Макши одговара Сазвежђу Велике Медведице, а Чертог Ради – Сазвежђу Ориона. За дејство Врата Међумурја ( звезданих капија) неопходно је њихово присуство на две планете – Земље истовремено; да би постао могућ лагано прелазак кроз та врата са једне планете-Земље на другу.Затварање многих Врата Међумурја на Мидгард-земљи означава престанак дејства Врата на планетама-земљама, са којим су она била повезана. Другим речима – нешто се десило са Вратима Међумурја у чертозима Макоши и Ради. Она су била или уништена, или искључена превентивно пре освајања тих планета – Земљи…Истовремено са тиме престали су да одговарају на позиве Вајтмари (…од многих Вајтмара не слушамо одговоре на ЗОВ МНОГОЉУДНИ).  Све то говори о томе, да је у нашој Галаксији почео следећи Звездани Рат великих размера…

„Одговори Перун Многомудри: Знајте, Чувари Капија Међусветја,  у Сварги се Велика Аса одвија,  у Макоши, у Ради, у Свати и у Раси сада се бије Велика Битка, у њој су са Туђим ратницима Пакла Светли Богови из Праве ступили у жесток окршај… Сваргу Велику бране они… и Свет чисте, део по део,  од ратника Мрака, из Тамнога Света…“

Славјано Аријевске Веде, Књига Мудрости Перуна, Круг Први

Поред Мидгард-Земље почео је следећи Звездани Рат између Светлих Сила – Сила Стварања и Тамних Сила – Сила Светова Пакла. Перун саопштава, да је још један Звездани Рат погодио планете Светлих Сила, које се налазе не само у Чертогу Макоши и у Ради већ и у Чертогу Свати ( нема аналога у савременој астрономији) и у чертогу Раси ( Сазвежђе Лава) . У Првом Кругу Бог Перун говори о предстојећим и будућим догађајима у Сварожјем Кругу и Деведесет Девет Кругова Живота. Сунце око централног дела рукавца (Сварожји Круг) прође за 25 920 година, а Један круг живота је равно 144 година. Перун саопштава житељима Мидгард-земље Будућност за 40 000 година унапред!

Перун је говорио људима у Асгарду Иријском Свете Веде, Записане Х~Аријским Жречким Рунама у „Сањтијама Веда Перуна“. Напомињем, да су на Мидгард-земљи настали јединствени услови за развој човека до нивоа ТВОРЦА – Стара Раса сместила је у недра Мидгарда ИЗВОР ЖИВОТА! Тамне силе (космички друштвени паразити) не дирају Мидгард-земљу са њеним посебним статусом код Јерарха Светли Сила и ИСТОВРЕМЕНО НАПАДАЈУ ЦИВИЛИЗАЦИЈУ СТАРЕ РАСЕ, КАО МИНИМУМ, У ЧЕТРИ ЧЕРТОГА који се налазе далеко од, тако назване, ИВИЦЕ – границе између Светлих и Тамних Светова. Тамне силе одлично знају, да је њихова акција ОСУЂЕНА НА ПРОПАСТ! али, свеједно, нападају и уништавају једну планету-земљу за другом…

„МНОГО ЗЕМАЉА ТУЂЕЗЕМЦИ СУ ПОГУБИЛИ,  у РАЗНИМ ЧЕРТОЗИМА Свароговог Круга… Црна Завист помрачује им поглед када угледају иметак код другога…. Завист, обмана и жеља за туђим,  ето у томе је њихов циљ, чак и у Пакленом Свету… И зато Туђинци покушавају…. да освоје све у Сварги и Међусветју… Запамтите људи Расе Велике, све што сам рекао, ове прекрасне вечери… Главно је да за ваше потомке  ова знања не буду бескорисна.“

Славјано Аријевске Веде, Књига Мудрости Перуна, Круг Први

Уништавање МНОГИХ ЗЕМАЉА ТАМНИМ СИЛАМА ЈЕ ЗНАЧИЛО ЈОШ И ТО, да су Светле Силе покушавале да спасу колико је год могуће више људи са подвргнутих нападу Тамних сила планета-Земљи. Те избеглице ТРЕБАЛО ЈЕ РАЗМЕСТИТИ  НЕГДЕ ЗА МАКСИМАЛНО КРАТКО ВРЕМЕ иако Звездани Рат јоп није био окончан. Тамне Силе су продужавале да наносе ударе по планетама-Земљама… Најпогодније за пресељење су биле планете-Земље, које су уз неког разлога биле изван предела војних дејства

 НОВИ ДОСЕЉЕНИЦИ НА МИДГАРД ЗЕМЉИ

Као резултат звезданих ратова Међугалактичких размера у Млечном путу су се појавиле избеглице са уништених планета-земљи. Под руководством Удружења Цивилизација Светлих Сила почела је њихова евакуација. Пресељење се дешава на планете земље из различитих звезданих система, које се налазе ван зоне ратних дејстава. Једна од таквих планета је била наша Земља. Тако су се на Мидгард Земљи пре 35-40 хиљада година појавиле још три Расе људи: Жута (из Чертога Великог Змаја), Црвена (из Чертога Ватрене Змије) и Црна (из Чертога Мрачне Пустоши). Нови досељеници су размештени на Мидгард-Земљу у климатске зоне са максимално блиским условима на тим планетама са којих су стигли…. У основи је требало спашавати житеље планета-земљи са еволуционо младим цивилизацијама

На планетама-земљама избеглица није било Врата Међумурја ( међузвезданих капија ) и те цивилизације нису имале космичке бродове. Светле Силе су организовале масовну евакуацију људи са многих планета, цивилизација које нису биле у стању да самостално напусте своје планете-земље због одсуствујућих код њих одговарајућих могућности. То се све дешавало у време трајања Звезданог Рата…Овако Перун описује последице напада Тамних Сила на неке од планета-земљи, са којима је наша Мидгард Земља имала комуикацију путем Врата Међумурја:

„Од тих злих непријатеља што су цветне Земље у прах претварали,  што су проливали крв невиних створења,  не штедећи нигде ни мале ни старе… Зато су се многе Капије затвориле,  да не би непријатељи Туђинци доспели на Светле земље Сварге велике… и да их не би стигла судбина Троаре – која је у Ради Пресветлој  Мудром Љубављу Светове озарила… Сада је Троара пустиња, без Живота… Круг са много Капија распарчан је на комаде, на многе Игле планине су обрушене… и пепео пожаришта шири се на седам сажењи … Исти такав призор, тужан и суморан, видео сам у Аркољни, на Рути-Земљи, Капије Међусветова сад су истопљено камење… Игле Небеске – прах крај пута… Свуда су рушевине Великих Светилишта,  и Градови су порушени силним пламеном  који се подиже од Руте до неба… Нема више Живота у тој Земљи без Сунца,  нема ни растиња, ни птица, ни животиња… Фаш – разрушитељ испарио је реке, мора, а небо су прекрили црни облаци, … и Живот се у тај Свет никада неће вратити… То се догодило са многим Земљама,  где су боравили непријатељи из Света Тамнога… Њих су привлачили богатства у недрима тих Земаља прекрасних…“

Славјано Аријевсек Веде, Књига Мудрости Перуна, Круг Први

 „Али много је времена у Сварги протекло и Живот се изменио, на тој Мидгард-Земљи где је некад пролазио Расе Дивне Пут .За четири Света Мидгард је постао домовина и разделило се становништво на мноштво народа а сваки је чувао само успомену на Богове.“

Славјано Аријевске Веде, Извор Живота, Вест Прва

Представници Црне Расе (становници Чертога Мрачне Пустоши) били су размештени у Африку, у Југо Источну Азију и на Индијско полуострво. Представници Црвене Расе (становници Чертога Огњеног Змије) били су размешетени на острва Атлантског океана и Амерички континент. Представници Жуте Расе (становници Чертога Великог Змаја) били су размештени на територији савремене Кине.Територије, насељене Црном Расом биле су много веће од територија, које су првобитно заузели пресељеници Црвене и Жуте Расе, јер су људи са кожеом боје мрака стигли из МНОГИХ Чертога (сазвежђа) Мрачне Пустоши. Тако су се на Мидгард Земљи пре 35-40 000 година појавиле још три Расе људи, избеглица из разних звезданих система; све четри Расе Мидгарда почеле су да живе на разним деловима планете изоловане једна од друге…Као резултат пресељења, у будућности се на Мидгард Земљи образовало еволуционо одступање…Тако је започела следећа етапа поробљавања Тамним Силама Мидгард Земље…

-следи наставак-

превео: Душан Ми

Извор: фејсбук страница – Мидгард земља и тајне око ње

 

Вук – Драгош Калајић


vuk-suma-zivotinja

„Вук добро оличава једну људску силу која је веома сложена и разнолика, а њена најупадљивија појавност је урођена потреба за слободом као основним условом живота… Вука није могуће припитомити, учинити зависним и послушним, као његовог далеког рођака пса. Није то могуће и зато што је много паметнији. За ту слободу везан је и снажан осећај самопоштовања и поноса, без премца међу животињама, а и међу огромном већином људи. Код вука је етика исто што и памет. Вук не трпи никакве компромисе, које види као издају своје етике или природе. Рекао бих да у тим својствима вука почива објашњење истинског узрока омразе коју ужива код оних што завиде туђем слободољубљу и племенитости, јер их не поседују. (…)

У вуку би данас ваљало препознати и симбол устаника против модерне цивилизације Запада, јер је она потпуно преокренула све традиционалне и природне вредносне поретке те критеријуме селекције. Цивилизација Запада привилегује и умножава најгоре, а прогони и проскрибује, кажњава и затомљава најбоље.”

“Последњи Европљанин”, Драгош Калајић

Драган Симовић: Што сневамо – то нам се и дешава!


ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

01

Смисао се тражи вазда и увек изнова.

Свакога дана, свакога часа, свакога трена.

Ако се само мало опустимо, одмах губимо смисао.

Кад изгубимо смисао, тада постајемо безвољни.

Безвољни и мрзовољни.

Ништа нам се не мили, па ни сам живот.

Клонемо духом, падамо и тонемо.

Мени је поезија све време, од ране младости, била најбоља заштита.

Кроз поезију сам, и онда кад ми је бивало најтеже, тражио и налазио смисао.

Поезија је мора вера, моја религија, моја поетика и мој поглед на свет.

Какве су ми песме – такав сам и ја!

Да будем још јаснији: моје су песме и боље и лепше од мене!

02

Док сам јутрос седео у врту, нада мном су, високо у небу, прелетеле две роде.

Рода је наша прамајка.

Али, наша прамајка је и Мокоша, једнако као и Живана.

Сви наши богови и богиње имали су, истовремено, по више имена, тако да су се њихова имена узајамно прожимала и преплитала.

Свако божанство је могло имати имена свих божанстава.

Мокоша је Рода, као што је и Живана – Мокоша и Рода.

Сварог, Свевид, Перун, Даждбог, Велес, Љељо, Весна, Мокоша, Морана, Лада, Србона, Стрибог… сви су они били повезани међусобно, и свако је од њих, у свакоме трену, могао да замени и одмени било кога од њих.

Само онај ко је у ведскима знањима и мудростима, може ово да схвати и разјасни.

03

Сваки се човек понаша у складу са својим програмом.

Како је програмиран, тако се понаша, мисли, осећа, живи и ствара.

Ако је програмиран од богова и светлости, понашаће се у складу са програмом богова и светлости; ако ли је, пак, програмиран од тамних ентитета, од бесова – понашаће се онако како му бесови и тамни ентитети налажу.

Програмирање започиње још пре зачећа.

Први љубавни (полни, сексуални) однос двоје љубавника, двоје супружника а будућих родитеља, јесте призивање и зазивање (инвокација) – или сила светлости или сила таме, а у зависности од тога на којем су умном, душевном и духовном ступњу љубавници; и тада је започето програмирање генетског и светлосног записа који се низводи у мајчину утробу, а потом и наставља у мајчиној утроби.

(Ово нису моја знања, већ знања ведских мудраца, Белих Срба Хиперборејаца.)

Древна ведска знања о љубавним чаролијама и вештинама, о полном-сексуалном знању, умећу и васпитању, о значају и битности самог сексуалног (поготову првог) чина, намерно су скрајнута, потиснута и уништена.

У древних се нису рађала опака и зла деца, јер су знали како се у самом љубавно-полном чину, при самом сексуалном општењу и зачећу призивају светли ентитети – будуће божанске душе.

Сва ова западна позитивистичко-материјалистичка знања о сексуалном животу и васпитању не вреде ни жижљива боба!

Боље је ништа не знати, него бити у тим лажним паразитским знањима!

Стари Словен: ПЕРУНОВИ ДАНИ


Сећаш ли се драга
оних тмурних дана,
када смо тек почели да се упознајемо?
Киша је тада данима непрестано падала,
а ти си ме увек у оним вратима чекала.

 

 

Сећаш ли се драга
оних тмурних дана,
када су удари грома и светлости муње,
понекад и непогоде, биле тада честе појаве!
А можда је све то само због летњег доба године?

 

 

Сећаш ли се драга
оних тмурних дана,
када смо се први пут пољубили?
Било је то испод једне старе равничарске куће,
где украсни цветови Перуна
красе место изнад прозора таванице.
А можда је све то без неког посебног разлога?

 

Сећаш ли се драга
сад, када су прошли тмурни дани,
како наша љубав, сваког часа све више расте и јача?
Баш као листови цвета Перунике, које смо заједничким снагама
у нашој башти посадили.
Или је можда све ово случајно,
или и на овај начин, наши Богови,
спајају две, некада давно, растављене душе?
Ми то не можемо знати…

Обичаји и веровања: ПЕТАК


Петак, као и среда, „несрећан“ je дан; у петак су избегавали да почну било какве важне послове, верујући да je „петак – слаб почетак“ (хрв., исто и пољ., словач. и др.), посебно се то тицало прстеновања и венчања (хрв. о. Брач).

Ако у петак почне киша, она ће падати целог дана, три дана, пет дана или ће падати до следећег петка (срп. Сврљиг).

Ако Божић падне у петак, тада ће у наступајућој години умрети много жена, посебно породиља (срп.), или ће уопште то бити несрећна година за људе и стоку (крагујевачка Јасеница); ко се у петак смеје (пева), тај ће у неделу плакати (општеслов.).

 По сев. руским веровањима, ако у сну у петак ноћу неког изгубиш, онда се „у тој години нећеш удати“ (вологод.).

 У исто време, у неким словенским крајевима, петак као дан у недељи сматрао се и срећним даном. Тако су се у Полесју трудили да посеју жито у петак, да тог дана први пут истерају краве на пашу, да насаде квочку на jaja, да почну изградњу куће и сл.

 Таква схватања се срећу и у срп. Мајевици и на Косову, за разлику од других крајева Србије. Често се петак сматрао повољним даном за магијску заштиту од вештица, урока и других недаћа.

Персонификовани лик Петке познат je свим Словенима; народна св. Петка (често и св. Недеља) изједначава се са хришћанском св. Параскевом Петком и с Богородицом; с друге стране, у лику Петке нашао je одраз претхришћански култ богиње Мокош; код Ист. Словена Петка се доводи у везу и с персонификованом Срећом.

 По јужнословенским веровањима, св. Петка je мајка или сестра св. Недеље: „Света Петка – Недељина je мајка“ (срп.), „Света Петка се сматра сестром св. Недеље“ (Ђевђелија). Македонци су веровали да je св. Петка осветољубива, зато су се чували да раде у петак; ако би ипак радили, онда су се уздали да ћe их заштитити св. Недеља, која „проштева“.

Код Словена, као и код других народа Европе, широко je распрострањен средњовековни апокриф о 12 петака, које треба поштовати строгим постом; нарушавање тог захтева сматра се тешким грехом и кажњава се најсуровијом казном: кривца стиже изненадна смрт, он се утопи у мору, изгори у ватри, погине од грома и сл. Овај сиже нашао je одраз у песмама-легендама, усменом приповедању и веровањима.

Извод из текста – Светлана Михајловна Толстој: ДАНИ У НЕДЕЉИ*

Извор www.svevlad.org.rs/narodni_zivot.html

 

 

Драган Симовић: Вилењакова песма благодарница


 

 

Знања која су ми,

 у овом животном току,

од светлих бића из Вишњих светова дана –

осећам то срцем а духом знам! –  

вреднија су,

гле!

и битнија

 од свега што сам примао

 кроза све минуле

животне токове.

Мирослав Симовић: ДАР


 

 

 

Тамо где сунце грли облаке,

Где се састају небо и земља,

Где тиха ноћ обитава,

Тамо је смирај нашла душа наша.

 

 

 

 

Међу великим горским  шумама,

кањонима великих висина,

јатацима природе, тамо је и кућа наша,

тамо је срећа нашла свој пут.

 

 

 

 

Реке које живот значе,

природа која има свој ток,

зелене ливаде, родна поља,

срећан је свако који прати тај пут.

 

 

 

 

Ипак ћеш схватити да не треба 

за друге ствари марити,

најсавршенији круг и цивилизацију –

то нам је природа подарила.

 

Драган Симовић: НАША ЈЕ ЉУБАВ ЈАЧА И МОЋНИЈА ОД СВИХ НАШИХ СМРТИ


ЛИРИКА ВЕЧНЕ ЉУБАВИ

 

На почетку свега, рођена је наша љубав и узрастала с нама кроз све светове и векове, кроз сва времена и пространства, кроз све животне токове наше.

Ми смо љубавници који путују из века у век, из земље у земљу, из народа у народ, да би се увек изнова рађали и умирали те поново рађали, без застоја и престанка, вечно обнављавајући и потврђујући своју љубав.

Нико не зна када је и где зачета наша љубав, нити ико може знати и сагледати свршетак наше љубави, јер – нити је почетка било нити ће свршетка бити!

Ми смо овде и сада управо ту где јесмо, на једном светом месту и у једном светом времену, и једино што знамо, у овом тренутку свих минулих и будућих тренутака:

ДА ЈЕ НАША ЉУБАВ

ЈАЧА И МОЋНИЈА

ОД СВИХ

НАШИХ СМРТИ!