Чуо сам . . . – Бела Хамваш


18077172_280529025692211_6572142377360043072_o

“Чуо сам од очева да људи имају два пута:
пут предака и пут богова. Тако казује источњачка књига: пут предака је пут породица, нација, закона, човечанства. Сви ходимо њиме док нас васпитавају и док учимо. Њиме ходимо када поштујемо свој језик и обичаје, када испуњавамо свој људски позив. Пут богова је пут савести. Сви ступамо на њега када се издигнемо из онога што смо учили и када чинимо оно што је изван језика и обичаја и закона и породице и нације, и када извршавамо свој задатак који нам је Бог поверио.
Два пута су дуго времена један, или су бар паралелни. Али има времена када се два пута разиђу. Никада пут богова не напушта пут предака, него увек пут предака оставља пут богова. И ако, као данас, све више расте растојање између два пута, и ако је, као данас, пут предака већ управо супротан путу богова, мора да дође неко ко ће рећи: стој!
Поштуј претке, каже Хиероклес, питагорејац, али шта да радиш ако су ови преци поста ли недостојни себе? Ако божији закон наређује једно, а преци друго, покоравај се ономе што је боље, буди непослушан прецима, одреци их се, и не прихватај ништа друго до божије законе. Тако је говорио неко пре две хиљаде и петсто година.Али би тако требало рећи и данас. Треба објавити рат онима којима можемо да захвалимо за све што имамо! Од њих смо добили наше мисли и историју и земљу и законе. Повезани смо с њима речима нације, обичаја, расе, крви. Али човек мора да бира између пута предака и пута богова. Никада не може бити недоумице који је исправан. Ако треба, буди непослушан, ма колико тешко то чиниш, о Арџуна, маши се оружја, јер су богови на твојој страни! Насупрот теби стоје твоја браћа, рођаци, сродници, пријатељи, говоре истим језиком као ти, иста их земља храни као и тебе. Али, јаој теби, ако сада узмакнеш! Јаој, ако си кукавица! Више није о томе реч да си заратио против сопствене крви, него да коначно мора да постоји неко ко ће дати знак. Средство си у рукама богова, не грешни човек. Више ниси свој. Не разумеш? Човек не разуме богове. Не разуми, али се покори. Непослушност према прецима биће ти опроштена само ако се покориш боговима. Твоја неверност прецима биће ти опроштена, јер си веран боговима. Оно што си прихватио тешка је судбина. Пођи, Арџуна, покажи им пут богова!“

– Бела Хамваш

Драган Симовић: Ми то умемо, ми то МОЖЕМО!


ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

Никада не говорите: НЕ МОГУ, већ вазда казујте: ЈА МОГУ!

Чак иако унапред верујете и знате, да нешто не можете, не говорите: НЕ МОГУ!

Свако духовно биће све може, само што није увек свесно ДА МОЖЕ.

Ми, уистини, све можемо, а не знамо да можемо!

Ако свагда говоримо ДА НЕ МОЖЕМО, ТАДА НИШТА НЕЋЕМО МОЋИ, ПА НИ ОНО ШТО С ЛАКОЋОМ МОЖЕМО.

Људи који живе у незнању, вазда нас нечим застрашују: ратовима, земљотресима, поплавама, сушама, астероидима, кометама…

У застрашених људи свест бива веома сужена, скоро скврчена.

Они сем страха ништа друго и не виде!

Наша Мидгард-Земља је духовно биће, високо духовно биће.

Она није сама, јер је повезана са свим иним нашим земљама, планетама, звездама и сунцима у Васељени.

Када се нађе у опасности, тада призива у помоћ све друге наше земље, све ине планете и звезде, сва сунца.

А и ми смо, свакако, дужни да припомажемо нашој Мидгард-Земљи, кад год предосетимо да се приближава било каква опасност из Васељене.

Највише јој припомажемо својим мислима, енергијом светлих мисли; наравно, уколико смо усаглашени и усаображени са Створитељем и Васељеном.

Ми то умемо, ми то можемо.

МОЖЕМО!

Драган Симовић: СВАРОГОВО СУНЦЕ


ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

Иза сунца које видимо, налази се сунце које не видимо.

Нас не обасјава и не греје ово видљиво, већ оно невидљиво сунце.

Видљиво сунце је отеловљење невидљивог сунца.

Светлост видљивог сунца долази од светлости невидљивог сунца.

Видљиво сунце нема светлости по себи, већ светлост прима и предаје од невидљивог високо духовног сунца.

То исто бива: са звездама, с планетама, с људима, као и са свим иним бићима која се пројављују у видљивим световима.

Иза свега материјалног и видљивог постоји ИСТО ТО – али невидљиво и духовно – што даје облик, суштину и смисао материјалном и видљивом.

НАШЕ СУНЦЕ ЈЕСТЕ СВАРОГОВО СУНЦЕ.

Нас обасјава и греје Сварог Тросунчани – Сварог Свебох – преко ОВОГ видљивог сунца и још два онострана невидљива сунца.

Ирена М.:КИША


N2_6765_15

Сударише се
Један на другога
Без предрасуда
Предходног одмеравања

…

Природа у лик
Не гледа
Њу одело
Лажна представа
Не занима
Јачина из набоја
Потиче
Тамо где боли
Отиче
Клизи
Утапа се
У противника
Зато се емотивно
Контролише

…

Ко би рекао
Тако се научи
О љубави
Људима
Само да посматрамо
Закључке не доносимо
Импулсивност није одлика
Сагласна реакција
Препознати где смо најтањи
Премостити

…

Ударац није болео
Од звука се учинило
Севнуло
Он топао наелектрисан
Он хладноћом концентрисан
Негативност
Позитива
Позитивност
Негатива
Представа на небесима
Киша је почела
Пада

…

Удружени снагама
Природу распламсавају

…

Буја и расте

…

Драган Симовић: Три Свебохова Сунца


У Новоме Дану Сварога

рађа се Нова Мидгард-Земља

 и на Новој Мидгард-Земљи

 рађа се Нови Род Белих Сварожића,

синова и кћери Новога Неба

про којега, гле!

 из оностраних дубина

видљивих и невидљивих звезданих јата

исијавају Три Свебохова Сунца.

 

Милица Костић: На крилима вечности с ону страну света


Вођени из Златног Свароговог Ирија

на крилима вечности с ону страну света

долетеле су Живе Звезде Сјајног светла.

Окупиле се око Мидгард Звезде

да протерају пад и таму и гле

Буди се Мерач Васељене у Правду

и Подиже  Част у Славу

и Род Свети осети у себи снагу

јер време је и место

да пронесу Видело на Јаву 

Трепти Небеска Сила света

Светли Код Светла

Расула се  и буди Светлост у  Свести

повезују се нити Творчеве безсмртности

Пољуби Небо Земљу

и све  освежи у једном трену

појави се Свети дух у етру

и даде милост у ветру

Заиграла сва срца у чистини

певају све птице у милини

нахрани се сваки цвет ваграма Небеског плама и

Отвори се Дугина Безкрајна стаза раја

Вечност поче да слива воде Живиног дара

 осети се мирис слатког Благостања

поче прича у тишини

  дубоко   све трепери и једно друго Воли

Обнови се завет Славних  Богова и Богиња

 печатише реч Богови и људи, топлим додирима душе

и преслика се Светла Љубав  у Вечност Безкраја.

Ирена М.:АКЦЕЛЕРАТОР


N2_3342_43.jpg

Стани!Не окрећи се око своје осе.Пашћеш.Завртеће ти се…

Изгубићу равнотежу,и…Можда се малко повредити.

Није добро,то тако…

А синапсе?

Какве синапсе?

У нашем мисленом апарату,тако се нове активирају и повезују…

Пусти то…Невидљиво-недоказано.Окани се нереалног света.

Интересантно схватање.Замисли-Средиште урагана,“EL NINO“,…Средиште његово јер је покретно?

Какве то везе има сада?

Има…А клатно?

Филозофија.Када не умеш да се одбраниш нападаш науком која се не доказује…

То ти мислиш.Клатно само на трен мирује,брзина једнака нули.Центар вртлога…,мога вртења,…-Снага велика.

Онда би се сви вртели.

Тако брзо досади…

 

Велика Томић: ЗМИЈА (лирски коментар на ,,Вилењакову параболу о унутарњем путу,,)


Живот је гмизавац
из јајета што се роди
још од тада машта да се ослободи.
Кљуцка опну док је не разбије
исправи леђа а реп савије,
па се упути на стазе
криве и праве
да гледа лепоте
а једнако и страве.
Некима мама крила свезала,
некима је стопала за праг везала,
да не порасту и корак пруже,
некима посадила мирисне руже.
Гмизавац, порасте па се продужи
и путић му постаде ужи,
нађе камен и подера кожу,
свуче кошуљицу,
помоћу трбушних рожних плочица,
смота се у круг као лоптица,
сакри свој реп а главу истури,
да мотри на своје дело,
да га неко не растури.
Жао гмизавцу што
не доби крила,
окићен ђерданом о врату
не сачува скривена блага
што су људи њима и земљи оставили
у добима бекства.

Уништење Русије- део 2 препорука и превод текста – Милорад Максимовић


Истраживање важности двоглавог орла

Овај пост је наставак  текста „Уништење Русије“. Прошириће и надовезати се на концепт који је претходно споменут и спојиће се са неким од езотеријских писања које су овде подељене на ПОМ-у. Фокус ће бити на двоглавом орлу, симболу и његовом значају за линије фрагментације и поделе у историјском и материјалном свету.

Историја коју покушавам да представим је огромна и сложена. Меша историјске чињенице, езотеричко знање и обрасце и трендове који се могу мапирати кроз промену динамике снаге и симбола од 3000 г. пре наше ере до садашњег времена. Дотиче и бави се империјама и династијама.

Док се крећемо напред и назад кроз историју и почињемо да схватамо духовно наслеђе човека, читалац ће доживети дубока схватања о истини која је била сакривена тачно испред нас, као и крајњу сврху овог процеса који је корумпиран и покварен изван препознатљивости.

Симбол двоглавог орла је најпознатији као амблем модерне Русије,  где је наслеђен од Краљевске куће Романових, која је срушена и протерана бољшевичком револуцијом. Такође је широко познат као симбол Шкотског масонског реда а нарочито као пандан реда Краљевске тајне.

Шкотски масонски ред

Приметите двоглавог орла са људским телом, који представља алхемијску трансформацију са овог печата Асирског краља Асура. Такође приметите темпларске крстове испод.

 

Двоглави орао у својим езотеријским и алхемијским облицима такође представља филозофски камен или камен мудрости. Овај камен, за кога се тврди да је и материјалан и духован, такође је еликсир живота, плодно тло из којег расте духовно тело, инструмент којим су све трансформације оснажене и направљен је од таквог обичног материјала у очима других да би био као такав одбачен од незналица и простака.

Такође је назван „lapsit exilis“, што значи „камен који је пао са неба“. Небо (рај) је, наравно, извор светлости, који потиче од ватре Сунца. Светлост је постала камен.

Анонимни немачки филозоф описао је филозофски камен или камен мудрости као:

„Један, [и] лек који је, међутим, према филозофима, зван Ребис (двоструки), састоји се од две ствари, односно тела и духа (црвене или беле) … Ребис је две ствари а ове две ствари су једна ствар […] која се зове Еликсир […] природа сумпора и живе изнад земље, док под земљом постају злато и сребро „.
[НАПОМЕНА: Као што се наводи у посту Уништење Русије, после бољшевичке револуције, остаци руске владе водили су унутрашњи рат да поврате контролу над земљом. Бољшевици су наравно познати као Црвени а владине снаге познате су као Бели. Руска влада је симбол двоглавог орла користила као свој амблем. Бољшевици су представљали корумпирано тело а Бели су представљали неискварени дух. Ово је само почетак веза и не-случајности у читавој историји света.]
Немачки филозоф је додао:

„Знајте да се тајна рада састоји од мушког и женског, тј. активног и пасивног принципа“.

Као такво, можемо утврдити да је Филозофски камен, камен мудрости створен уједињењем две супротности у циљу стварања треће ствари, што је савршена ствар. Корупција овог процеса је позната као Хегелијанска дијалектика. Теза која је у супротности са антитезом олакшава и подстиче стварање синтезе, што је уједињење ове две.

Ово је један од најважнијих аспеката свега што ћемо прегледати и учити у наредним месецима у овој серији чланака. Важно је да разумемо разлику између спољашње верзије процеса и унутрашње верзије. Спољна ће представљати корупцију неоштећеног унутрашњег.

Спољна ствар је недовршена, несавршена док је унутрашња ствар довршена, савршена ствар.

Светска непријатељска сила коју смо разматрали у предходном чланку фокусирана је на испољавање корумпираног материјалног постојања. То је јако као гравитационо привлачење, искушење и изазов који подстиче унутрашњи процес за учење и развој.

Очигледан пример на који се можемо упућивати у погледу мушких и женских аспеката тајног рада пронађен је спољним приказом „правог и настраног“ културног инжењерства. Оно што је требало бити унутрашње уједињење наших мушких и женских (активних и пасивних) карактеристика, стављено је у спољашњост у корумпираној форми, што додатно отежава стварање савршене ствари. Ова корупција проширује свој утицај у политичкој сфери и кроз леве и десне идеологије које су толико супроставњене у савременом свету да би нас могле водити низ пут ка масовним грађанским немирима и рату. Ово укључује све већу поделу између полова и корупцију свих ствари везаних за секс као крајњи израз љубави у сврху уједињења.

Они који контролишу и подстичу ову лажну Христову парадигму спољашње несавршености не могу разумети да не можете створити савршенство на овом свету а сваки покушај да се то учини само ће ширити корупцију и бол повезан са духовним неуспехом. Савршенство је могуће само у сваком од нас самостално, али уједињени заједно као човечанство.

Иста логика и образац примењује се на превише цитирани израз или слоган Реда Шкотских масона „Ред из Хаоса“. Незналице и неразумни промовишу ову дубоку езотеријску фразу као једноставни материјални светски процес којим елитни владари намерно стварају хаос, тако да се може обезбедити изрежирано и уређено решење које ће преварити масе у прихватање онога што никада не би прихватили другачије.

Преокрет намере и сврхе која се одвија када прелазимо са унутрашњег камена темељца (духа) у спољашњи камен темељац (тело) је корумпиран и искварен као и тамно срце ниских створења које вребају из сенке у сраму и пркосу светлости. Духовни камен темељац ће задржати тежину храма који је поново изграђен унутра. Материјални камен темељац ће имати тежину корумпиране црквене зграде која служи као преокрет светлости из унутрашњег ка спољном.

Мотив двоглавог орла је један од најстаријих симбола познатих човеку. Колико се то може рећи, први пут се појавио у рано бронзаном добу у Месопотамији. Древни свитак са печатом који садржи двоглавог орла говори о оснивању града Гудеа.

 

Хетитски печат         

Одатле је почео да се појављује кроз Хетитску културу и империју. Пронађен је на глине печатима који су изгледа били као облик валуте. Ово ће бити важно запамтити касније у серији када се вратимо на важност реструктурирања међународног монетарног система.

Осим горе описаних езотеријских и алхемијских циљева, двоглави орао се користио на древној и монументалној архитектури, на печатима, личним и националним симболима, као и на краљевским заставама и стеговима. Као најстарији краљевски грб, пронађен је на улазу у рамовима врата и врата до палата и других светиња. Означавао је пролаз кроз и почетак нечега важног.

Такође га је користило Византијско царство, Свето римско царство (што није Римокатоличка црква), Руско царство, Хабсбуршка династија, исламски селџук Турци (који су били Сунити, али полако су почели да буду под великим утицајем Шиита), То је био грб крсташа и на крају представљао Витезове темпларе. Такође се користи у култути Маја и другим Америчким староседелачким културама. Чак и древна Индија је користила овај симбол.

Maјански         

Aмеричких Индијанаца

Древна Индија

Свакога од њих ћемо детаљније истражити у даљем тексту али за сада можемо додирнути неколико важних чињеница. Двоглави орао употребљен је као амблем последње династије Византијског царства. Династија Палеолог је дошла на власт после четвртог крсташког похода 1261 године и повратила Константинопољ ради уништавања Источне православне цркве и Римокатоличке цркве. Употреба двоглавог орла за представљање ове сврхе уједињења (као у алхемијском поновном уједињењу) је тема на коју ћемо се изнова и изнова срести током хиљада година.

Русија је први пут почела да користи двоглавог орла 1497. године под царем Иваном трећим (Иван Велики), који је био први цар Русије и проширио руски утицај на великој територији. Иван је био ожењен византијском принцезом Зојом Палеолог. Видећемо бескрајне примере како је симбол двоглавог орла прелазио од империје до империје и од културе до културе. Сваки пут он је у супротности са светском непријатељском силом која је екстернализација или оваплоћење оштећеног, корумпираног и исквареног човека.

[НАПОМЕНА: Ова непријатељска сила може се повезати са једноглавим орлом уместо двоглавог орла. Езотеричне и алхемијске разлике су дубоке, јер двоглави орао представља духовну судбину човека а једноглави орао представља материјалног човека без духовног разматрања.]

Орао Римског царства

Симбол јеванђеља Св. Јована

Наполеонов Орао      

Симбол Орла у Нацистичкој Немачкој

 

Амерички грб

То је био и симбол и грб краља Фредерика из Прусије који је уложио значајне напоре да уједини расцепкано Свето римско царство (још једном, није Римокатоличка црква). Краљ Фредерик је био тај који је кажњавао употребу двоглавог орла од стране Шкотског реда кроз Француску масонску владу звану Савет Царева Истока и Запада. Још једна референца за неку врсту уједињења.

У даљем радућу навести и представити случај да се Протестантска Реформација поклопила са поделом и фрагментацијом у Масонерији. Шкотски ред и Јорк ред представљају две велике поделе унутар масонских догми. Овај супротстављени однос је додатно проширен Француском револуцијом и може се пратити кроз године кроз које су Краљевске куће стајале против Краљевских кућа а свет је газио кроз велике ратне периоде, успостављање централних банака и индустријску револуцију.

Фрагментација (подела) и уједињење (усавршена ствар) су теме о којима смо овде обично разговарали на ПОМ-у (психологија Метрике). Ове теме и даље надолазе из магли историје. Историјски истраживачи, антрополози и археолози не могу пронаћи никакво значење или сврху широке и експанзивне употребе двоглавог орла током читаве светске историје. Чињеница да је овај симбол је коришћен на таквим важним местима додаје још више мистерије.

https://philosophyofmetrics.com/the-worlds-oldest-symbol/

 

 

 

 

 

 

 

 

Верица Стојиљковић: О, погледај


 

О,  погледај небо нас, не једно, чека

и негде и овде и тамо,

 

 

 

О,  послушај како  шуме

листови  разнобојни

нашег дрвећа,  многобројни

и негде и овде и тамо

 

 

 

О,  послушај како ветрови свирају

врховима светопланинским,

 и како виле живих вода  певају

 о животима безвременим

 

 

 

О,  погледај, птице  над нама прелетају

и негде и овде и тамо

 Крила  под грањем им шуме

 

 

 

О,  погледај –  искри Сунчани плам 

 а звезде …радошћу

 на путеве нас испраћају и

са њих дочекују

 

 

 

 О,  осети –  руке ткају

 нити љубави безкрајне и

пишу  прва имена наша 

и негде и овде и тамо

 

 

 

О,  види – снови се сањају на

 заталасаним одјецима

гласова  наших душа

док се румене латице   

на пољима   жељама ствараним

 

 

 

 О,  Лепоте и  Радости ходања

 травама што каде

животе блиске и далеке

и негде и овде и тамо