ЗОВА


zova-kao-lek
Време брања зове…
Зова (од бузова, бзова), баз, база, баздов, базика, боза, бзовка, зовика, безговина. Реч је прасловенска.
 
Зова је, као и код других народа и код Срба демонско дрво. На њему бораве виле, и ко га посече, или оштети, или опогани, долази санкција (одузетост, или смрт); напротив, ко га чува, томе ће све поћи у напредак (слушао од асфалтера из јужне Србије, коме је одузета лева страна, јер су му како сам каже „деца нагрдила зову“).
 
По расцветаним зовама виђа се и ђаво. 3ова има нарочиту примену у врачањима око стоке. Њоме се баје преко крављих крста, „да би крава имала млека“. Ако крави тргне млеко, даје јој се у мекињама зова, која се апострофира да дозове млеко. Цев од зове, на коју је натакнут у природи нађен пробушен камен, употребљује се у ђурђевданским врачањима око стоке. Известан култички значај зовин даје се претпоставити из чињенице да се њоме ките додоле. Цевчицом од зове боду се колачићи „младенчићи“. 3ову не ваља ложити на ватру, „јер ће те болети зуби“.
 
У српским приповеткама (о цару Тројану са козјим ушима), из земље којој је поверена тајна о тим наказним ушима изникне зова, и кад су чобанчићи од њених прутова начинили свирале и почели свирати, кроз свиралу чуо се глас: „у цара Тројана козје уши“. На сличан начин открила је зови тајну и о бану са крмећим ушима.
 
У народној медицини зова има широку примену. Чај од цвета је лек од грудних болести и главобоље; лист се употребљује против главобоље и од њега се прави мелем за рану; семе у белом вину пије се противу заптивања; од младога грања прави се мелем за рану, такође и од њене мезгре и коре; мезгром од зове зауставља се крв кад се извади зуб; да би жена лакше родила, завајају је водом са срцем из зове; зовина кора је лек кад се забоде трн под нокат; зовине жиле лек су од кожне болести; против гушобоље сипа се у гушу нишадор кроз цевку од зове. 3овом се иначе лечи и водена болест, реуматизам, тешко мокрење, излучивање млека из дојки.
 
Народна клетва каже: „Зова ти на огњишту никнула“.
 
 
„Речник српских народних веровања о биљкама“ Веселин Чајкановић
 
 
 
ИЗВОР:

СВУДА БЕШЕ ЦАРА СРБЉАНИНА


РОД - Свевишњи Бог

Реч Срб налазимо у најразличитијим облицима као имена народа, градова, река и језера, раширених у великом делу Европе, Азије…
од градова ћу набројати само старе…

Сараба и sinus Sarabicus у Индији код Птоломеја; према обичном начину читања Сабара,
Sarbacum у Сарматији еур.,
Сарбана у Индији,
Сарбане у Месопотамији такође код Птоломеја и на
Т. Пејт.,
Сарбане у Мигдонији, (Mygdonien) код Ам. Марцелина,
Sarbanissa на Понту,
Sarmalia у Галицији,
Саварабатис земља у Индији код Птоломеја,
Serbetium, Servittium у Доњој Панонији на Таб. Пејт., у Итин. Ант. и код Рав.,
Serbinum, такође код Птоломеја,
Сермиле у Македонији код Херодота, Тук. и др.,
Серпа у Хиспанији у Итин. Ант.,
Sirbitum у Етиопији,
Sirpium у Италији на Таб. Пејт. и код Рав.,
Sorabile на Сардинији у Итин. Ант., код Птол., и Рав.,
Sorba у Карнији код Рав.,
Sorbiodunum у Британији у Ит. Ант. и на новчићима,
Sorpara, Soroba у Кападокији код Птол. и на Таб. Пејт.,
Сорва у Арменији на Таб. Пејт.,
Sorviodurum у Винделицији такође,
Суруба у Сарматији ас. код Птол. и др; новије
Срб село у личкој регији, такође у Арадском округу,
Serba село у Хуњадској жупанији,
Serbija село у Зарандерској жупанији,
Serbaska село у Крашовској жупанији,
Serbeli властела у Загребачкој жупанији,
Serben село у Liefl. Kr. Venden,
Serbešt село у Бихарској жупанији,
Сербљани село у две Банал-регије,
Сербовец се-ло у Берегер жупанији,
Серфо, Серфанто острво и место на северозападу од Сифанто,
Серпеиск, Серпухов град у Русији,
Sierpe (уместо Срб’ц) град у војводству Plock,
Sirb село у Марморској жупанији, такође у Бихарској жупанији, као и у Зарандерској жупанији, Сирби село у Бихарској жупанији, и у Сатмарској жупанији,
Сирбова село у Темишварској жупанији,
Sorbygdens област намесника у Јужној Шведској Göteborglän,
Сорви уместо Срби острво код Мореа,
Срби, Србец села у Чешкој,
Србац, Србазан, Србце, Србеи, Србиа села у Бугарској,
Србија у Босни,
Србица град у Македонији,
Zerbst (Србиште) град у Немачкој,
ако би се овде могао узети у обзир и глас sch = ш, онда би ту припадало још много других градова: Шербаш, Шеребан и др.;
од река и језера стара имена:
Сабрина, Сарва у Британији код Тацита и Рав.;
Сарабус у Индији код Птол. притока Ганга;
Саравус, Саруба, Sarvix у Галији потврђено на карти Т. Пејт, у Итин. Ант., код Аусон. и Рав., становници
Сараватес, Сербес у Mauriciji caes код Птол.,
Сермиус у Тракији у Акт. С. Алекс.,
Sirbes у Ликији,
Sirbonis, Сербонис језеро у Египту код Херодота, Страбона, Птол. и др.,
Зиоберес. Зиобрис, степска река у Партији (Parthien) код Куртиуса; новије:
Сарабату Малој Азији, осим тога Кедус, стари Хермус у Лидији,
Сарп водопад на реци Glommenelf у Норвешкој,
Сербе. Сарпа река у Астрахану, у земљи старих Сирбен Плинија и Птоломеја.
Сарвиз у жупанијама Штулвајсенбурга и Толнера.
Сербиша, Сервиша у Персији.
Серпенка (Серпејка), у Русији,
Sierpcenica у Војводству Plock,
Серви, Севри у Битинији,
Србец, Сорбед у Тирингену,
Србица у Србији, Сребуша долина и река у жупанији Торда
Заб, Зарб више река у Персији,
Зербис или Зервис у Месопотамији …

Срби су пуноправни и једини власници својих огњишта и својих земаља нека нам то потврде, Птоломејеве карате…

Србани – име села у Истри.
Србац – место на утоку Врбаса у Саву.
Србанин – презиме, или надимак становника села Ловске у
пакрачком округу-
Србарија – име насеља у старој србској држави.
Србар – наесље у Истри, забележено још у XIII. веку.
Србарица – место у бујском котару, у Истри.
Србат – презиме у околини Бедне у хрватском Загорју.
Србавци – место у старој српској држави.
Србера – име локве у Истри.
Србица – село у старој србској држави.
Србија – земља
Србија – име града у старој србској држави.
Србина – место у Црној Гори.
Србин Ками – село у Црној Гори.
Србиновић – презиме у Лици.
Србинов Луг – име пределу .
Србињак – заселак у Истри.

Србиште – име увале на острву Сестрњу у задарском котару – Србишче.
Србљани – географско име у Истри и једног места у Босни.
Срб – село у доњолапском котару у Хрватској
Срб – у средњем веку главно место унске жупе, која се простирала око врела уне до утока Унца.
Срб – брдо код места Срб.
Срботина – име села у фочанском котару у Босни,
Србица – село у скопљамском пашалуку од 300 кућа,
између којих су око 40 хришћанске, а остале су закона турскога, али говоре српски.

Срб – припадник народа и место у Лици. .
Срба – женско личио име.
Србан – врста биљке.
Србац – врста траве.
Србадија
Србаљски
Србаљство – исто што и Србство.
Србачица – име биљке.
Србекања – аугментатив од Србин
Србељ – Србљи
Србен – мушко име.
Србенда – аугмеитатив од Срб.

Србендић – презиме, или надимак једног сакупљачн народмих песама.
Србеница парица – накит девојачки у Србкиња.
Србешчица – биљка.
Србетка – презиме или надимак.
Србезан, Србезна, Србезно – слободан, независан, јак,

Србичка – приодев од Србица
Србијанац
Србијанка
Србијански
Србин
Србинство – Србство
Србињ – Србин
Србити – цинити некога Србином
Срблија – Србија
Србљачки – сто припада Србљацима
Србљак – Срб
Србљак – србска црквена књига, у којој је сабрана служба и
жпгија србских светаца.
Србљанин – човек из Срба у Лици.
Србљење – србити
Србљи – србски
Србљин – Срб, Србаљ, Србин.
Србљи – исто што и србска земља.
Србљин – презиме.
Србљин – име биљке.
Србо – хипокористикон од Србин.
Србобран – име места у Бачкој.
Срборит – врста лепила за кров; сложеница од Србо, да се по-
каже, да је производ србски, а не туђи.
Србословенски – исто што и србски
Србовање – именица од србовати.
Србовати – живети па србски начин.
Србовлах – село у крајинском округу у Србији.
Србождер – велики непријатељ Срба.
Србуља – стара србска црквена књига, руком писана и штам-
пана, у којој језик није помешан с руским.
Србуљица – деминутив од Србуља.
Србадија – Серборум натио; генс Серби.
Србекања – аугментатив од Срб.
Србињаски
Србљак – народна поезија
„Оваки је адет у Србљака, у Србљака, добрије јунака!”
Србљанин – човек из Срба у Лици: „Ајде сада, царе Србљанине!”

ИЗВОР: http://srbskakorablja.blogspot.rs/2010/12/blog-post_18.html?m=1

Драган Симовић: Поноћна сетна песма


Има тренутака, гле! кад ми се чини, да сам, не знам чијом омашком, залутао у овај свет.

Да сам се обрео у погрешном свету, на погрешном месту, и у погрешно време.

Те да сам, од најранијих дана па све до дана-дањега, погрешно све чинио.

 

Било је много туге и патње у мојему животу.

Било је много младалачких заблуда и опсена.

И било је много душевних боли.

 

А знам, да је све то морало тако бити.

 

Искрено жалим, у срцу и суштаству својему, што сам толико грешака починио на свом животном путу!

Жалим, због оних племенитих и дивотних дела, која нисам стигао да учиним према ближњима својим, а желео сам то, заиста, свим бићем својим.

 

Желео сам да чиним само дела љубави, лепоте и доброте.

Желео сам, а није ми се дало!

Драган Симовић: ПУТ СРЦА СУНЧЕВОГ РАТНИКА (књига поезије и лирских записа)


Korice Eliseev

У издању

СВАРОГА,

из штампе је изишла нова књига

поезије и лирских записа

Драгана Симовића,

под насловом

ПУТ СРЦА СУНЧЕВОГ РАТНИКА

по цени од 300 динара.

За сва обавештења

јавите се Марку,

на телефон: 064 505 1639.

Ирена М.:НАСТАВАК


N2_8356_03

Лепо ми ви спаковасте дарове
Испратисте ме како доликује
Свечаности приредисте
Музику у поворке распоредисте
Лепо сте се нагостили
Пуних стомака отишли
Коферима празним пођох
Од толиких хвалисања
Редови одлазника
Гледамо се ћутимо стрепимо
Не остајемо овде
Окренути се не смемо
Јаук мајке нас плаши
Атар села зове
А ви вичете никада није било боље
Расејани
Свугде нас има
Вама понос
Нама туга у очима
Срцима обруч стеже данима горе
Годинама теже болније
Нигде није топлије
Ко у крилу загрљају
Овде те не воле
Љубе време броје сатове
Нико никога не познаје
Хладноћа данима уме да потраје
Док неко од наших не позове
Онда те прожме нека лепа сета
Пренос искрености из далека

Не пристајем
Кажем наглас
Док је рода биће спаса

Док је спаса биће рода
Нема тога што не може однети вода
Не бујица
Већ она тиха
Што подвлачи се под корење
Прави нове пролазе
Па избије на површину
Удахне тишину

Прихватљиво нечињење је оно
Где се враћа
Сузама плаћа
Срцима цепа
Душама мори
Ветар шапће
Муња гори
Вода почиње да жубори

Драган Симовић: Моја најлепша песма….


Моја најлепша песма јесте она

коју још нисам написао,

и коју никада

нећу написати.

Та моја никад написана

и никад испевана песма,

гле!

скривена је у дубинама

духовних сазвежђа и звезданих јата –

с ону страну свих видљивих

светова и васељена,

с ону страну

свих привида и опсена.

 

 

 

Верица Стојиљковић: …стрепим …


 

Руне се лагано тела
Мостови прошлости и будућности
Наша крхка тела … не могу се растегнути
Да додирну будућност … која можда и није
Јер дешава се овога трена
Стрепим да нећемо имати … довољно времена
За све речи што желим изрећи … за додире што за тебе су
Стрепим над тобом и твојима да не будеш тужан
Остављен, сам
Молитве су за тебе из срца мога срца
Лете стално .. Као птице,… Као лишће трепере
Кад ветар стигне
А душа моја извија се …као струна, … Срма
Што плете платно.. Златно … за то тело, крхко, бело.
Поклоном великим Бог ме даривао .. врата љубави отворио
И ето корачам сад .. без тебе тим путем
И гледам гледам .. где скрио си се … бунтован, тужан,
Блед, ..уморан ..успаван ..неверан у вери
Сумња испод обрва … поглед ка Богу и вапај
Чиме заслужио си .. врата љубави отворена
У вечност те воде … ал храбрости треба
За то имати … Срцу срца дозволити
Да засветли … капи воде живе … треба узети
Није срамно волети .. и то дати … показати

У мраку Месец да види … под звездама … радују се
Под небом плавим … на облацима белим
и једним руменим … засјало је већ и
простире се сјај Космосом целим
не да се сакрити под сунцем овим … и друга знају
Уронила сам дубоко у реку, отишла далеко
пливај, лети .. чудо се догодило и .. више их нема
колика снага је то Боже помера се Васељена
не чекај буди што јеси не оклевај
љубав си створио себе понеси, узнеси
мене већ јеси

Јагода А Маринковић: МОЈА КРИЛА


Крила ми више не расту
заспала сам на асфалту
моја су крила
некада шарена била

 

Летела сам штедела их нисам
пространствима бескрајним
необјашњивим срцем испуњеним
ево сада сад без крила живим

 

Свевидно око моје се више
од пролећа до пролећа мути
лију из њега мајске кише
душа крај трња ћути

 

Сањала сам ноћас
белину плавичастих предела
мекоту додира липа
жутих по стази попалих

 

Уснила сам хиљаду ждралова
Небеса зов ужарени
на њиховим крилима
лептире у њиховим очима

 

Причу о звездама уцвалим
трагањима мирисним митским
ждралови се за пут спремају
на ватрама плавих облака
ка црвеној дубини Васељене

 

Месичином оковани
кораци моји стопе празнине
сва моја невидлутања
по безброј плавих путања

 

Тихује чежња под пазухом
тамо где се крило
са телом спаја
тамо где ја крила немам

 

Три птице слетеше крај мене
раширише своја крила
за којом сада да кренем
која би ме летом озарила

 

Птице очима Бога Сунца.
погледаше ме ширећи крила
питање ми немо по глави јурца
која би од њих мени радостмуци била

 

Ждралови сви лепи удах заcтанe
баш крај мене слетеше
видају мојe незараст ранe
а мени идеја умом кружи
с којим бих могла да продужим

 

Одсекли су ми крила проклети
од љубави знавак отети
седећи данима сам на асфалту
уморнога лица чекала нова да израсту

 

Бескрајно чекала дуго
већ два века моја туго
не радим ништа друго
нова крила чекам
чекам па шта дочекам

Владан Пантелић: ПРИЧА БЕЗ РЕДА СА СМИСЛОМ


Ред је да напишем причу без реда…

Нема недостатака у другима, с тога – не печати усне!

Људи траже … то што има Пут

Не прави од Живота рмбу над рмбовима

Сваки човек (за мене је) Откровење Божије

Потка је плетеница до плетенице, ћилим до ћилима; потка је свест, потка – су светови

Его је рам у који се урамљујемо уместо да путујемо дуж плетеница – из света у свет

Буди чист-а – не губи снагу на извињења

Када људи гњаве као не….не младе, када немају акцију, већ скупљају духовне мрве без реда, да би се показали пред другима, посебно необавештенима- то је таштина, то је гордост, то је духовна мастурба

Не живи по уштогљеном сценарију писаном за “гомилу“, за “овце“! Пиши сам-а свој живот, слушај срце и душу, лутај скакутајући са планине на планину

Не ушушкавај се! Баци свилене пелене, душеке, јоргане, јастуке! Изађи на снег, проби лед, окали се у води леденој!

Не брини о било чему! Чувај чело од бора водоравница! Нема ничега, на овом свету и свим вишим световима, о чему би требало бринути. Протљај очи – једном, два пута, десет пута, сто пута … и гледај – кроз масиве високих планина, кроз облаке, кроз Васељене!

Непознато, тајновито – висине, дубине – ту је вредност, ту је иза-зов.Тамо тражи, тамо скочи!

Понекад пусти крв и призивај звери. Чувај се тих дана да не прекардашиш!

Баци луткице које скупљаш, баци каменчиће, сличице, књижице. Иди слободан-а и неустрашив-а, иди, иди… у Светлост

Свакодневница – уштогљена и уштројена, то је пакао, другог нема! То је духовни аутизам… Ман’те ме се, Тугољуби! Тражим Глас захукталих!

Шта радиш? – питају ме. Одговарам свима, заувек: ја се непрекидно одушодухосвестолицетворујем!

Ми смо вечна бића. На нама је дуго била копрена незнања. Пливајмо радосно кроз Вечност, тражимо Безкрај…

Драган Симовић: За један будући живот


Најподмуклији, најпотуљенији врази и душмани Белога Србства –

то су лажни срби, то су србски издајници и изроди.

Због тих лажних срба,

због тих србских издајника и изрода,

Бело је Србство, гле!

улудо гинуло кроз тисућлећа.

У једном будућем рату –

који се већ увелико спрема! –

Бели Срби не смеју више да гину

зарад лажног србства.

Нека чувају себе

за један будући живот

у једном долазећем –

лепшем и дивотнијем –

свету Богова!