Драган Симовић: Стари Дуб


(Негде у банатској равници, 9. цветња 7523. године)

Данас сам се,

док је Сунце клонуло ка заранку,

сусрео са Дубом,

под којим су ми се,

пре скоро пола века,

догађале прве љубави,

и под којим сам,

у доба ране младости,

читао најлепше књиге

и певао најдивотније љубавне песме.

Ја сам тада још увек
био смеран и чедан,

заљубљен и занесен

својим песничким сновима и визијама,

а Дуб бејаше у пуној снази живота,

већи и моћнији од свих дрвета

у свом шумском царству;

достојан и дичан
на своме царском престолу.

Под тим сам Дубом,

у један пролетњи сутон,

румен и зимзелен,

први пут пољубио драгану своју,

и под тим се Дубом, гле,

у једно јесење вече

жутог и руменог лишћа –
попут наших древних паганских предака,

а уз свирку и песму вилењака –

венчасмо драгана моја,

невеста моја и ја.

Прошло је скоро пола столећа
од оних дивотних, а минулих

узвишених и лепршавих дана

ране младости,

када сам само сневао,

и певао,

о љубави

широј од банатске равнице

и лепшој од звезданог неба;
и када сам,

свим срцем својим,

веровао –

као и данас што верујем! –

да је васцели свет

само за нас двоје љубавника створен.

Загрлио сам своје старо

и уморно Дрво,
које памти све песме и снове моје,

и које је сведок једне љубави божанствене

која се догодила давно,

а која и данас живи

у сваком тренутку вечности.

Ирена М.:Признање


17021727_1887106518213624_4850939503379135747_n

Признајте себи,ако не можете

другима…

Пут који се одаје безнађу…не води у

бестрагију.Земљу обећане преваре

где сви иза свакога роваре.

Пристали смо да у сопственим

бродовима,будемо слепи

путници.Блага на чување дарујемо

пиратима,здравља на неговање

поверимо пијанцима.

Није глава без

тела,обезглављена…него

лоботомирана Није прст на челу

знак за осету додира.Него превара да

се преврће по мислима.

Снага једнога постаде слабост

многих.Клонуле душе које гладују да

  се лажно радују.Па купују,трпају

узалудне пластичне снове.Трули све

убрзо јер их бахато поткупио…онај

који им све џаба продао.

Када смо пристали на очајање?Без

права на покајање!Када смо

пристали да чекамо у реду да душу

заложимо?Осмехом смо могли

све…Љубављу СвеМир да се

покрене…

Трампили смо оне који ће у

ВЕЧНОСТИ да живе УВЕК…

А ми?

Имамо ли снаге да се представимо

себи?Без онога шта сам…Само ко

сам…

Почните са-ЈА САМ…

Онда је пут лакши,кораци

спретнији,Ви паметнији….Кормилом

управљате ви!

А лажни сјај и пластика?То иструли

јер…

нема посматрача,лепљивих

прстију…Пепео одлази пепелу.

ВРЕМЕ ЈЕ!!!

Одлучити се.Све има своју предност

ал само једно има ману.Грешка није

није случајна него НАМЕРНА!

Драган Симовић: Свет покусних кунића


Када се сабере свеколика човечанска памет

на Земљи,

и подели са бројем људи,

тада се добија просек једног дебила.

Живимо у свету заморчића и покусних кунића,

дебила и корисних идиота,

несувислих и бесловесних бића

што одавно не знају:

ни ко су ни чији су,

нити одакле су пошли

ни куда и камо иду!

Драган Симовић: Будите једини путници кроз властито Срце, кроз властиту Душу!


Не дозволите да вам ико, било ко, било шта наметне споља, извана.

Увек трагајте за Истином преко својега унутарњег бића, преко својега Срца и Душе.

Будите једни путници кроз властито Срце, кроз властиту Душу!

Истина је само оно што ви, што ваше Срце, што ваша Душа, открије и препозна као Истину, и прогласи себи (само себи!) за Истину.

Ваша Истина јесте само ваша Истина.

Сваки човек има своју Истину.

И свако биће сушто има своју Истину.

И све те Истине творе Једну Свеопшту (галактичку и космичку) Истину.

Драган Симовић: О првобитним знањима звездане расе


Лирски записи

01

Има знања која човека убијају, која му душу разбољевају.

Има знања паразита, сисача животних сокова и животних дејстава, астралних вампира.

Има знања која човека запоседају онако како то нечисти духови чине.

Управо се ова истина највише и скрива од народа, а ја сам до ове истине дошао у Акаши.

 

02

Поробљавање човека, човечанства, бића као и Мајке Земље догодило се давно, у далекој, далекој прошлости.

Црни владари из једне суседне галаксије, улетели су у нашу галаксију, те походили, освојили, запосели и поробили свеколику Земљу.

Потом су свим словесним бићима на Земљи поништили божански програм те, уместо божанског, поставили  свој рушилачки, разарачки и убилачки програм.

Тако је осујећена мисија првобитне звездане расе, чија је замисао била да сва бића, као и саму Мајку Земљу, подигне на виши ступањ Божанског Присуства, те да нашу Планету уведе у ред духовних звезда.

 

03

Уместо божанских и стваралачких знања која смо поседовали у ПраИскону, ми смо и буквално запоседнути знањима која нас враћају уназад према Ништавилу и НеПрисуству.

Срећа је, заиста, што наш првобитни божански програм није посве уништен (није ни могао да се уништи!), тако да је, доцније убачени, противбожански програм само накалемљен на првобитни, али су зато у нашој Свести остале црне рупе које ометају наше видовито освешћивање.

 

04

Црне рупе у нашој Свести најбоље осећамо и препознајемо када почнемо да изучавамо такозване фундаменталне, природне и позитивистичке науке.

Када посвећени трагалац зарони у математику, физику, астрономију и астрофизику, он ће, у једном тренутку, осетити и схватити како га та знања просто усисавају унутра управо онако како космичке црне рупе све постојеће и бивајуће у себе усисавају, поништавају и престварују.

Ако овај наш посвећени трагалац успе, неким чудом, да се преко свог првобитног божанског програма извуче из вртлога противбожанских знања, он ће схватити и освести да фундаменталне науке почивају на лажи и опсени црних галактичких владара.

 

05

Нама је тешко то да схватимо, зато што смо од малих ногу запоседнути позитивистичким и противбожанским знањима, да су у математици, у еуклидовској геометрији, у физици (овој или оној), у астрономији, као и у аристотеловској логици, све саме обмане и самообмане, све саме преваре и опсене.

Ништа није тако како тумаче науке, већ је све опречно и супротно томе.

Истина с ону страну, с ону страну свега у овом појавном свету, с ону страну свих тих назови позитивистичких фундаменталних наука.

 

06

Сва тумачења су погрешна, а погрешна су зато што смо испали из истинитог и божанског програма.

Истина је, да је све што видимо напoљу, уистини, дубоко негде у нашему унутарњем бићу.

Све ове планете и звезде, сва ова сазвежђа и звездана јата, нису напољу, већ у нама унутра.

Те приче, да је та и та звезда удаљена од нас толико и толико милиона или милајрди светлосних година јесу приче људи у опсени, приче људи поробљеног ума и запоседнутог духа.

Постоји пречица, а то је унутарњи пут.

Простор је привид.

Постоји само време које се наизменице шири и скупља, разређује и згушњава.

Време се превазилази и надилази; стваралачким духом се надилази и превазилази.

 

Драган Симовић: С ону страну живота и смрти


20150531_154820

Наш живот губи сваки смисао,

ако вечно стрепимо

и страхујемо за живот!

Све док стрепимо

 и страхујемо за живот,

 ми и не живимо живот!

Живот се живи с ону страну

свих брига, стрепњи и страхова;

с ону страну живота и смрти,

с ону страну свих опсена.

 

Ирена М.: Жмурке


996578_728082660559440_829272583_n

Само не мичи усне
Дозволи ваздуху да струји
Несметано тече
Само не отварај очи
Дозволи мислима да творе
Несметано извиру
Само не помичи тело
Дозволи крви да ври
Несметано мења
Само не стежи чело
Дозволи да прођу гримасе
Лица грчеви
Немој радити ништа
Чекај
Још само мало
Враћа ли ти се нешто
Из далека
Говори ли
Види ли
Струји ли
Стеже ли
Ил можда умом туђинци царују
Па ти не дају да отпочнеш
Нове победе
…
Нису јунаци они који боре се
Већ они који у себи
Нађу се
…
Пронађи се
Није то мала ствар
То је ДАР
…
Цели живот трагамо
Да неко нађе нас
Ми некога
Ја сам
Изгубимо
…
Није битно што смо изгубили
Битно је сетити се
Свога ЈА
Онда је путања одређена

Драган Симовић: ЧОВЕК ХРАСТ


Све оно што нам Природа дарива, морамо с благодарноћу да примамо.

Благодарност је наш одговор Природи и Васељени, на све њихове животне дарове и плодове.

Кад престане наша благодарност, тада ће и Природа престати да нас благосиља.

Благодарност је најлепши и једини одговор на благослов.

Благодарност и благодарна, благородна љубав!

Мој пријатељ Иван Храст из Ниша, велики посвећеник Природе, путује Србијом и свуда сади храст.

Засадио је до сада на тисуће младица храста.

Од Радана до Фрушке горе, и од Старе планине до Јавора и Голије.

Зато се и зове Иван Храст.

Храст је његово и име и презиме.

Иван се ородио и поистоветио са Храстом; Иван је постао – Храст!

Храст је Свето Дрво наших Древних Предака.

Звали су га још и Хлебно Дрво.

Зато што је наше Древне Претке хранио храстов жир.

Од брашна храстовог жира месили су хлеб свагдањи.

И били су здрави и јаки као Храст.

Драган Симовић: Сеобе Словена није било


СЕОБЕ СЛОВЕНА НИЈЕ БИЛО

P1210272

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Сеобе Словена није било!

Али је неке Србе, ђаке ватиканске, берлинске и бечке школе, заиста, немогуће уразумити и освестити.

То је непоправљив и, дозлабога тврдоглав сој!

Они и даље препричавају несувисле и бесловесне приче о сеобама Словена, а нити је било Словена, нити је, пак, бивало икаквих сеоба!

Нико тврдовратији и нико тврдоглавији у неприхватању истине о древним ВедСрбима, од ових ватиканских, берлинских и бечких зомбираних школараца, који само привидно имају србска имена, док у суштини ничег србског у себи немају.

Свако словестан одавно зна да није било сеоба Словена, зато што Словена, напросто, и није било, већ да је у древности постојао један велик народ, који је заузимао евро-азијаска пространства, а од тог великог евро-азијског народа постадоше и настадоше сви ини европски и азијски народи.

Тај древан ведски народ имађаше многа имена, али је, кроз стотину векова, остао запамћен по имену Срб – Слово Реци Бог!

Ова истина о ВедСрбима мора вазда и увек изнова да се понавља, управо због тих тврдовратих и тврдоглавих ватиканских, берлинских и бечких надри-научењака.

 

02

И још нешто.

Ми никада не бејасмо били пагани, незнабошци и безбожници – то смо постали тек после покрштавања!

Ниједан словестан и самосвестан Србин не може да прихвати ту ватиканску лаж – да нас до Немањића нигде није било, а онда нас наједном свуда има!

У далекој древности, педесет векова пре појаве јудео-кршћанства, имали смо високу културу и још вишу духовност, а пагани и незнабошци бејаху они који нас називају паганима и незнабошцима.

 

03

Сваки пробуђен и освешћен Србин, не само што поштује, већ и живи Веру својих предака.

Наша Вера и наши богови – то је наша стварност!

Није то никаква прошлост, већ садашњост – овај сушти  тренутак вечности, ово вечно сада!

 

Драган Симовић: БОЖАНСТВО ЈЕЗИКА


Што више истражујем србски језик, што дубље улазим у биће србског језика (а језик и јесте песникова судбина), све сам сигурнији, да на Мидгарду, да у Васељени постоји само један једини језик – србски језик!

У последње време, све речи које чујем, из било којег језика, мени звуче србски!

Нема туђица – све речи су србице, само што су у различитим језицима различито изокренуте и уврнуте.

Кад кажем да је србски језик – језик мајка, онда то, уистини, и знам!

Чак ми и гласови, шумови и звуци у Природи звуче као србске ономатопејске речи.

Жубор потока, шуморење топола и јасика, хујање ветра, грмљавина – све су то србске ономатопејске (подражавајуће, опонашајуће) речи.

И Природа говори србским језиком!

Кад се песник – у најдубљим дубинама и највишим висинама – повеже са бићем и суштаством србског језика, тада србски језик за њега не бива само обично биће, већ Божанство!