Јагода А Маринковић: Мирис врба са Нишаве


Бржи cи од мог срца
ходаш кроз сенку
кроз мирис врба
поред Нишаве на
којој смо се умивали
и у вировима затицали бујице
које су cе сјуриле
из вртова плавог неба

Овде смо после сваке ноћи
остављали недосањане снове
градећи неразрушиви дом
међу уснулим звездама

У дому те и сад тражим
отварајући врата
на свим одајама
палећи лампе y свим ноћима
пребирајући дане и године
у којима сам те имала
и од других љубоморно крила

Бржи cи од мог устрепталог срца
које те још увек сања
пратећи уморне врапце
како жедни пију воду
на извору наше љубави
а сунце силази да утоли жеђ
ту сем мириса и јецаја врба
ничег више нема

Ми смо изашли саткани од болсвиле
у руке дадоше нам виоле
хиљаде птица лете високо
плетенице моје жуборе
златне на обноћ ветру

Далеко је још Балкан гора плава
не гасну још ни звезде за планином
пустити драгог свога нека спава
обасјан росном златномесечином
шапуће ми Нишава таласава

Кад упалим свјетиљку видим
чудно је живети без тебе
нико не зна зашто је несрећан онај други
ни како смo у тугама слични
и сви заноси исти

Рана зора је свуда испружила прсте
дотакла влажну мисао што вреба
нерасплетна и зелена трава
а ја од снова саткана сва
осмeхом ноћ сву засеним

Мој пут ме води кроз зиме бескрајне
у сусрет неком Хималајутру
саткај зимо једну румензору
за крај шетње сненој Пенелопи
која се из снова не буди
с које сав бисер поскидаше људи

16422394_691602871001889_8022046947138095505_o

Драган Симовић: Када јасно видимо – тада ведамо!


Када пишем о сневању, маштању, јасновиђењу, визијама и тиховању, ја не мислим на сањарење, спавање, ленствовање, дембелисање, равнодушност и башмебригизам – не! – ја вам тада говорим о највишем ступњу делања и стварања, о највишем ступњу стваралаштва, промишљања и одговорности пред собом и Творцем, пред Васељеном, пред свим бићима у свим световима.

Нас су наопако учили и васпитавали кроз многе нараштаје, тако да ми све – у животу, свету и световима – наопако и видимо и тумачимо.

Највиши ступањ, највиши вид и највиши облик делања и стварања происходи управо из стваралачког сневања, из стваралачког маштања, из стваралачке имагинације и уобразиље.

Ми смо наопако васпитавани и учени – те смо наопако и схватили – да све происходи из ума!

Али, ум није стваралац.

Ум је паразит и дембел.

Ум ништа не ствара.

Из ума ништа племенито и узвишено, бесмртно и вечно не происходи.

Ум само разјашњава, тумачи и спекулише.

Ум је највећи шпекулант и философ.

Велике и снажне личности нису шпекуланти и философи; они су ствараоци, свеједно да ли су песници или ратници!

И ратник је стваралац, једнако као и сваки песник, сликар, музичар, вајар и градитељ.

Ратовање није туча без сврхе и смисла.

Ратовање је божанска поетика живота и живљења.

Ратовање је узвишени поглед на свет.

Ратовање је однос према бићу и суштаству, према души и духу, према боговима и прецима.

Ратовање – то је виша сврха и виши смисао.

Није ратник онај који воли да се бије и да убија, већ је ратник онај који има божанску визију једног лепшег и праведнијег света, јасну и снажну визију устројства светова и Васељене.

Ратник је повезан са Творцем и, он само извршава налоге и задатке Творца.

И заиста, мимо Творца, без дозволе Творца, ратник никада не улази у битку.

Свака његова битка јесте по једна молитва, благодарна песма Створитељу и Васељени.

Ратник је сневач и песник једнако као и Створитељ.

Ратник снева и пева битку као што снева и пева химну Створитељу и Васељени.

Све су нас наопако учили и васпитавали, па смо умислили да је ратник бојаџија, кавгаџија, силеџија и друмски разбојник.

Када изиђемо из ума који је наш а рептилски, тада ћемо све јасно и видети.

Када јасно видимо – тада ведамо!

Ведати, значи: јасно видети и снажно осећати.

30-_n

Драган Симовић: Све је варка, омаја и опсена у овоме свету


Пробуђен и освешћен Бели Србин

нема за чим да жали у овоме свету.

Заиста, нема за чим!

Пробуђен и освешћен Бели Србин

не сме да се везује ни за кога и ни за што у овоме свету.

Мора да стреми напред, и само напред у звездану будућност!

За пробуђеног и освешћеног Белог Србима, гле!

све је варка, омаја и опсена у овоме свету.

Све је лаж, лаж над лажима!

Пробуђен и освешћен Бели Србин

мора заувек да заборави,

да је икада боравио у овоме свету,

јер он, уистини, и није боравио.

Заиста, привид је и сам његов боравак

у било којем свету!

cropped-img_20151202_140805.jpg

(Песма која се сама од себе догодила,

другог дана месеца брезовог луга

7526. године,

кад бејах обхрван праисконом сетом

и тугом од века.)

Стари Словен: Широм отворене Звездане Вратнице


Мислима лутам
кроз небеска пространства,
летим далеко прадалеко,
од Звезде до Звезде,
од Сунца до Сунца,
па се вратим назад
на милу нам Мидгард-Земљу
и зароним опет
у океан мудрости
одакле сам и пошао.
Сећам се сваког
свог путовања,
сећам се
разноликости
што видех
у далеким световима,
дубоко, дубоко,
у срцу своме,
јер тамо негде
иза поимања
људског ума,
постоје:
плаве, зелене,
љубичасте, црвене
Звезде и Сунца…
и у другим бојама
нама непознатим,
и чулима нeдоступним.
Њихов број нема крај,
нема границе,
као ни њихова разноликост.
Ти разнолики светови
наши су Светионици,
виде их само Срби Вилењаци.
Браћо и сестре Вилењаци,
зароните у себе,
срешћемо се тамо
где су Звездане Вратнице
јер почињу дани Сварога,
када опет изнова можемо
једрити СвеМиром безконачним.
(2. дана, месеца дерикоже, 7526. године)
 222222

Милан Живковић: Ово је време када се распадају сва пропала друштва на Гаји


ae041-tn-earendil_searches_tirion-web
Велика је Истина да је наша Гаја била много пута дневна соба многих заједница са  нижим и вишим техничким уређењима и облицима живота..
Сва та друштва и заједнице имају један исти именитељ… а то је Пропаст… све оне су пале на истом испиту….. одвојиле су се од Творца.. све су оне помислиле и “паметно“ закључиле шта ће нама Бог… или што би рекао народ умислили су да су “ухватили Бога за браду“…. разлика је једино у техничким достигнућима … првобитне заједнице су имале јасне и директне увиде из Акаше, библиотеке свих знања и спознаја… па су  самим тим  та друштва брзо “напредовала“ … слобода воље и избора је увек била присутна … тако да је свако био ковач своје /не/среће и судбе….. У свим тим друштвима је увек присутна борба како лична тако и колективна… да би се то “борилиште“ још више усложило Творац је поставио још једну препреку … Паразите … ми познајемо, знамо и видимо  пијавице, гриње, ваши – бића која траже свог домаћина из само једног разлога а то је да од њега узимају храну…. међутим у тој игри имамо и оне невидљиве паразите који од свог домаћина узимају  животну енергију  а главни улов  је Душа….. Творац је дао алате да те све видљиве и невидљиве паразите  човек  може лако савладати али само уз један мали услов а то је Вера у Творца. Тако изгледа права слика нашег окружења…. сва друштва су идентична као преслика….увек је исти покушај  да се Последицом лечи Узрок….. Алкохолом се лечи алкохоличар… дрогом се лечи наркоман … тако и сва пропала  друштва лече се са више Власти, Охолости, Ега, Нељубави, Неслободе, Неистине… Ми као колектив управо живимо у коначници свих тих борби, комешања… дневна соба се спрема за ремонт… ускоро стиже нови “намештај“ и размештај …  стари иде у Пропаст и ништавило…. Закључница: Сва овоземаљска царства су њихова, наше Царство је небеско и вечно.
Свако Добро!
IMG_0896

Владан Пантелић: ВРЕМЕ НАЛИЧИ НА ТОЧАК


50039

“Точак времена се окреће и доба долазе и пролазе. Све што бејаше, све што ће бити и све што јесте још може прекрити Сенка. У сред свег тог метежа израстају догађаји који неумитно воде ка Последњој бици. Ранд у величанственој завршници мења свет и задаје ударац силама Мрачнога од којег ће се тешко опоравити. Нека Змај поново јаше на ветровима времена.“ Роберт Џордан

 

Постоји корелација између догађаја које је описао Роберт Џордан у свом генијалном научно-фантастичном, ја бих рекао пророчком, епосу – Точак времена са садашњим догађајима на Мидгарду…

 

СВЕТ ЈЕ ВЕЋ УШАО У ВИШУ ФРЕКВЕНЦИЈУ. ТО ОСЕЋАЈУ ЈАСНОВИДИ ЉУДИ, ОСЕЋАЈУ ЖИВОТИЊЕ, ПОТВРЂУЈУ НАУЧНИЦИ ОТКРИЋИМА У ХЕМИЈИ, ФИЗИЦИ, БИОЛОГИЈИ. СВЕТ СЕ УБРЗАНО МЕЊА И ПРЕСТРОЈАВА НА СВИМ НИВОИМА. ЉУДИ – ПРЕДАТОРИ, ВЕЗАНИ ЗА МАТЕРИЈАЛНО, ТЕЖЕ ДА ЗАДРЖЕ СТАРИ ПОРЕДАК, ЖЕЛЕ РАТОВЕ, ЖЕЛЕ ДА ЕКСПЛОАТИШУ. ЉУДИ СКЛОНИ ДУХОВНОМ ОСЕЋАЈУ БЛАГОДЕТИ ПРИЛИВА МОЋНИХ СТРУЈА ЉУБАВИ, ОСЕЋАЈУ МИР У СРЦУ И ПОСТАВЉАЈУ СЕ У СТАЊЕ ПУНЕ РАДОСТИ.

 

У ТИЈАНИЈУ ЈЕ ОДАВНО СТИГЛО ЗЛАТНО ДОБА. СИЛИНА ЊЕГОВИХ СТРУЈА ПРЕЛАЗИ ГРАНИЦЕ И ШИРИ СЕ НЕЗАУСТАВЉИВО КРОЗ ЗЕМЉУ ПРАИСКОНИЈУ И НАСТАВЉА ДАЉЕ, ДАЉЕ… ДО ОБАЛА ГДЕ БЕЗКРАЈ РАЗВЛАЧИ И ПРОШИРУЈЕ ВЕЧНОСТ.

 01.03.2016

 

Бултони: ПРЕСТОНИЦА СРЦА


prolom-banja-02

Ој Крушевцу престонице, краљева

столице

Два драгуља зелена, прекрила

сена,

уснула моја драга, љубав моја,

снага

Расина, мије јој лице, краљице,

Милице

пригрлих недра њена, богиња или

жена

осећања моја нага, њена рука

блага

 

 

 

Ој Радане , мој јаране, памтиш

ли оне дане

први погледи снени, сви немири у

мени

срце од Бога на дар, мој

немар

гледах ко кишу од лане И прве

ране

суза украси образ румени,

натопи јастук свилени

љубави мрвицу бар, не гледах ко

жену већ к’о ствар

 

 

 

Ој Проломе, стабла столетна

поломе

олује силне, бујице твоје обилне

љубав је сетва И жетва, девојачка

клетва

стижу туге големе, пола ти срца

одломе

страсти сервилне, због љубави

умилне

невера реже ко бритва, жива је

љубав мртва

02.09.2014 u 00,14

 

 

 

 

Верица Стојиљковић: Занесе ме понекад звездани сјај …..


 

x10062201127357586963

 

Занесе ме понекад звездани сјај

И мисли ми полете далеко међу

 Пространства  дубоко плава !

И трчим , за акордима што

Плешу преда мном !  Необични звуци

На много харфи  што личе

И сфере  нежне прате ме на

Том путу  лебдећих мисли!

Сфере од сребра и злата сковане и

Свака са по једним светом новим!

И додирујем благо ту мекоту

што око мене лако плови и

 загледам сваку да видим је  л

тамо смо ја и  мили моји!

А светови  се отварају нови и

 у сваком препознам по некога!

 Да л прошлост ил садашњост

или будућност је можда –

 не знам да појмим али

као да није ни важно!

Важно је тонове дивне чути и

по њима путовати  јер

негде тамо иза Сунаца у бојама

дуге –  извор је божанске воде

где мене и пут води!

 

 

 

Драган Симовић: Тамо где нема љубави – ничега нема!


Само Бели Срби знаду за истинску љубав,

за љубав која не пролази,

за љубав која не умире,

за љубав без-смртну и вечну.

Само је за Беле Србе, гле!

жена светиња и божанство, вила и богиња.

У свих иних раса и родова, народа и племена,

жена је и била и остала ниже биће.

Само Висока Раса Белих Срба

живи за љубав и живи од љубави;

у љубави се рађа и у љубави умире.

Јер, љубав је почетак и свршетак свега.

Тамо где нема љубави – ничега нема!

 

Феликс Богдановић: Свет


15844098_1307773552602017_4697084388025306906_o

 

Један поглед, на овај свет

Схватићеш!

Да свет овај, није леп цвет

 

Свет овај, празна је љуштура ораха

Схватићеш!

Да свет овај, трула је воћка

 

Крвави трагови, за тобом остају

Не плаши се!

На свету овом, само најјачи остају

 

Тек треба, добро да искрвавиш

Не плаши се!

Да снагу своју, стекнеш и повратиш