Драган Симовић: Бели Срби, рођени сте да побеђујете!


Срби морају да буду жестоки – можда, чак и дрски! – у одбрани Србства, у одбрани свих својих расних и националних вредности.

Данас се води свети рат за Србство на свим пољима.

Није пробуђен и освешћен Србин онај који не види да се данас води најпрљавији, најпотуљенији, најподмуклији рат против Србства, а превасходно против ВедСрбства.

Срби, ВедСрби имају доста непријатеља, лукавих душмана и врага.

Ко су душмани и врази ВедСрбства?

То су све ниже предаторске и паразитске расе, као и све ватиканске, јудео-кршћанске вештачке и хибридне, измишљене и умишљене нације.

ВедСрби су Виша Звездана Раса, и будући Вишом Расом они морају да сметају свим нижим, предаторским и паразитским расама.

То је одавно познато у свим, древним и савременим, духовно-душевним наукама: све што је ниско и неосвешћено, све што је лажно и бедно, све што је вештачко и хибридно, то у себи храни мржњу према ономе што је изворно и праисконо, што је племенито и узвишено, што је господствено и божанствено.

Србска надмоћ мора да се испољава свагда и свугда, на сваком месту, у сваком трену, где год има и једног пробуђеног и освешћеног Србина, ВедСрбина, Белог Србина.

Срби, ВедСрби не смеју више бити млаки и снисходљиви, болећиви и попустљиви, већ – напротив! – веома жестоки и дрски у одбрани ВедСрбства, у одбрани свих србских духовних, културних, расних и националних вредности.

Јер, ово је тренутак свих тренутака и време свих времена: или ћемо победити ми, или, пак, они; а они – то су сви наши вековни душмани и врази!

Но, ја једно знам, верујем и знам: победићемо ми!

Вељко Вујовић: Слава херојима Србским


Видео сам брата мог,
По крају бескрајном,
Видео сам тада ја,
Шта ради он.
У том крају бескрајном,
По крај дрвета седи он,
Поред њега пушка је,
А низ тело крв лије.
Дужност своју испунио је,
И свој род осветио је,
Видео сам тада ја,
Да он отишао је.
У сред рата оде он,
Оде путем рода свог,
Сетићу се брата мог,
Да погинуо је, за род свој.
Славимо те сада сви,
Славимо вас сада ми,
Опанак нас сачува,
Од тог страшног заборава.

Драган Симовић: Овде и Сада


На својим оностраним путовањима, видео сам и схватио, да ми упоредо живимо у више светова, како овостраних тако и оностраних.

Ми умишљамо да у овоме трену живимо само у овоме свету, у овим пространствима, али, то је тек наша опсена и омаја.

Свако је од нас, у исти мах, присутан и у неком од оностраних светова.

Свако од нас има својега двојника, било видљивог било невидљивог, у више упоредних светова.

Ми смо истовремено и смртни и бесмртни.

Смртни смо у овостраним пространствима, а бесмртни у оностраним световима.

Ми смо присутни у Великом Стварању одувек и заувек.

Одувек и заувек, а то значи да Велико Стварање нема ни Почетка ни Свршетка, па се зато и не може рећи: прошло и будуће време, јер времена и нема у Великом Стварању.

Велико Стварање је Овде и Сада.

Овде и Сада, а то је Вечност!

Данијела Мрдак Србкиња: Не тражи, сине, погачу крај хљеба


Опрости оче, несрећна мајко, знам није требало да буде тако,
Да свијетом лутам к’о уклета сјена, од свога прага одвојена.
Опрости ђеде,опрости бако, знам да ме ниси учила тако,
Још памтим ријечи из твојих уста: „ туђина сине туга је пуста,
И цар у туђини постаје просјак, сунце је хладно а хљеб је горак.“

Ал’ младост луда што не пита, неће да слуша, воли да скита,
Поведе мене на крилима својим, што даље летим, све више волим
Предјеле неке непознате, градове, људе, ситне сате,
Пијанке, друштво и проводе, тад знала нисам ђе ме воде.

Ево ме сада к’о стара вила, нестала младост, нестала крила
У туђој земљи заробљена, душа ми жедна, гладна и гола,
Мрвице скупља с’ туђинског стола…
И све што имам, жеља је јака да вратим се кући, земљи предака
Молим те Боже, помози, опрости, не дозволи овђе да ми мрзну кости…

А туђе сунце некад ми драго, као са слике грије али хладно,
Свакога трена твоје ријечи бако, одзвањају тихо и полако:
„Туга је сине туђа земља, топлијег сунца од нашег нема,
Нит бољих људи, славнијих предака и не би сине већих јунака.
Нит љепше земље ни љепшег неба, ти тражиш сине погачу крај хљеба.”

Љиљана Браловић: ПЕСМА СИРОМАХА


 

%d0%ba%d1%83%d1%9b%d0%b0-520312270392060618_n

 

Кућо моја под звездама,
благо мени са тобом!
Нит си лепа , нит си топла,
прокишњава стари кров,
ипак си ми, кућо, дом.
Жено моја непослушна,
благо мени са тобом!
Нит си млада, нит си радна,
тежа си ми него плуг,
ипак си ми, жено, друг!
Њиво моја јалова,
благо мени са тобом!
Нит си родна, нит си плодна,
цео век ми пијеш зној,
ипак, на теби сам на свом – свој!

 

 

 

Стари Словен: Чувари Памћења


svarog-%d1%82%d1%80%d0%b8-%d1%81%d1%83%d0%bd%d1%86%d0%b0

Питају се јудео-хришћани,

зашто је све више младих (и старих)

који се окрећу старој србској прадедовској,

претхришћанској вери…

То је исто као код особа са амнезијом,

који имају губитак памћења…

И шта ради родбина, доктори, итд.,

да би им вратила памћење?

Причају им приче о томе шта су радили,

ко су били, показују њихове предмете,

ствари, пуштају омиљену музику,

показују омиљену књигу, слику…

Тако да могу да се сете ко су.

Да им олакшају и убрзају опоравак.

Исто је и са људима.

Отиђите у природу,

запалите бадњак, фарбајте јаја,

плетите венце, умивајте се биљем,

купајте се у реци,

присетите се ко сте, ко су вам Преци, Богови…

Слава Перуну и Сварогу!

Слава Световиду и Велесу!

Слава Весни, Морани и Живани!     

    

Слава свим србским Боговима!

Слава Србији!

  1. године

ostara-winter-300x261

    

 

 

Драган Симовић: Саосећам и састрадавам…


Дешава се, у неким ретким тренуцима, када сам у стању дубоког тиховања, да осећам сву патњу и свеколике боли свих страдалних људи, свих страдалних бића кроз многе векове и светове.

Саосећам и састрадавам са свим људима, са свим бићима суштим која страдају и пате, са свим словесним и несловесним бићима којима се наносе било телесне било душевне и духовне боли.

Никада ми неће бити јасно, зашто у једном те истом свету, постоје истовремено, и упоредо, људи који су крвници и мучитељи, на једној, и људи који су мученици и жртве, на другој страни!

И опет, никада нећу моћи да разумем, зашто је Створитељ у један те исти свет сместио бића племените и божанске душе са бићима мрачним, крволочним и бездушним!

Саосећам и састрадавам са сваким Белим Србином, са сваком Белом Србкињом, што су – било кад и било где – страдали, патили и мучили се, што су доживели многе ужасе, страхоте и грозоте у овоме свету бесовских сенки и утвара.

Коментар Сокола са Велебита: Веза са нашим Боговима


  1. Песниче врли!

    Од твога писања, не очекујемо само да нешто прочитамо, већ да много тога научимо, да се развеселимо, да се охрабримо, да добијемо снагу, полет, понос, свежину за наше неко делање.

    Ако се некога дана не огласиш, и ништа не напишеш, за мене тај дан није ни постојао.

    Ти си подсетник, будилник, покретач, веза са нашим Боговима, са Извором Стварања и битисања!
    Благодарим ти за сва твоја Дела !

 

Феликс Богдановић: Остаћу жив!


Остаћу жив!

Не зато, што сам јак или снажан

Него управо зато, што сам знатижељан

Затижељан сам!

Како све, накрају ће да се заврши

Да ли све, како сам замислио ће да се сврши

Убити себе нећу!

То могу, кад год пожелим

Шта ако се убијем, а нешто важно пропустим

Остаћу жив!

Баш да видим, на шта ће све испасти

Баш да видим, да ли се живети исплати