Коментар Милана Живковића: Пут ка Есенцији Спознаје


346
Драгане Песниче,

Усудио бих се да дам свој суд око Ваших пар задњих објава ……

Осећа се снажан искорак ка чистоћи мисли … “прљавштине“ из маје и опсене остају далеко иза Вас ….овоземаљски терети и дилеме  полако одлазе у  пензију …. пишете само о  суштанству и битности …. једноставно пронашли сте свој пут ка Есенцији Спознаје…. са великим задовољством пратим ваше објаве …. осећам да на један посебан невидљив начин комуницирам са Вама и вашим светлосним мислима….

До скорог јављања. Свако Добро!
Милан
IMG_0912

Драган Симовић: Оностране Тајне Белога Србства


uoijiojiojopjpo

Требало би да се спустим у ниже сфере илузија, опсена и омаја, па да данас величам Србство.

Србство је мртво као што је и бела раса мртва.

Нема више Србства, постоји само Бело Србство, али у неким вишим сферама и световима.

Бело Србство је у Белој Небеској Србији.

Само још они који су слуђени европским (ватиканско-атлантистичким) позитивизмом и материјализмом могу да поверују у васкрс Србства.

Србство овакво какво јесте неће никада васкрснути, јер су управо сами Срби, кроз многе минуле и будуће векове, све могуће и немогуће чинили, да Србство овакво какво јесте никада више не васкрсне.

Кад кажем Србство, онда мислим на све хибридне, лажне и рептилске Србе који су били и остали најверније слуге Ватикана и црне рептилије.

Покатоличени, исламизирани и поунијаћени Срби, ево, већ столећима, ево, већ тисућлећима, здушно, неуморно и посвећенички раде на сатирању и затирању Србства.

И, успели су у својим мрачним наумима, намерама и наканама верно попут псина служећи Ватикану и црној рептилији.

Будућност, она звездана будућност у плавом сазвежђу Плавога Сунца, припада само Белом Србству, само Белим Србима и Белим Србкињама, док ће сви ојађени остаци Србства као и свеколике беле расе нетрагом нестати.

Истина је да су сами Срби радили на уништењу Србства, као што је, такође, истина, да су и сва племена белих радила на уништењу своје расе.

Нико не бејаше тако веран слуга Ватикана и црне рептилије као бела раса!

Зато бела раса и нестаје.

Нестаје због своје карме, нестаје због својих лоших и злих дела!

Јер, ниједна раса, јер, ниједан род, нико никада није уништио извана; све се урушава и уништава изнутра.

Ја овим својим лирским записима не обесхрабрујем Бело Србство – напротив! – ја га овим ојачавам и оснажујем, ја га овим бодрим и соколим, да буде што чвршће, што самопоузданије, што самоверније и самосвојније.

Јер, шта је у бити Бело Србство?

Бело Србство је суштаство, језгро, срж, есенција свега племенитог, узвишеног, дивотног и божанског што је икада постојало на Земљи!

У Белом Србству је космичко семе вечнога живота.

О таквом Белом Србству ја одувек сневам и пишем, но, можда сам тек сада посве и до краја разјаснио!

Космичко семе Белога Србства не може нестати, зато што је вечно.

У космичком семену Белога Србства јесте извиискра Творчева.

У космичком семену Белога Србства обитава Дух Стварања.

Упознао сам и повезао многе Беле Србе и Беле Србкиње и, ја у њих имам и вере и поверења.

Знам да њима припада садашњост, овај тренутак вечности, као и далека звездана будућност.

Далека звездана будућност у плавом сазвежђу Плавога Сунца.

Када Бело Србство заједно са Творцем буде узнело Плаву Планету на ступањ Плаве Звезде, тада ће Бело Србство владати и Васељеном.

Али, владаће тако што ће верно да служи Творцу, Васељени и Духу Стварања.

889138-bigthumbnail GG

Драган Симовић: Бела раса је уништила саму себе


2ijsu50-duska

Бела раса је уништила саму себе.

Са примањем јудео-кршћанства бела раса је престала да постоји.

Јудео-кршћанство и ислам створени су са једним јединим циљем: да се уништи бела раса.

Идеологија јудео-кршћанства и ислама јесте уништење беле расе, уништење сваке расе, уништење сваког народа, уништење сваког племена, поништење свих разлика међу расама, родовима, народима и племенима.

То су религије глобализма и мундијализма, религије мрачних владара из сенке, религије црне рептилије.

Пред нашим очима нестаје бела раса.

Ово је време последњих трзаја и самртничког ропца беле расе.

Белој раси више нема спаса.

Но, белу расу није нико са стране уништио; она је уништила саму себе.

Бела раса је вековима била највернији слуга Ватикана и црне рептилије.

Када ствари сазерцавамо са једног вишег, божанског а ведсрбског становишта, онда и не треба жалити због тога што нестаје бела раса.

Зато што је управо бела раса највише зла и нанела Белим Србима.

Нико тако није убијао, клао, спаљивао и затирао Беле Србе као та иста бела раса која, данас, пред нашим очима нестаје.

Да је бела раса била мудра, као што никада никакве мудрости не имађаше, чувала би Беле Србе, јер су једино Бели Срби могли да сачувају и спасу белу расу.

Уништењем Белих Срба бела раса је уништила саму себе.

Та иста бела раса побила је више од половине Белих Срба само у двадесетом веку.

Ниједан расни и освешћени Бели Србин неће ниједног тренутка зажалити што нестаје бела раса.

Ако су већ нестали Бели Срби, онда мора да нестане и свеколика бела раса!

Јер, Бели Срби, кроз еоне, бејаху јединим чуварима беле расе.

О томе сведоче свете књиге Белих Ура.

У Звезданој књизи је записано: Бели Срби су чувари беле расе.

Данас је Белих Срба преостало толико да сви могу стати под једну крушку.

Но, и то је довољно за један нови почетак на Плавоме Сунцу.

Ако преживи семе Белих Срба, онда ће преживети и бела раса у некој далекој звезданој будућности.

Драган Симовић: Вилењакове визије


(Светлани и Владану) 

pegasus_o

Данас,

у Акаши,

видех,

да наше будуће путовање

само кроз Небо води,

и да су на Земљи

све приче већ давно испричане,

те да од људскога рода

нема више шта да се очекује.

Овај људски род,

овакав какав јесте,

затвара све своје кругове на Земљи,

а једна будућа раса

белих и плавих вилењака

наставља, управо, тамо

где је људска врста,

уморна од живота,

сустала и пала.

1-158-405897_194619433968081_100002600785582_353156_1629451019_n

(На левој обали Истера, 14. рујна 7524.)

Коментар Милана Живковића: Знаци су ту… на небу, у срцу…


stock-photo-magic-tree-105264902
Драгане Песниче,

Истина је… Ништа није као некад….. ова земаљска прича добрано се истрошила… изгубила је сваки смисао јер у игри дуализма нема више довољно светлости лепоте, љубави за  опстанак и одрживост наше планете …. Творац је на потезу .. ускоро ће  доћи нова правила и нови виши облик свесности … наше је да пратимо знакове и стражаримо …. Творац је тај који даје живот … Он је тај који ствара,… мења… одржава..  уништава .. и на послетку опет Он је тај који  поново  ствара … Ми Бели Срби, његова верна и искрена деца, морамо све ове периоде одрастања да проживимо ……. у свим овим фазама морамо да стекнемо неопходне увиде, искуство, морамо да ојачамо, морамо да одрастемо …. јер тек тада можемо да будемо од користи нашем Створитељу… ми смо његови доносиоци Светлости, Љубави и Лепоте, а то је  једини  “материјал“ који служи за стварање нових Светова….

Знаци су ту … на небу, у срцу…

Драган Симовић: Ништа више није као некад


(Вилењакова посвета: Душици, Светлани, Јадранки, Милици, Роси, Александри, Белој Веверици, Бранислави, Милораду, Владану, Марку, Милану и Соколу са Велебита, мојим врлим и потврђеним пријатељима, белим и плавим вилењацима – Белим Србима и Белим Србкињама!)

pegasus_o

Ништа више није као некад.

Све се убрзано променило и преокренуло.

Ни људи нису више људи.

То су сад најчешће тамни и мрачни ентитети у људском обличју.

Нема више ни раса ни нација у спољноме свету.

Све је то сада једна грдна мешавина свега и свачега.

Највеће зло данас има људско обличје.

Говорити о Србству у овоме времену – то више нема никаквога смисла!

Можемо да говоримо само о Беломе Србству, и да радимо само за Бело Србство.

Бело Србство је оно што није од овога света, оно што ја зовем Расом Вилењака.

Бело Србство чини она мањина повезаних с Творцем, Васељеном и Плавим Сунцем.

Све мимо овога јесте под знаком питања!

Изван Белог Србства, гле! свако је Србство илузија и опсена.

Свет је пун демона инкарнираних у људском обличју.

И Србија је, наравно, пуна инкарнираног зла.

Кад ходамо градовима, ми више не знамо ко је ко.

Нама се може само причињавати да су то људи око нас – али, не!

То су тамни и мрачни ентитети који су позајмили или украли људско обличје, људско физичко тело.

Никава знања и никакве науке од овога света нама више не помажу.

Све религије и све цркве су прошлост.

Бити религиозан данас – то више ништа не значи!

Све религије су тамне и мрачне секте.

Цркве су пуне прикривеног зла.

Ко жели да сачува, спасе и узнесе себе на виши ступањ Божјега Присуства, мора да се клони свих религија, свих цркава, свих идеологија, свих секти, свих национализама, као и свих духовних или националних покрета.

Ово је време кад свако од нас мора сам да се повезује са Творцем и Васељеном, са Плавим Сунцем и својим духовним и звезданим јатом.

Клоните се свих цркава, свих религија, свих секти, свих духовних или националних покрета!

Клоните се свих људи!

У људима је данас највеће праисконо зло.

Земља је посве загађена и затрована.

Преостаје нам је само Небо у нама.

Само Љубав и Светлост у нама.

Само Живи Бог у нама.

Држите се само неколицине добро проверених пријатеља!

Само мањине оних у којима ваше срце и ваша душа осећа и препознаје бића светлости.

Ако на свом животном путу стекнете само једног јединог пријатеља – ви сте срећни, ако ли, пак, стекнете тројицу пријатеља – ви сте веома богати!

Све је у овоме свету привид, варка, омаја, илузија и опсена.

Ваш ум вас вара, ваша физичка чула вас варају.

Држите се само унутарњих светова и неколицине проверених пријатеља.

У противном, бићете жртве демона у људском обличју, демона који су слаткоречиви све док вас не заведу и не зграбе, а тада ћете у њима препознати праисконо зло!

Но, тада – све већ може бити доцкан!

20150514_123557

Светлана Рајковић: Моји пријатељи гавранови


IMG_20160823_153257

Данас су ме,

као никада до сада,

надгледали гавранови!

Негде, између 14 и 15 часова,

почела су чуда да се дешавају.

Гавран је летео изнад моје куће,

кружио је и грактао.

Оставим започет посао,

изађем у двориште

и станем посматрати мог пријатеља,

који лети, кружи и гракће.

У дворишту три мајстора раде,

наједном,

људи прекидају радове,

и у чуду гледају гаврана.

Овај дан

никада нећу заборавити,

никада!

Одједном,

одједном се појави и мој други гавран,

Боже мили!

Дах ми у трену застаде!

screenshot_2016-08-25-22-12-53

Драган Симовић: Кад не би у овоме свету било дивотних душа…


1-158-405897_194619433968081_100002600785582_353156_1629451019_n

Кад не би

у овоме свету

било дивотних душа,

белих и плавих вилењака,

онда би овај свет људи

био најгрознији

од свих

овостраних

и оностраних светова,

и, тада би, гле!

и Сам Творац,

са свим Дивотама Својим,

био еонима удаљен

од овога света.

4-main1290010981-_sx620_sy349_

(Песма је настала после дружења с Душицом, Милорадом и Владаном,

у башти Малога раја, на Панчевачком путу, 13. рујна 7524. године.)

Светлана Рајковић: БУДИМ СЕ


4-main1290010981-_sx620_sy349_

Будим се уморна од сна,
Од лажи и зла,
Будим се у свету том,
Где негда беше
И мој дом.
Познам камен дома мога,
У љубави подизан,
Сада лежи искрзан,
Поломљен и
Похабан.
Гледам људе, грабе га,
Односе, себи зидине да дижу,
Моје свето место руше,
Себи да задовоље душе.
Ваше душе продане су,
Са њима се тамни коцка,
Док ме ваша недела кидају,
Гаврани ми ране вијају.
Лети птицо, моја сапутницо,
Пренеси људима речи моје,
Вратите ми дом мој,
Вратите камен на место своје!

img_20160908_210301

Бранислава Чоловић: Вријеме витезова


2-34511_1460121977016_1052407793_1335953_393607_n1

Изађи човјече из сопственог мрака
само једном илузију разбиј
зар ти не треба љубави и зрака
све своје страхове отпусти и савиј
савиј их као што савијаш челик
када би хтио по води би ходао
имао би крила за слободан лет
све што ти треба у срцу је твом
мисао пусти и ту сам за трен
кроз поља класја на ветру што трепере
душу пусти у заводан плес
зашто робство поново бираш
кад с боговима својим можеш да свираш
они те зову вријеме је сад
нема назад, изговора нема
није твоја судбина да доживиш пад
свијетлост је оно што избор је твој
мрачно је вријеме и тешко бити свој
ал буди свој ту снагу имаш
не окаљај крв предака својих
завјет и печат са њима нас веже
вучје се племе у брда скупља
зар не чујеш зов не затварај очи
и ако те нека бол у грудима стеже
и доба мрака ће убрзо проћи
свитат ће зора рујније од других
и харфе небеске љубави будит
стазом трња као витез прођи
витешки и свет је задатак твој
да дођеш до сунца, да дођеш до мјеста
гдје опет ћеш бити свој.

323