Драган Симовић: Тајна Белога Србства
Вечерас сам, док сам тиховао у мрачној соби, добио одговор из Акаше на питање које ме мучи и прогони већ годинама.
То питање гласи:
Зашто су многи Срби, кроз векове и светове, отпадали од Србства, измишљајући и оснивајући неке посве нове народе који никада раније, до појаве ових отпалих Срба, нису ни постајали?
Или, још јасније:
Зашто се, за разлику од свих иних народа, само Срби одричу својих корена, својега порекла?
Одговор је веома прост:
Није лако бити Србин!
И, не само што није лако, већ је веома тешко бити Србин!
А ево зашто је тешко бити Србин.
Творац кроз Србство куша, проверава и испитује своје душе.
То је последња провера светлосних и божанских душа на Земљи.
Србство је последња земаљска инкарнација оних светлосних душа које је Творац изабрао за Своје следбенике и суствараоце нових галаксија и светова.
Значи, те душе су већ положиле све ниже, средње и више разреде школе живота и посвећења – боравећи у свим другим расама и народима – али, остало им је још Србство, као завршница, као круна, као велика матура, као велики испит знања, зрелости и одговорности, и, ако тај испит положе, ако остану до краја постојани у Србству, они ће се тада, по одласку са овога света, узнети у више сфере Божјега Присуства, у више анђеоске, духовне и божанске светове, сврставши се међу чиста светлосна бића Златног Свароговог Ирија.
И шта се ту дешава?
Оне душе које су лако пролазиле кроз све друге расе и народе (а то су разреди велике школе живота), одједном се, када се оваплоте у Србству, уплаше свега онога што их на том божанском путу чека.
Просто речено, те душе тек тада, кад се нађу у Србству, схвате, и освесте, да још нису зреле за велику матуру, да још нису спремне за велики завршни, космички и божански испит, па се, из великог страха пред Творцем и Васељеном, повлаче у ниже разреде, односно, одричу се од Србства и, као понављачи, уточиште потраже у неким нижим разредима, у неким нижим расама и народима.
После ових увида из Акаше, мени је посве јасно зашто се многи Срби одричу од Србства: још нису сазрели, још нису дорасли и узрасли, још нису стекли божанску мудрост, да би могли из нижих светова да се узнесу у више духовне и божанске светове.
Одани, верни и посвећени Србству до краја остају само они Срби и Србкиње – а ја њих зовем Белим Србима и Белим Србкињама, јер су Бели по Светлости својих Божанских Душа – који ће се, по одласку са овога света, узнети у више божанске светове, вознети у Треће Сварогово Небо, воздићи у Златни Сварогов Ириј.
