Долази време, и већ је дошло, када ће Европљани јако зажалити што нису припомогли Србима у прави час.
Онда када је Србима бивало најтеже.
А Србима је, у последњих стотину година, увек и вазда бивало најтеже.
Кад кажем Европљани, онда ту мислим на Расу, на Расне Европљане, на Аријевце.
Срби су бивали, и остали, усамљени свих ових година, и једини на бранику Реда и Поретка, једини на бранику Расе.
Европљани нису препознали србску борбу.
Нису препознали да Срби, спасавајући себе, спасавају Европу.
Оно што Европа, уистини, и јесте у својему Аријевском Бићу.
Европљани су, свесно или несвесно, учествовали у сатанизацији Срба.
Европљани су, свесно или несвесно, стали на страну оних мрачних сила које желе да униште Расу.
Европљани су, свесно или несвесно, помагали највеће непријатеље Аријевског Духа.
Јер србски вековни непријатељи јесу и вековни непријатељи Духа Европе.
Да су Србски Аријевци већ вековима на бранику Расе, то ће Европа доцкан освестити.
То ће Европа освестити тек онда када буде нестајала и Последња Европа.
Срби су у окружењу највећих мрзитеља Расе –
Расе Европљана, Расе Аријеваца.
Срби су велики аријевски ратници, и оно што су Срби Аријевци издржали, верујем, то не би
издржао ниједан европски народ.
Европљани све са закашњењем освешћују.
То и јесте несрећа Европљана, што све са закашњењем појимају и схватају.
Срби су сада посустали, изморени, измучени, измрцварени.
И разумљиво је да су Срби већ уморни, јер дуго и предуго ишчекују помоћ од Европе, из Срца Европе, а та помоћ никако да пристигне.
Срби крваре у непрестаном рату против дивљих хорди, против највећих и најљућих и најкрволичнијих непријатеља Расе, Аријевске Расе.
Срби су гинули и гину, а Европа и даље оклева, држећи су скута рептилске лихве, не видевши да и сама тоне у таму, у каљугу, у бесмисао и безнађе.
Ако Европа данас не притекне у помоћ Србима, већ колико сутра може бити доцкан.
Доцкан, не само за Србе, већ и за све Европљане Аријевце.
