Срби су једини народ,
на Планети,
којему не треба
ни Држава ни Земља.
И Државу и Земљу, гле!
Срби, уз осмех и песму,
предају својим вековним душманима.
Србима који нису Срби,
очито,
више и не треба ништа!
Такву врлину
и племенитост једног народа,
свет до сада још није видео!
Овај нараштај србскога рода
одриче се свих видова и облика
Земаљскога Царства,
јер се већ –
слуђен и замиђијан опсенама света –
опредилио за Царство Небеско.
Између неких Срба и мене,
разлика је огромна –
већа него између Земље и Неба!
Али,
ја таквим Србима
одавно ништа не замерам.
Свако од нас
обавља своје послове,
своје дужности,
своје задатке.
Они раде то што раде;
ја радим ово што радим!
У Првобитној Васељени, гле!
за свакога од нас
има довољно простора
за стварање и делање.
(Белој Вили, исцелитељици и видарици)
Срце се срцем исцељује,
душа се душом васкрсава,
живот се животом
у вечности обнавља.
Будимо повезани Духом Стварања,
будимо усаображени са звезданим јатима,
будимо усаглашени с Васељеном!
Ти и Ја:
будимо једно срце
и једна душа
у овоме тренутку
Божјега Присуства.
Лирски записи из Звездане Акаше
Вечерас ми, у поверењу, рече мој врли пријатељ (Пуковник Боги), човек упућен у многе тајне овога света, да сам изложен жестоким енергетским и менталним нападима од стране мрачних и окултних служби које одавно раде на разбијању Језгра Белог Србства.
Ти си им кост у грлу – казује ми Пуковник, стари лисац и искусни војни обавештајац – јер ти ствараш и пишеш лирику која буди и освешћује Бело Србство.
Ја не желим да те застрашим – наставља Боги – већ те само опомињем, да би био што буднији, што мудрији и што обазривији. Њима (а ти знаш на кога мислим!) смета сваки онај Бели Србин који ради на буђењу и освешћивању својега Рода. Ја ћу позвати своје пријатеље – србске посвећенике, исцелитеље, чаробњаке и шамане – да ти на даљину припомогну, да ураде енергетску и менталну заштиту око тебе.
Боги је сазнао, од наших заједничких пријатеља, да у последње време осећам малаксалост и клонулост, да ме мучи низак крвни притисак (који се некада спусти на деведесет и осам!), те да ми се, услед тога, узнемири и узлупа срце.
Све су то знаци енергетских и менталних напада на тебе – закључује Пуковник – јер се, ових дана, тако осећају сви наши пријатељи који, попут тебе, раде за Србску Ствар.
Лирски записи из Звездане Акаше
Буди достојанствен, буди самосвестан, буди самобитан!
Држи до себе, и чувај себе!
Чувај свој језик, чувај своје писмо, чувај своје предање.
Осећај гађење над светом ништарија.
Над светом гмизаваца и пузаваца.
Над светом без Вертикале.
Дружи се само само онима који су од племенита Рода.
Дружи се вазда само са Својима.
Нека туђинци за тебе увек остану туђинци.
Ниједан ти туђинац никада не може бити Пријатељ.
Пријатељ ти је само онај ко је из твојега звезданог јата, ко је од Рода и Племена твојега.
Буди увек и на сваком месту свестан и самосвестан: ко си и чији си!
Памти своје Претке, памти своје Богове!
Ти си један и непоновљив, ти си самородан, самосвестан и самобитан, ти си – Бели Србин.
Знај, и памти!
Лирски записи из Звездане Акаше
Када је Песник Вилењак рекао, да долази време кад ће поезију сви писати, он је мислио на божанске душе, на људе више расе.
И заиста, то време је већ дошло!
Све приче су давно испричане, сви језици су давно загађени, сви медији су давно затровани, а нама остаје само поезија, само песнички језик, само изражавање у песми и стиху.
У прози данас говоре и пишу они чији је ум и дух поробљен, они који су пристали да буду слуге и робови црних владара из сенке.
Одувек су се језиком поезије изражавале узвишене, племените и посвећене душе, оне божанске душе које нису од овога света.
Поезија је за људе више расе, за Хиперборејце и Аријевце, за Беле Србе.
Проза је за све ине (ниже) расе, за оне што нису од нашега Рода.
Проза је за земаљске приче, за опсене и обмане овога света, а поезија је за узвишене божанске каже и тајне, за Истине из Виших светова.
Све Објаве из Виших светова, из Звездане Акаше, долазе нам у песничкој форми, у стиху.
Зашто?
Зато што поезија има музику и ритам Виших звезданих светова; зато што је поезија усаглашена и усаображена са правасељенским титрајима и трептајима који се у језгру наше душе, у Свести, изравно претварају у слике и праслике које наша душа одмах препознаје и, у трену, разјашњава и правилно тумачи.
Поезија је јасна и разјасна; проза је смушена, магловита и збуњујућа.
Проза никада не открива Тајну и Истину; проза нема приступа ни Тајнама ни Истинама.
Поезија је преко потке Бића Пра Језика повезана са свим Тајнама и Истинама у Васељени и Пра Васељени.
Поезија је Језик Богова и Богиња; а проза је језик људи овога света.
Давно сам схватио и освестио: људи који не воле поезију, никада не могу досегнути Више светове, више сфере Бића, Духа и Свести!
Лирски записи из Звездане Акаше
Сневај о лепоти, доброти и љубави!
Не питај се, да ли лепоте, доброте и љубави има у свету, већ сневај!
Твоје је да сневаш своје снове, не питајући се да ли у свету има или нема онога о чему сневаш.
Ако ти сневаш о лепоти, доброти и љубави, тада ће и у свету бити онога о чему сневаш, јер све што се снева – то јесте и бива!
Свет је омаја, опсена, маја и илузија!
Свет није стваран – у свету нема стварности.
Стварност је у твојим сновима и визијама.
Стварност је у твоме срцу, у твојој души.
Једина стварност – то си ти са сновима и визијама својим!
Свет се распада и нестаје – нека се распада и нестаје.
Немој жалити за светом који се распада и нестаје, јер никада и не бејаше стваран!
Све док постојиш ти – биће света, биће светова, биће стварности!
Док свет нестаје – ти уживај, тихуј и медитирај, јер ниси део света који нестаје; ти си део једног будућег света који се из твојих снова и визија, у овоме трену, рађа!
Ово је прави тренутак
за велика дела,
за велике подвиге,
за велике битке.
Кад зло завлада светом,
онда је то прави тренутак
за велика дела,
за велике подвиге,
за свете ратнике,
за божанске личности.
Кад на Земљи зацари тама,
кад људе обузме
и преузме зло,
онда Васељена шаље
своје Богове на Земљу:
да је продрмају и протресу,
да је помету и почисте
од вражјег накота.
Има Срба и Срба;
има Србија и Србија.
Сваки Србин
има своју Србију,
и свака Србија
има својега Србина.
У судбоносним тренуцима,
Васељена сваког Србина
поставља на право место.
Будућа Србија,
по Закону,
припада оним Србима
које Васељена одабере.
Тај Закон је јасан
сваком Белом Србину!
Колико Срба
верује у Србство,
толико ће Србство
сутра бити.
Колико Срба
верује у Србију,
толика ће Србија
сутра бити.
Колико Срба
верује у себе,
толико ће сутра
Срба бити.
