Миланов коментар: О ВЕЛИКИМ ПРОМЕНАМА НА ЗЕМЉИ
Они покушавају са обарањем позитивних вибрација да продуже своју владавину, АЛИ СВЕ ЈЕ ТО УЗАЛУД……

Будући Песници
биће Богови и Богиње,
јер обични људи неће више моћи
да стварају и пишу Поезију.
Поезија није Дело обичних смртника,
већ Бесмртника
попут Богова, Богиња,
Вила и Вилењака.
Ми, смртници,
нисмо више
ни за каква племенита
и узвишена Дела.
И гле!
ми смо само једна грешка,
или омашка,
у Божјему Стварању.
С нашим нестанком,
затвориће се Стари Планетарни Круг,
да би могли да се отворе
Нови Звездани Кругови
Божанских Бесмртника
и Стваралаца.
Људи нису примили моћи,
дарове и врлине богова,
и зато се,
тако јадни и бедни,
ваљају у каљузи света.
Људи нису,
како многи мисле,
завршница Стварања;
ми смо само прелаз
између нижих врста и богова.
Стварање још није окончано;
ми смо на средини Божјега Стварања.
Стварање ће бити окончано
када ми, људи,
будемо изједначени са боговима.
Изиђи из љуштуре своје
и исцели самога себе!
Исцељуј себе из дубина,
исцељуј себе са висина!
Исцели своје срце,
исцели своју душу,
исцели ум и дух свој,
исцели сва тела своја,
исцели живот свој!
Светлошћу Пречистом исцељуј,
Духом Стварања исцељуј!
Исцели све Видљиво,
исцели све Невидљиво!
Изиђи из љуштуре своје,
и исцели самога себе!
У с п р а в н а О с м и ц а п р в а
Време попут Змије
Пребива шћућурено у Вечности
А онда изненада
На Подстицај
Подиже своју тајновиту главу
И почиње да извија и одмотава
Дугачко невидљиво тело
Које прожима и боји
Циклус постојања
И утискује му Печат
У сваком трену тренцијатом
У свом мистичном ходу
Време се претвара у епохе
Које следе једна другу
У еволуционом нарастању
Непрекидно изнедрујући
Нова и моћнија Знања
У с п р а в н а О с м и ц а д р у г а
Пошлост непрекидно нестаје
А будућност се непрекидно ствара
Унутар вечне садашњости
Знања претходних епоха
Када оптрче свој круг делатни
И исцрпе енергију за своје дело
Предају штафету новим знањима
И одлазе у трезоре Акаше
Служиће истраживачима прошлица
Да направе историјске паралеле
И да открију танане нити
Које повезују сва знања
Пре свега линију водиљу
И служиће можда –
То зна само Велики Неимар
Као подлога и духовна храна
У неком другом циклусу
И неком другом простор- времену
Лирски записи из Акаше
Будућност Србске Расе зависи од Србкиње.
Ако је Србкиња здрава, радосна, срећна и благословена, онда ће и свеколико Србство бити здраво, радосно, срећно и благословено.
Нема здравог Рода, нема здраве Расе без здраве Човечице.
Ако желиш да знаш, на којем је културном и духовном ступњу један Род, једна Нација, једна Раса, онда само погледај какав однос према Жени (Човечици) имају чланови Те Заједнице.
Колико Слободе има Жена, толико Слободе има и цела Заједница.
Тамо где је Жена робиња – тамо су сви робови!
По свим космичким законима – Жена је стожер Васељене.
Али, не било каква жена, већ Жена Личност; Жена – самосвесна, самосвојна и самобитна Личност; Жена која зна и следи свој Унутарњи Пут.
Жена – Богиња!
Када схватиш да,
ваистину,
нема дна;
да не постоји,
осим у теби,
ни горе – ни доље;
онда ће и ово,
дуго падање,
постати лет.
Од наших мисли,
снова и визија
зависи судбина
како наших давнашњих предака
тако и наших далеких потомака.
Зависи судбина планета и звезда,
сунаца, сазвежђа и звезданих јата,
и свих бића иних
у свим световима.
Оно што мислимо,
сневамо и јасновидимо,
то постаје и бива наша стварност
у овоме трену звездане вечности
која се из нашег суштаства рађа.