Из дубина унутарњег света,
зурим у звездано небо.
Налазим своју звезду –
блиставу, јасну, разјасну,
плаво-зелену титравицу –
и повезујем се с њом.
У сновима, мислима и визијама
откривам тајни онострани пролаз
до звезде разјаснице,
изабранице и миљенице своје,
с ону страну свих видљивих светова,
сазвежђа и звезданих јата.
И у том трену, изненада,
осетих да постоји
нека тајинствена, праискона веза
између изабране звезде
и мојега унутарњег срца.
Лирски записи
(Белим Србима и Србкињама, с Љубављу посвећујем ове лирске записе.)
Људи не размишљају о језику, о бићу језика, те стога често бркају појмове.
Они не схватају да су у језику скривене многе тајне; да се преко бића језика откривају многе суште и суштаствене тајне овостраних и оностраних светова.
Но, да разлучимо појмове: важно и битно!
Важно је да се школујемо и образујемо; да нађемо добар и одговарајући посао; да будемо успешни у свом послу и да нас људи поштују и цене; да зарађујемо доста новца и да живимо достојно човека у овоме свету: да путујемо, да летујемо, да зимујемо, по потреби и да ништа не радимо.
И гле, чуда! ништа од тога још увек није битно!
Упамтите: све што је у овоме свету, и све што је од овога света – то је важно, али није битно!
Битно је изнад важног; битно је највиши ступањ важног; битно превазилази и највиши ступањ важног, зато што је битно изравно повезано са Духом и што происходи и исијава из Духа.
Битно је повезано са Душом и Свешћу!
Мудар је онај човек који је у свакоме трену спреман и способан да разлучи битно од небитног.
Да одбаци све што није битно, и да се држи само битног!
У свакоме дану, у свакоме часу, у свакоме трену да има смелости, храбрости, одважности и мудрости да одбаци све небитне ствари зарад само једне једине битне ствари!
Али, људи су најчешће страшљиви, уплашени и престрашени – зато што нису освешћени.
И ово упамтите: неосвешћен човек не може бити ни храбар, ни неустрашив, ни одважан, ни слободан.
Да, неосвешћен човек никада не може бити слободан!
Никаква га атлантистичка и евроунијатска демократија не може учинити слободним.
Неосвешћен ће човек и у најслободнијем, најидеалнијем, најсавршенијем друштву бити вечити роб!
Биће роб своје неосвешћености, своје душевне и духовне успаваности и учмалости.
А то је најтеже, најмучније и најболније робство!
(Песникова примедба: ово Б је намерно написано!)
Зашто је у овоме времену толико очајних, болесних, несрећних и изгубљених људи?
Зато што Љубав нису поставили на право место; зато што су их од детета (неосвешћени и бесловесни родитељи!) учили да Љубав није битна; да је Љубав споредна и узгредна ствар; да је све друго важније и битније од Љубави.
За огромну већину наших саврменика, то сте, свакако, давно приметили, Љубав не само што није битна, него, чак, није ни важна!
А Љубав је и те како битна; Љубав је једна од трију најбитнијих ствари у Васељени!
Ви, зацело, већ знате које су то три најбитније ствари у Вечности и Васељени: Свест (Бог, Дух Стварања), Љубав, Живот са највишим Смислом.
Тамо где нема Љубави – нема ни Свести, ни Бога, ни Духа Стварања, ни Живота са највишим Смислом.
Просто речено: где нема Љубави, ту, заиста, ничега нема!
Лирски записи
Милици К.
Човека одређују, обликују и стварају снови.
Какве снове сневамо, такве и личности бивамо.
Снови су пресуднији и битнији од мисли.
Ако не умемо да сневамо, онда не умемо ни да мислимо.
Ако не умемо да сневамо, онда не умемо ни да стварамо.
Ако не умемо да сневамо, онда не умемо ни да живимо.
Какав је ко – то не зависи од његових мисли, већ од његових снова које будан снева!
Онај ко не уме да снева и машта, никада се неће ни развити у слободну, самосвојну и самобитну личност.
Онај ко не уме да снева и машта, никада неће упознати овостране и оностране тајинствене, дивотне, чаробне и чудесне светове.
Сневачи и песници покрећу и стварају светове.
Не покрећу и не стварају светове мислиоци и философи, већ песници и сневачи.
Поробљавање нашега ума и духа почиње још у детињству, када нам одрасли не дозвољавају да сневамо и маштамо.
Родитељи који деци забрањују да сневају и маштају, полако их припремају за будуће робове.
Једино сневање и маштање чини некога слободним човеком, слободном и самобитном личношћу.
Јер, шта је човек без снова и маште?!
Мислећа машина, робот и роб!
Мисли разбољевају.
Ништа нас тако не разбољева, ништа нас тако не чини крхким, трошним, јадним, бедним и смртним као наше властите мисли и наше непрестано размишљање.
Што више размишљамо, све смо даље од бесмртности и вечности, све смо даље од љубави, истине, лепоте, радости, светлости и живота.
Нашу душу не хране наше мисли, него наши снови и наша машта.
Ми живимо у свету без снова и маште.
Зато је тако суморан, грозан и ужасан овај свет.
Свет без сневача и песника јесте свет сенки и утвара.
Песника не чини песником знање, већ машта и снови.
Ствараоца не чини ствараоцем знање, већ снови и машта.
Ниједно Теслино дело није рођено из знања, већ из снова и маште.
Да Тесла није умео да снева и машта, да није рођен као божански песник и сневач, ништа не би ни створио.
То не кажем ја – то је сам Тесла рекао, и поновио на стотине пута.
Наши светли снови чине нас боговима и богињама.
Они који не умеју да сневају и маштају, никада се неће ни уздићи у ред бесмртника.
Што више светлости у нашим сновима, то више светлости и у нашим душама.
Колико ће наша душа бити прожета и испуњена светлошћу, то, превасходно, зависи од наших светлих снова.
Лирски записи
Неко тајинствено смирење и блаженство осећа се, у ваздуху, свуда око нас.
Као да се сва бића смирују, као да се и Мајка Земља смирује, као да се и сви дуси – ватрени, водени и ваздушни – смирују; као да се сва творевина – и горе и доле, и унутра и напољу – смирује.
Стваралачки Дух Новога (Златнога) доба лагано се на Мајку Земљу низводи, запљускујући и прожимајући сва бића сушта, како на Мајци Земљи тако и у Васељени, међу сазвежђима и звезданим јатима.
Радујмо се, и веселимо, божанским дејствима што извиру из Језгра Звезданог Јата, и нас се изливају у виду осећања милости, смирења и блаженства!
Лирски записи
Атлантизам је најбесловеснији материјалистички поглед на свет ниже предаторске и паразитске расе.
Расе која већ десетинама столећа пљачка хиперборејске и аријевске Беле Србе.
Расе која није способна за самосталан стваралачки живот, већ убија, пљачка и отима, свуда по свету, да би преживљавала.
Атлантизам је болест ума, душе и духа.
Само је болесна, пљачкашка и готованска раса могла да изнедри тако искривљен и извитоперен поглед на свет.
Зато и кажем, да ће човечанство убрзано почети да се развија – на свим пољима бића, духа и стваралаштва – онога тренутка када заувек буде поражен и одбачен атлантизам.
Када атлантизам буде избрисан из наше свести, избачен из нашега ума и срца.
Јер, све док у свету постоји макар и сенка атлантизма, хиперборејска и аријевска раса неће моћи духовно да напредује и узраста.
Лирски записи
Русија је увек и вазда спасавала Србију.
Без Русије никада не би ни било Србије.
Сваки самосвојан и самобитан Србин зна, да су Србија и Русија једна душа и једно срце, те да је Србија јака само онолико колико се наслања на Русију.
Хиперборејски и аријевски Бели Срби имају две Родине, две Домаје – Србију и Русију.
Ниједан аријевски и хиперборејски Бели Србин неће ни у мислима својим, никада и нипошто, раздвајати Србију од Русије!
Све остало је само ватиканска и атлантистичка пропаганда, која пролази још једино код успаваних, неосвешћених и бесловесних Срба.
Код Срба који, уистини, и нису Срби!
Ми нисмо од овога света,
нити тражимо утеху у овоме свету.
Наш свет је у нашим мислима и осећањима,
у нашим сновима и визијама,
у нашим песмама и играма.
С ону страну овога света,
с ону страну свих видљивих светова,
гле! у пурпурној светлости
Трију Оностраних Сунаца
рађа се наш свет,
лепши и дивотнији
од свих тварних,
појавних и видљивих светова;
лепши и дивотнији од свега
што у овоме свету
обитава и бива!
Лирски записи
Све о чему размишљате, то и храните својим мислима.
Наше мисли стварају овај свет, као и све ине светове.
Увек изнова, и изнова.
Свет није створен једном заувек, већ га ми, без престанка, престварујемо, обликујемо и остварујемо.
О чему размишљате, то вас и походи.
Када се наше мисли материјализују, онда нас походе као добро или као зло; све у зависности од наших прошлих и садањих мисли.
Док читате вести у новинама, или док их слушате и гледате преко електронских медија, тада можете у трену и да их преиначујете, да их мењате и преокрећете.
И најцрње вести ви у својим мислима можете да преиначите у најсветлије.
Ваше мисли, ако су освешћене, имају већу моћ од свих медија у свету.
То су тајна знања наших хиперборејских предака.
Не слушајте позитивисте, материјалисте и дарвнисте!
Они су на много нижем ступњу умног и духовног развоја од вас.
Они су и иначе нижа раса.
Змијска, мајмунска и предаторска раса, чија је свест веома скучена и сужена.
Прошло је време лихварских и атлантистичких гмазова.
За њих, још мало, неће више бити места на Земљи.
Тако је одлучено у горњим вишим световима.
Лирски записи
Сваки нам је трен дан за учење, образовање и освешћивање.
Немамо ни један једини тренутак живота за ниске, припросте и приземне ствари, за неосвешћене разговоре и празнословља.
Ми немамо више времена ни на обичне речи.
Песник нам поручује: На обичне речи више немам права!
Сваки пропуштен тренутак јесте заувек пропуштен тренутак!
Ми нисмо оно што имамо – ми смо само оно што јесмо!
Што, заиста, јесмо!
Оно што имамо – то није наше!
Наше је само оно што немамо!
Наше је само оно што нам ниједан лупеж не може покрасти.
Наше је само оно што је у нашем срцу, у нашој души, у нашем духу.
Све друго је привид, варка и опсена.
Моје срце куца
у ритму звезданих јата.
Отварају се двери
унутарњих светова
и тајни пролази
на звезданом небу.
Путујем кроз време,
путујем кроз вечност,
путујем кроз властите снове
у потрази за собом,
у потрази за смислом
и сврхом живота.
