Док зурим у дубине звезданог неба,

осетих и схватих:

све је у нама унутра,

све је у нашем унутарњем

бићу и суштаству.

Звезде које посмтрам, гле!

 нису напољу,

нису у спољноме свету,

 већ дубоко у мени,

у мојим унутарњим

световима и пространствима.

Све што постоји –

постоји само у нама,

постоји само у нашој свести,

постоји само у нашим сновима!

Лирски записи

Сваког дана, сваког часа, сваког трена разлучуј битно од небитног.

Буди строг у властитом избору, буди најстрожи према себи самоме.

Не буди болећив према својим жељама и прохтевима, не буди болећив према властитим слабостима.

Онај ко је пошао путем духовног посвећења не сме бити болећив ни према коме и ни према чему, а понајмање према себи самоме.

Ако си то разлучио, онда крени још даље, јер и међу оним што је битно постоји нешто што је битније од свега битног, постоји нешто што је у томе трену најбитније.

За сваког духовног, звезданог, божанског и вилењачког посвећеника Вечан Живот са Сврхом и Смислом мора бити битност свих битности, мора бити најбитнија битност свих битности.

Вечан Живот са Сврхом и Смислом јесте Живот у Духу Стварања, јесте Живот Човека који жели да узрасте до Бога.

Освешћен, самосвојан и самобитан Човек мора да тежи и стреми ка Богу, ка Боговима и Богињама, ка Божанствима Унутарњег Неба – да буде Један од Њих!

Лирски записи

Атлантисти су ходајући мртваци.

Они који им служе у Србији јесу сенке и утваре.

Над Атлантистима и њиховим слугама освешћен човек осећа гађење.

Да, само гађење и, ништа више!

Ништа ми се тако не гади као атлантистички послушници и доушници!

Око Атлантиста и њихових слугу шири се несношљиви смрад њихових паклених душа.

Атлантизам је мрачна прошлост и болест човечанства.

Човечанство је дуго боловало од атлантизма.

Атлантизам је вековима осујећивао и ометао сваки духовни напредак човечанства.

Дух Новога доба мора да помете и почисти Атлантисте, како би човечанство могло умно, духовно и културно да напредује.

Са нестанком Атлантиста наступиће Златно доба, у којему ће човечанство за годину прелазити столеће.

Тада ће свет убразано да се развија.

Човек ће бити исцељен и посвећен.

На Земљи ће се живети са Сврхом и Смислом!

Лирски записи

Свуда у Природи влада склад.

Све је са свиме повезано, све се са свиме прожима.

Свеколика Природа јесте Једна Целина, Једно Биће, Једно Суштаство.

У Природи ништа не штрчи.

Ништа није изван Целине; све је унутар Целине.

Природа је самозадовољна.

Сама Себи и Собом – Сврха и Смисао.

Природа Саму Себе исцељује, васкрасава и, увек изнова рађа и препорађа.

Природа никада није против Себе.

Она је вазда и навек усаглашена са Самом Собом.

У Природи нема грешке.

Оно што ми видимо као грешку у Природи – то је грешка нашега ума.

Ми грешку својега ума видимо и доживљавамо као грешку Природе.

Свуда у Природи влада склад.

Склад, мир, смирење и дубока тишина.

Тишина је потка Бића Природе.

У освитак праскозорја,

над пољима жита зрела,

гле! лепојка месечарка,

на руменом зраку језди

за плаветна вилин-горја

про јаркога

пурпур-сунца.

Ма куд год пошао,

свуда ћу се

са собом срести.

Оно што је најдубље

 и најскривеније

 у срцу моме –

то сам ја!

Лирски записи

Иза мојих леђа, Сунце лагано тоне за љубичасту линију обзорја.

Испред мене, у даљини, модро Вршачко горје, а тамо, још дубље иза горја, извиру плаветни венци Црвене горе подно белих и румених облака.

Преко несагледних поља зрелога жита и жутих глава сунцокрета, подухује лаган, лепршав и разигран дашак уз лепршање јата косова и чворака и понеке, тек, штркљасте барске птице широко размахнутих крила.

У том трену тиховања, позва ме врли пријатељ, Владан Пантелић, из Тијања подно Орлове, а између Овчара и Каблара.

Он у брдима, у буковим шумама и на горским потоцима, а ја у широком и несагледном пољу банатском, сред жита зрела и жутих глава сунцокрета.

Рекох му, да има једна бела вила што вазда над њим бдије и, што га у стопу прати на свим путима тајносаним.

(У светим вилин-гајевима, 2. житног 7523. године)

Подно Орлове, подно белих и румених облака, понад Радичевог дола и Погледи, понад потока и студених букових извора, а између Овчара и Каблара –  упремасе, у плаветној даљини сутона – обитава мој пријатељ Владан Пантелић, загледан у дубине тајинствених унутарњих светова и оностраних звезданих јата.

Мој врли пријатељ Владан Пантелић, чудотворац и звездочатац, читач тајних списа из Акаше свих акаша, читач светлосних записа у дубинама свих дубина и у висинама свих висина, бели волшебник СрбИрије и хиперборејски посвећеник из племена Белих Ура, обитава у ПраТијанији, на Светој Земљи својих Белих Богова и Звезданих Предака.

Ноћу се, често, за пунога Месеца – мој вилански и шамански пријатељ Владан Пантелић – купа на горским слаповима и буковима – у тренуцима дубоког правасељенског и звезданог заноса –  са белим, лепршавим, витоногим, лакокроким, танковитим, заносним и заводљивим златокосим и златоустим вилама, са вилин-лепојкама очију језерско-зеленим и млечно-беле пути, са месечарском вилин-краљицом Ораном Свамилом – откривајући и одгонетајући тајне свих тајни овостраних и оностраних светова, сазвежђа и звезданих јата.

Лирски записи

Атлантисти су најамничка војска људи-змија.

Будући да се већ вековима Атлантисти мешају са змијском расом, да се већ столећима жене и удају између се, и сами су Атлантисти постали змијска раса.

Између Атлантиста и змијске расе може се слободно ставити знак једнакости!

Змијска раса јесте главни чинилац ометања и осујећивања духовног и културног развоја човечанства.

Највећи противник змијске расе јесу Бели Срби Хиперборејци.

Бели Срби и Бели Руси!

Рат против Срба и Руса никада престајао није.

То је увек један те исти рат без престанка, који само мења начин, стратегију и тактику ратовања.

Рат је истовремено и јавни тајни.

Тајни рат има на десетине видова и начина војевања.

Ових дана смо сведоци, да змијска раса врши напад на Интернет у свим србским земљама.

Омета сигнале, омета таласе.

Атлантисти су већ у паници због србског буђења и освешћивања!

Они су, најзад, схватили, да су Срби давно пелцовани против атлантистичког и змијског вируса.

Нема расног, пробуђеног и освешћеног Србина, који ће поверовати у једну једину реч Атлантиста!

Срби су Атлантисте ухватили у лажи, и сматрају их за последње белосветске парије, предаторе и паразите.

За сваког расног Србина понижење је да се о било чему договара с атлантистичким паријама.

То су змије које се увек и вазда морају држати на оку.

Но, Срби су већ будни – будни и освешћени!

Кроз тајинствена сазвежђа

и звездана јата

 струје животодајна дејства

 из Срца Пурпурног Неба

и сливају се у Срце Срца мојега

 с ону страну

 Оностраног Сунца.