Лирски записи
01
На јаког, снажног и здравог човека нико не сме да насрне.
Јак, снажан и здрав човек може бити само личност.
Јер снага и здравље не долази од физичког тела, већ од јаког, снажног и здравог духа који држи сва тела на окупу.
Снага и здравље струји из духа, струји из унутарњих светова, а не из вреће меса и костију.
Врећа меса и костију јесте најобичнија стрвина, ако у тој врећи меса и костију нема душе и духа.
Оно што се односи на појединце, то се односи и на народе.
Зашто данас сви насрћу на Србе и Србство?
Зато што су се Срби одрекли својих Белих Богова, одрекли својих Светих Предака, одрекли Вере и Предања, одрекли космичке и божанске Вертикале, одрекли Светлости и Истине.
Не могу Срби бити Срби ако су прихватили туђинске богове, ако су прихватили туђинску веру, ако су прихватили туђинско предање, ако су прихватили туђински језик!
На јако, снажно и здраво Србство нико не сме да насрне, нико се неће ни усудити да насрне.
Колико смо јаки у свом унутањем свету, толико смо јаки и у свим спољним и видљивим световима!
И, још нешто, што је суштаствено: није наш душманин толико јак – можда уопште и није јак! – него смо ми постали веома слаби!
Ми смо дозволили да будемо слаби, ми смо све чинили да будемо слаби!
А на слабога – свака рђа насрће!
02
Пише ми Жељко Стрика, Бели Срб из Беле Србије ( а Бела Србија је свуда тамо где има и један једини Бели Срб!), надахнут и подстакнут мојим лирским записима о оснивању Друштва Песника Вилењака.
Жељкове су замисли и визије веома самосвојне, самородне и самобитне.
Он је за то, да се створи Духовно Језгро Белих Срба, да се створи Србски Егрегор, те да у оквиру Србског Егрегора постоји Србска Мрежа – не само интернет, већ и космонет! – преко које би без престанка дејствовао свом силином Србски Галактички Стваралачки Дух, који би био у стању да распрши, развеје и поништи све душманске утицаје на свим пољима, на свим ступњевима Бивања и Присуства Белог Србства.
Али, да ја не бих препричавао и тумачио Жељка Стрику, песника и ведског посвећеника, најбоље је да он сам, из свог унутарњег бића, изнесе све те своје замисли и визије (будући да је и књижевно писмен, веома!) у свом коментару на ове моје лирске записе.
Што се мене тиче, ја те Жељкове замисли и визије унапред подржавам, као што ћу унапред подржати све замисли и визије сваког расног и самобитног Белог Србина, сваке расне и самобитне Беле Србкиње.
Но, будући да ја не могу да путујем укорак с вама, који сте млађи, здравији, јачи и снажнији од мене (јер, и слон, када остари, више не иде упоредо са младим и млађим слоновима, већ се осамљује, издваја из крда, и не одмиче се далеко од слоновског гробља), стога ћу све замисли и визије вама препустити, да делате, дејствујете и остварујете по својему нахођењу, а од мене ћете – као и од свих иних Белих Вилењака – имати благослов преко Акаше, за све што чините и предузимате за Поновно Рођење Белога Србства.
Везано за иницијативу Друштво Песника Вилењака, ја сам се, на жалост- или боље речено срећом, одјавио са фејсбука, али бих имао једну идеју како бисмо могли да концентришемо наше дјеловање и да се умрежимо.
Идеја потиче од Драгана Славнића, коментатора на једном другом блогу, који је предложио емитовање порука у форми десетерца, а ја бих ту идеју још мало проширио:
Дакле, порука у два – три реда, у десетерцу, коју бисмо ми, у договерено вријеме, на примјер навече или ујутро, у одређени сат, у смиреном стању 33 пута изговарали, свако за себе. Тако бисмо са различитих тачака планете, свакодневно одашиљали ту поруку из нашег срца, у срце Васељене и у срце Земље. (троје нас је довољно!)
Чисто за примјер, ја тренутно практикујем сљедећу поруку:
“ Ја- Србија желим са Русијом!
ЕУ- Нато иде из Србије! “
Порука може бити наравно и друга, и може се по потреби мијењати, али она треба бити у потврдном облику и лишена било каквих идеолошких обиљежја, усмјерена за добро Србије и Србскога Рода и у корист човјечанства.
Отворио би се један блог, можда чак и овдје, уколико нам господин Миодраг Новаковић уступи мјесто, ако не онда негдје друго. Та би страница била затвореног типа и ту би се одвијала комуникација и биљежиле активности, тако да се сваког дана види колико је људи активно или било активно- то је важно да се „ватра не угаси“. Идеално би било, да увијек најмање троје људи истовремено шаље поруку, а ја се искрено надам да ће нас бити више.
То би било укратко о идеји…