Србе морам вазда и увек изнова да подсећам, да су виша звездана раса.

Да су виша звездана раса у односу на све ине народе.

Светлосни запис, који је дубоко скривен у оностраном суштаству, у унутарњим поткама гена и днк, открива да су Бели Срби божанског порекла, те да немају ничег заједничког са другим расама и народима.

Поготову немају ничег заједничког са Атлантистима који су веома ниска раса човеколиких бића.

Србска Самосвест и Србска Вертикала мора бити Звезда Водиља сваком пробуђеном и самобитном Белом Србину.

Сваки расни Србин и свака расна Србкиња морају у своју Потку Свести да упишу, да су виша звездана и божанска раса!

Виша звездана и божанска раса јесте раса Белих Вилењака – а то су бића полу-богова и полу-људи – који су једини истински градитељи и ствараоци, песници и уметници у овоме свету.

Моје песме јесу мој живот.

Сав мој живот јесте у мојим песмама, у мојим сновима, у мојим визијама.

Изван поезије ја нисам ни имао живот, јер све што сам примао од живота, то сам у песме, у поезију, у лепоту и дивоту речи претакао.

Живео сам поезију, и поезија је живела мене.

Ја сам последњи песник вилењак који је у овај свет дошао на крилима поезије и који ће из овога света отићи на крилима поезије.

Моје песме јесу мој живот.

Не могу да тумачим своје песме,

зато што су оне много веће,

шире, више, дубље

и мудрије од мене.

Не могу да тумачим своје песме,

 зато што су то светлосна бића

рођена у неким далеким звезданим јатима

која се, кроз моје снове и визије,

за мало времена спустише у овај свет,

 да би исцелиле

све болне душе у свету.

И, надасве,

не могу да тумачим своје песме,

зато што ја нисам стварао њих,

 већ оне мене!

Упознао сам љубав

у којој бејаху све љубави;

упознао сам жену

 у којој познах све жене –

сва женска начела

 и сва женска божанства;

  упознао сам човека

 у којему видех све људе,

и сва бића сушта

у свим световима суштим.

А када упознах себе,

тада видех и познах

 Онога Који је

 Узрок

и Праузрок

Свега.

 

Лирски записи

Ако бајке, скаске и митови свих древних хиперборејских народа говоре о људима-змијама и људима-мајмунима који су покорне слуге људи-змија, онда то значи, да су људи-змије и људи-мајмуни и даље присутни у свету, да су свуда око нас, упоредо с нама, упоредо са високом звезданом, хиперборејском, духовно-покретачком и стваралачком расом.

Људи-змије – то су лихвари, зеленаши, банкари и власници светског капитала, док су људи-мајмуни најчешће покорна атлантистичка војска и полиција људи-змија.

Људи-змије не би уопште могли да владају светом, да им није покорне, до снисходљивости понизне, атлантистичке војске и полиције.

Атлантистички народи – то знамо из светих предања Првобитних Хиперборејаца –  јесу посве другачија међураса, раса мешанаца, раса вештачки створених људи, раса посве опречна и супротна високој звезданој, хиперборејској раси.

Такође је у тајним хиперборејским братствима одавно познато, да Ватиканом, Лондоном, Бриселом и Вашингтоном владају људи-змије, преко атлантистичких парија, који су чиновници, слуге, послушници, лихвари, зеленаши и сваке врсте послушнички олош и шљам људи-змија.

Америком и Европском унијом – што из дана у дан бива све видљивије и јасније сваком расном Србину Хиперборејцу – преко ватиканаца јудео-кршћана, сатаниста, комуниста и глобалиста, владају људи-змије, те сви амерички и евроунијатски закони и прописи бивају усаображени са ставовима и начелима људи-змија, а на штету и пропаст високе звездане хиперборејске расе.

У свим минулим ратовима Хиперборејци су грешили што су се све време борили само против људи-мајмуна, док су људи-змије остајали скоро недодирљиви.

У једном будућем рату, који се већ увелико води, Хиперборејци морају најпре да униште људе-змије, а потом ће мајмунска раса сама од себе изумрети.

Јер мајмунска раса прима сву материјалну и животну снагу, сву материјалну и животну енергију искључиво преко предаторске расе људи-змија.

(Ово су Вилењакови увиди из Акаше, проверени на стотине пута.)

 

(Ову песму посвећујем свима вама, Белим Србима и Белим Вилењацима, који читате моју поезију.)

Ја сам Борејац, Стриборејац, Хиперборејац, Северњак, потомак Оних који су дошли из сазвежђа Роде, потомак Белих Богова са Северне Земље, потомак Белих Срба из Беле Србије.

Мој завичај је тамо далеко, далеко преко Земље Огњеног Леда, далеко, и још даље, где у поноћ изгревају Три Пурпурна Сунца, где светли и блиста Разјасна Звезда Сверњача, где Бели Богови живе у заједници са Белим Родом Срба.

Ја сам Борејац, Стриборејац, Хиперборејац, Северњак, и моје мисли, моје речи, моји снови и моје визије нису од овога света, и ништа моје није од овога света, већ од једног далеког и тајинственог света, у неком далеком и тајинственом сазвежђу Роде, у неком далеком и тајинственом звезданом јату Сварога Сварге, у неким далеким пространствима Прамајке Васељене, у тајинственим и оностраним пространствима која се тварним видом, видом од овога света, никада видети и сагледати не могу.

Ја сам Бели Србин од Белога Рода Сварогова, са Земље Огњеног Леда, са Земље Северњаче, и мој животни пут никада не може ићи упоредо са вашим путима који су пути овога света, који су пути безнађа и беспућа, који су пути распути, који су пути умирања и нестајања, који су пути без Белих Богова и Белих Вилењака, који су пути без љубави и смисла, пути без радости и лепоте, пути без доброте и дивоте.

Ја сам Борејац, Северњак, Бели Србин, син и унук, и праунук, Белих Богова, и моја Домаја је тамо негде иза свега, иза свих привида, варки и опсена, иза свих лажи и превара, иза све трулежности и пропадљивости овога света.

 

(Свети вилин-гај, негде у Банату, 15. липња 7523. године)

Лирски записи

Нека свако од нас, на својој фејсбук страници, отвори рубрику под насловом: Друштво Песника Вилењака.

Ове три праисконе ведсрбске и вилењачке речи, када их пошаљемо у Акашу, распршиваће и развејаваће лихварску, гмазовску и атлантистичку таму.

То може да буде само замисао, само идеја, само стваралачки сан, само стваралачка визија, али је, уистини, сасвим довољно (и моћно) за заштиту од сваке лихварске, гмазовске, јудео-кршћанске и атлантистичке црне магије.

Хајде да ми стварамо и обликујемо овај свет, наспрам својих светлих мисли, наспрам својих светлих речи, наспрам својих светлих снова, наспрам својих светлих визија!

Да стварамо и обликујемо свет Новога доба, свет који мора да се догоди, свет који мора да се роди из наших светлих визија и снова.

Не дозволимо да ватикански, јудео-кршћански, лихварски и атлантистички сатанисти својом најтамнијом тамом уништавају овај свет, јер они су гмазовски, рептилски, предаторски и паразитски уљези у овоме свету, у свету који су ЗА НАС стварали наши бели богови и наши звездани божански преци.

Друштво Песника Вилењака јесте светлост међу сазвежђима и звезданим јатима Белих Срба, Првобитних Хиперборејаца.

Људи су одавно заборавили шта је љубав;

људи више  не живе љубав,

нити живе у љубави и од љубави.

Далеко од својих белих богова,

 далеко од вилинског и вилењачког света,

далеко од бајковитости,

лепоте, красоте и дивоте света природе,

 људи су престали бити светлосна бића

која из себе исијавају

унутарњу светлост

оностраних звезданих светова.

О људима какви данас јесу

вилински и вилењачки песници

немају шта више

да поју и певају.

Са напуштањем својих древних богова,

који су наши истински

 водичи и чувари

на свим путима нашим

кроз сазвежђа и звездана јата,

кроз овостране и оностране светове,

људи су постали бесловесна бића

што живе у тамници незнања.

За разлику од обичних земаљских људи,

вилењаци се никада нису одвајали

 од својих древних богова,

и никада се нису одрицали

вере и предања

својих божанских предака.

Звездана будућност, гле!

 припада новим хиперборејским вилењацима

који се,

у овоме времену свих времена,

 рађају међу нама,

скривени,

далеко од очију света.

На пропланку,

под звездама,

гле! Лепојка Вила плеше

у хаљетку прозирноме

од дивотне месечине,

 уз свирале,

вилин-гајде,

и уз лиру Вилењака

што уздише за Лепојком,

за Лепојком Дивот-Вилом.