Драган Симовић: ПЕСНИКОВА ПОСЛАНИЦА СРБСТВУ ВЕРТИКАЛЕ


Лирски записи

20150514_123534

Срби, ако желите да будете Срби Вертикале, онда не гледајте само колика је Србија, већ сагледајте колике су Србија и Русија заједно.

Не гледајте колика је само снага у Србији, већ сагледајте колика је снага у Србији и Русији заједно.

Јер Србија и Русија јесу Једно.

Никада Србија није постојала без Русије, нити Русија без Србије.

За сваког Србина Вертикале Србија и Русија јесу Једно Те Исто, као што су за сваког Руса Вертикале Русија и Србија Једно Те Исто.

Срби, не бојте се никога и ничега!

Ваш Пут Светлости води изравно у Сварогов Ириј, у Само Језгро Галаксије где обитавају Бели Богови, где бораве сви освешћени и самобитни Срби Вертикале.

Драган Симовић: Бог Срб побеђује и, већ је Победник!


Лирски записи

 20150514_123521

Не бојте се, Бог Срб побеђује!

Бог Срб побеђује са Галактичком Вертикалом Србства.

Рат је на Небу окончан – Бог Срб је победио са Галктичким Србима.

После овог рата неће више бити Атлантиста, неће бити лихвара и гмазова, неће бити ватиканаца нити било каквих рептилских јудео-кршћанских религија и идеологија.

Неће их бити ни на Земљи нити под Земљом!

Њихово време је истекло, и они су још за мало ходајући мртваци.

Нема више Европске уније, нема више ни Друге Атлантиде.

Све су то сенке и утваре.

Бог Срб побеђује и, већ је Победник!

Обавестите лихваре и гмазове из Европске уније и Друге Атлантиде, да су већ сенке и утваре, да су већ ходајући мртваци који гамижу према коначној смрти, према смрти свих смрти.

У времену долазећем Срби ће владати светом; у времену долазећем Срби ће васкрснути и снова родити један лепши и дивотнији свет, свет у којему ће Људи и Богови поново живети у Заветној Заједници.

Бог Срб побеђује и, већ је Победник!

20150514_123557

Драган Симовић: ЧОВЕК ЈЕ ЈЕДАН ОД БОГОВА ВЕЛИКОГ СТВОРИТЕЉА


Лирски записи

 20150514_123557

(Песник Вилењак у трену тиховања)

01

Човек је Божанска Оса која повезује Земљу и Небо.

Човек је Галактичка Вертикала.

Створен је и рођен да постане Божанство, да постане Један од Богова.

Човек не сме да се задовољи тиме да заувек остане Човек; Његова је света дужност да узрасте до Бога, да постане Један од Богова Великог Створитеља.

 20150512_154555

(Потомци донских козака: Душан и Иван Савков)

02

У Великом Гају борави један диван и племенит млад Србин, по предању потомак донских козака.

Тај млад Човек, од двадесет и два лета, има велико срце и чисту прасрбску, праруску и прасловенску душу.

Зове се Иван Савков.

За њега Срби кажу да је Србин, а Руси веле да је Рус.

А њему је то свеједно.

Србин и Рус – то му дође једно те исто.

Сваки Србин је истовремено и Рус, баш као што је и сваки Рус у исти мах и Србин.

Иван је трећи – и најмлађи – син мог друга из основне школе Душана Савкова.

Отац и син имају доста тога заједничког.

Они се узајамно прожимају, допуњују, оплемењују и обогаћују.

Они су чувари Предачког Предања.

Чувари Светог Огњишта и Светих Гајева у Великом Гају.

Они знају ко су, чији су, куда су и зашто пошли.

 20150514_123534

(Песник Вилењак у светим гајевима)

03

Срби морају да обнове Самосвест.

Морају да обнове Галактичку Вертикалу.

Морају да постану самосвесни и самобитни, да се врате на Пут Светлости, да постану свесни свог божанског порекла.

И, надасве, морају да обнове Свето Предачко Предање, да истраже и открију Велику Тајну Богова.

 20150503_115948

(Велики Гај из поља широких)

04

Што дуже боравим у Природи, све сам више Природа.

Открити и препознати Природу у себи – то је наша дужност.

Јер, ми нисмо само део Природе – ми смо Сама Природа!

Природа – то смо ми!

20150503_115636(Поглед у даљину са војничке осматрачнице) 

05

Зашто споменух Ивана Савкова?

Зато што је пробуђени и освешћени Србин.

Тек му је двадесет и две године, а има србску свест и србску самосвест!

Боравио је годинама на Западу, али је и у туђему свету остао Србин.

И, не само што је остао Србин, већ је и постао још већи, још самобитнији Србин.

Србин који мисли србски, осећа србски, говори србски, пише србски и живи србски.

Он је један од оних долазећих Срба који ће обновити Србску Вертикалу и Србску Самосвест.

(Све слике које овде објављујем снимио је Иван Савков.)

(У Великом Гају, 14. цветња, 7523. године)

Драган Симовић: ДИВОТА НАД ДИВОТАМА


Лирски записи

20150514_123521
(Песника Вилењака у древном парку Великог Гаја снимио Иван Савков.)

Питају ме, како замишљам, осећам и видим Вертикалу о којој пишем и певам у својој поезији и својим лирским записима.

Вертикалу замишљам, видим и осећам као Свест и Свесност што повезује сва бића у свим световима; што повезује нас с планетама, сунцима, звездама, сазвежђима и звезданим јатима; што повезује језгро наше душе са Језгром Душе Неба.

Дешава се, да се у својим песничким јасновиђењима узнесем у Акашу Богова, и тада видим и осећам сва бића и све светове као Један Род, као Једну Душу, као Један Дух, као Једну Свест у ПраВодеану Свесности.

Док боравим у Акаши Богова, тада свим бићем и суштаством својим осећам и живим Дивоту Над Дивотама која све покреће у свим бићима и световима и која свему и свуда даје Смисао који надилази и превазилази сваки земаљски смисао.

Драган Симовић: Живљење љубави


IMG_20150320_173534

Љубав не може да се зна.

Љубав може само да се живи!

Никакво знање о љубави,

не може да роди љубав.

Једино осећање и живљење љубави –

рађа све љубави!

Разлика између живљења љубави,

и знања о љубави,

већа је него

између Неба и Земље.

Untitled-22

Драган Симовић: Судбина моје душе повезана је са судбином звезда


dragan simovic

Тужан сам

када у неком далеком

звезданом јату

умре једна звезда,

и радостан бивам

кад се у неком

још даљем звезданом јату

 роди нова звезда.

Судбина моје душе

повезана је са судбином звезда.

Све што се звездама дешава,

то се кроз душу моју прелама –

негда као радост,

а некад као туга.

Драган Симовић: Као у Доба Праисконије


12072014687

До дубоко у ноћ

зурим у звездано небо,

 јасно и бистро.

Звезде су овде сјајније,

блиставије и крупније.

Имам осећај –

да су надохват руке!

Док тихујем,

кроз свирку ветра

 у модрим крошњама ораха,

липа и кестена,

чујем хук сове.

Ноћна тица и ја.

Над нама –

звездано небо

 као у Доба Праисконије,

када људи, вилењаци, вилани, виле,

богови и богиње

живљаху у заједници.

Драган Симовић: У врту цвета перуника


12072014688

У врту цвета перуника,

плава и љубичаста.

У пољу бео цвет –

багрема, кестена и зове.

Миришу вртови,

миришу поља,

миришу душе

заљубљених.

Небо плаво и високо,

поље зелено и широко.

Између зеленог поља

и плавог неба –

вилинска свирка ветра.