Још сам као дете видео,

да је Човек Бог

који није завршен;

 Бог који није до краја уобличен,

 и доведен до Савршенства,

 да би, уистини, био Бог!

У мојим  детињим сновима

 и јасновиђењима,

Човек је Бог у покушају,

Бог у зачетку,

Бог напола створен,

Бог без Божјег Савршенства.

Лирски записи

01

Да је наступило Ново доба, осећа се и по томе што се Небо убрзано низводи на Земљу.

Истовремено и упоредо на Земљи обитавају и божанске и бесовске душе.

У једном те истом трену чујемо вести о ужасним злочинима од којих се згрозимо, и вести које нас вазносе у плаветне небесне и божанске висине.

Упоредо и истовремено мед нама живе како богови и богиње из Трећега Неба, тако и човеколика бесовска бића из најдоњих и најмрачнијих светова.

Све је на Земљи усковитлано и усталасано, енергије се просто сударају попут олујних облака и, у сударању витлају и ваљају све пред собом, за собом и око себе.

Божанске душе бивају све боље, а демонске душе бивају све горе.

Што је већи прилив Светлости из Галактичког Језгра, све је већа пометња међу демонским душама.

Демонске душе осећају и виде да им истиче време боравка на Земљи и, док напуштају пространства Земље, гледају да што више зла и злочина оставе за собом.

Још само мало, и Земља ће од Планете узрасти у Звезду.

Тада ће на Звезди Земљи обитавати само божанске и стваралачке душе, које ће Звезду Земљу, без престанка, да узносе на још више ступњеве Божјега Стварања.

02

Липа под самим прозором собе у којој пишем ове лирске записе.

Упоредо гледам у крошњу липе и на екран лаптопа.

Све мисли и визије што се сливају у речи на екрану пролазе прочишћење кроз бујну крошњу липе.

Липа и ја заједно пишемо песме и лирику.

Можда више липа него ја!

Свето и божанско дрво наших хиперборејских предака, скоро да својим гранама додирује окна на прозору моје собе.

03

Ноћас ми је, и јутрос, било веома тешко.

Знам да се то и вама дешава.

Оно што је тешко, некад бива лако; а што је лако, некад бива тешко.

Јер, нема добитка без губитка!

Да бисмо нешто ново добили, нешто старо морамо да изгубимо.

Ово је време убрзаног, великог поспремања и чишћења душа.

Све божанске душе морају да прођу кроз појас таме, да би избиле на Пропланак божанске Првобитне Светлости.

04

Ново доба почиње од Србије.

Енергије и дејства Новога доба најпре се осете у Србији, па се од Србије – која је Галактички Стожер – распростиру у виду концентричних кругова (по хоризонтали) и удвојених галактичких завојница (по вертикали) целом Мајком Земљом.

Све што ће се у свету и на Земљи догодити, увек почиње од Србства и Србије.

Зато што је Србија Пупак Света, Звездана Оса повезана са Галактичким Језгром.

Земљо вукова и курјака
Што светлиш у искри зенице
Коју сунце украде оку
И запали са њом вeчну ватру
На жици наше дангубице

Лирски записи

 

Вечерас ми се, однекуд, јави пуковник Боги Стојменовић.

Вели ми, да је читајући моје лирске записе, видео и осетио, да водим велики унутарњи рат, те је похитао да ми припомогне.

Богови нам често припомажу и преко племенитих  посвећених пријатеља који бораве с нама на Земљи.

Има тренутака, кад осетим космичку усамљеност, кад ми се чини, да сам остављен и напуштен од свих, остављен и напуштен од богова и Створитеља, остављен и напуштен од духовних бића из виших светова.

То траје један тренутак, али тај један тренутак је некада читава вечност!

Тада ме истовремено обрхрва и праискони страх, страх првобитног човека – Праисконца.

Иако сам све време радио на савладавању, побеђивању и превазилажењу страха, страх ме, ипак, попут дивље звери, заскочи на неком скровитом делу пута, мучки и изненада.

Сви смо ми потребни једни другима, сви ми спасавамо једни друге, свесно или несвесно – свеједно!

И најјачем од нас некада затреба помоћ некога најслабијег од нас.

И најслабији међу нама, у неким  тренуцима, спасава онога ко је најјачи од нас.

Сви смо ми, истовремено, и јаки и слаби.

 Наиђе време када најјачи бивају најслабији, као што и најслабији, у неким тренуцима, бивају најјачи међу нама.

Не смемо бити ташти и горди, не смемо одбијати помоћ пријатеља, јер помоћ пријатеља негда бива помоћ самог Бога.

Бог нам преко пријатеља и добрих људи вазда припомаже.

Лирски записи

 

01

Има тренутака, кад свим бићем и суштаством својим осећам, како ми одвећ смета физичко тело.

Како одвећ смета мојим мислима, мојим сновима, мојим визијама и мојему видовитом знању.

Да није физичког тела, које ме вуче надоле, ка Земљи, давно бих узлетео, давно бих се винуо у праисконо плеветна, плаветно-зелена и пурпурна пространства несагледних и вечних звезданих светова, сазвежђа и звезданих јата.

Ко год крене Путем посвећења, Путем буђења и освешћивања, пре или доцније, дође до тог осећања и познања, да је слуга и роб властитог физичког тела.

Тај несклад између крилатих мисли, снова и визија, на једној, и тежине, трулежности и мртвила физичког тела, на другој страни, некада ме доводи до лудила.

Осећам се као сужањ у тамници од века, као орао заточен у кокошарнику међу кокошима.

02

Рекао сам и записао, да су мртва и безвредна сва знања овога света.

Велики посвећеници, велики песници, уметници и ини ствараоци, никада нису користили знања и мудрости овога света.

Они су бивали, вазда и увек – како на јави тако и у сну – повезани са вишим световима, са Акашом Богова, и њима су видовита знања из виших светова, видовита знања Белих Богова, притицала кроз надахнуће, кроз инспирацију, кроз будне снове и јасновиде визије.

Све лепо, дивотно, племенито красно, узвишено и божанствено што је остварено у овоме свету – то је остварено благодарећи видовитим знањима, сновима и јасновидим визијама (из Акаше Богова), кроз надахнућа (инспирације) песника, уметника, сликара, музичара, градитеља и свих иних великих стваралаца.

Сва знања овога света јесу себична и саможива.

То су знања лукавства.

У знањима и мудростима лукавства обитавају ниже лихварско-гмазовске и атлантистичке расе; расе које нису посвећеничке, визионарске и стваралачке, већ предаторске, паразитске и готованске.

 

03

Људима је тешко да појме и схвате, да ум није стваралац.

Ништа вредно, племенито, лепо и красно у овоме свету, као и у иним световима, није створено из ума.

Све је створено из срца, из језгра душе.

Из видовитог знања које се и прима и предаје срцем и душом.

Ум је философ, готован и грабљивац.

Ум је вазда узнемирен, вазда унезверен, вазда тражи и иште нешто ново, нешто друго, нешто туђе.

Атлантисти су кроз све векове развијали ум и само ум, зато су тако грабљиви, алави, несити и незасити.

Хиперборејци су сушта супротност и опречност Атлантистима.

Хиперборејци – то је виша звездана и божанска раса, раса видовитог знања и познања, раса градитеља и стваралаца.

Ново доба јесте Доба Нове Хипербореје.

04

Ништа тужније и бедније нисам видео, него кад Србин – који је по свом бићу, суштаству, души и духу Хиперборејац – почне у свему да опонаша Атлантисте!

Тај Србин ће, пре или доцније, постати декадентни и дегенерисани Србин.

Сва знања света,

 која сам

на свом животном путу

откривао и стицао,

само су ме ка болести,

 безнађу, бесмислу

и смрти водила.

Све што стекнемо у свету,

то нас за свет и везује;

и тако везани за свет,

умиремо заједно са светом.

Везани за пролазно и трулежно,

и сами постајемо

пролазни и трулежни.

 

Ако су

најгрозније злочине над Србима,

кроз столећа и тисућлећа,

чинили бивши Срби,

онда то значи,

да у самом Бићу Србства

има нешто мрачно, ужасно,

грозно и демонско,

те да Србству и Србима,

са таквим генетским

и светлосним записом,

уистини,

нема спасења!

 

После свега,

морам да признам –

 како себи тако и ближњима –

да због превелике Љубави

према Србству и Србима,

никада нисам могао

 да сегледам,

разјасним и освестим

Истину

 о Србству и Србима!

Лирски записи

 

01

Не дозволите да политичка фукара одлучује о вашој судбини!

Будите дични, часни и достојанствени.

Фукара нема част, нема род, нема нацију, нема државу.

Фукара је фукара.

Једном фукара – заувек фукара!

02

Сваки расни и часни Србин мора да спасава сваког расног и часног Србина.

Онај ко чува брата Србина – себе чува!

Ако Србин продаје кућу и њиву, и појави му се десет купаца, његова је дужност да између тих десет купаца изабере Србина, те да Србину прода и кућу и њиву, и то са попустом.

Нека му туђини понуде и више од онога што иште, он кућу и њиву мора да прода Србину!

И то је Србски Завет – Завет Белих Богова!

03

Србски родољуби и националисти морају да створе тајно братство, које ће чувати и штитити србску децу.

Да штите и чувају србску децу од нарко-дилера, од педофила, од трговаца белим робљем, од евроунијатске, бриселске, ватиканске и сваке друге фукаре.

Србско тајно братство мора да буде јаче, моћније и силније од свих оних који раде на штету Срба, Србства и Србије.

Србско тајно братство морају да воде и сачињавају искључиво расни, самосвесни и самобитни Срби, Срби који су у свом бићу и суштаству, гле, помирили живот и смрт; они којима су Бог, Србство и Србија изнад свега.

Срби којима су Светлост, Истина и Правда једини водичи кроз све видљиве и невидљиве светове.

04

Србство није шала – Србство је Вертикала!

Нема повремених, привремених и узгредних Срба; Србин – то је космичко и божанско позвање!

А позвање је увек и вазда – овде и сада; у Бескрају и у Вечности.

Србством се не тргује!

Србство се не може ни продати ну купити.

Србство је дар Белих Богова и Божанских Предака.

Лирски записи

 

Свака реч мора да се изговара и пише из Свести.

Свака реч мора да буде исцељујућа и животодајна.

У свакој изговореној и написаној речи мора да се осећа присуство Створитеља.

Дух Стварања мора да прожима сваку реч.

Судбина наше душе повезана је са судбином речи.

Како се опходимо према речи коју изговарамо и пишемо, тако се и према души властитој опходимо.

Нису људи творци речи, већ богови!

Богови су људима подарили речи, да би људи преко речи и кроз речи узрасли до богова.

Поздрављајмо се у духу наших божанских предака:

Здравља светлим мислима твојим!

Здравља светлим речима твојим!

Здравља светлим сновима твојим!

Јер, мисли, речи и снови творе и чине сушто суштаство наше.

Светлост у мислима, речима и сновима јесте Светлост и у Свести нашој.