Драган Симовић: Ми не верујемо у судбину!
Лирски записи
Србин не верује у судбину.
За расног ведског Србина не постоји судбина.
Судбина је најобичнија измишљотина лихварских религија, да би поробили србски ум и србски дух.
Постоји само овај тренутак, само ово вечно сада.
Судбину су измислили јудео-кршћани и јудео-лихвари да би, преко страха од тобожње судбине, поробили народе.
Срби су се упецали на те јудео-лихварске лажи.
Не само што су верујући склони да поверују у јудео-кршћанску и јудео-лихварску судбину, већ и они Срби који себе сматрају неверујућима.
Они тобож не верују у Створитеља, у Велику Душу и у Велики Дух Стварања, али зато верују у јудео-лихварски фатализам, у јудео-кршћанску судбину.
На основу чега то тврдим?
Има много основа за моју тврдњу, да и атеисти верују у судбину.
С тим се сви ми свакодневно сусрећемо.
Како теисти тако и атеисти верују да су нам Ватикан и Енглези, да су нам рептилски лихвари и атлантисти, давно скројили судбину, те да ми ништа ту не можемо да променимо.
Из дана у дан слушам, читам и гледам жалопојке србских фаталиста, како јадикују над судбином коју су нам скројили јудео-кршћани, јудео-лихвари, ватиканци, комунисти, мундијалисти, атлантисти, масони, темплари, трилатерарци, розенкројцери и остала белосветска фукара.
Србски ген, србски днк, србски светлосни запис не признаје никакву судбину.
Нека у судбину и даље верују јудео-кршћани, јудео-лихвари, теисти и атеисти, за расног ведског и хиперборејског Србина, за Белог Србина, не постоји никаква судбина.
Не само што нам наши древни ведски, хиперборејски и звездани богови нису стварали судбину, већ су нас унапред ослободили утицаја сваке судбине, дозволивши нам да сами стварамо како своју тако и туђу судбину.
Ми сами бивамо творци властите судбине.
Али ми, истовремено, бивамо и разграђивачима властите и сваке друге судбине.
Долази време потомака Белих Срба.
А шта у бити, у суштаству значи Бели Србин?
То значи бити сам свој господар.
Господар свега својега, па и судбине.
Бели ће Срби развејати и распршити све те опсене, мађије и чини које су замађијале и слудиле Србство преко јудео-кршћанства и јудео-лихварства.
Не постоји судбина изван нас, изван нашега срца и бића.
Хајде да ми њима стварамо судбину.
Хајде да ми, потомци Белих Срба, кројимо судбину Англима и Америма, јудео-кршћанима и јудео-лихварима.
Хајде да се они мало плаше од нас, да стрепе од нас, да страхују од нас.
Хајде да ми кројимо геополитику која ће бити у духу потомака Белих Срба, која ће Бело Галактичко Србство да узнесе у сам врх светских збивања.
Хајде да створимо нови галактички и божански програм који ће бити усаображен и усаглашен са нашим боговима.
Хајде да се избавимо из атлантистичке и јудео-кршћанске магије, да нам неко, да они, да нам та белосветска фукара, кроји судбину.
И данас, по ко зна који пут, читам једно исто: те Енглези су и Амери одлучили ово, те одлучили су оно, а ми, ето, морамо да се повинујемо тим њиховим дебелиским и рептилским одлукама.
Доста с тим!
Доста за сва времена.
Не одлучују ни Енглези ни Амери, ни витаканци ни јудео-лихвари, већ одлучујемо ми, потомци Белих Срба, у сарадњи са својим боговима.
То је тај нови а стари програм наших божанских предака.
Ми не верујемо ни у какву судбину.
Ми верујемо само у овај тренутак, само у ово вечно сада.
Јер смо од Створитеља, од Велике Душе и Великог Духа Стварања, а преко наших звезданих богова, давно ослобођени и заштићени од сваке судбине.
То је србски ген, то је србски днк, то је србски светлосни запис!
Мали су људи јер Бог и заповести Божје нису више битни људима нити је то на првом месту у животу. Одбацивши Бога, одбацивши душу, презревши духовни свет гле човек поста човечуљак који гребе и гребе за бедну мрву живота, врти се у кругу мртвих предмета куповине трговине да насити стомак и забави чула. И опет уплашен за живот као да може да избегне смрт, тумарају човечуљци од немила до недрага проходе и небо и земљу тражећи утеху и мир али не налазе. А душа ? Најважнија је душа човечуљци, најважнија, јер душу смрт не хвата, за душу гроб не постоји, душа је вечно жива. Душа је Божја својина, поверена човеку да за време земаљског живота покаже бригу. А ко још од човечуљака мисли о души својој о крају земаљског и пресељењу у духовни свет ? Шта ће бити тамо зар се не плаши мали човек смрти уствари ? А гле Васкрсли из мртвих Господ Христос чека сваког човека који хоће да се спаси од страха за живот од страве од смрти да га спаси јер је за то и дошао на овај свет Бог и Човек Христос да спаси људе од смрти и греха и пакла муке вечне да га избави од власти ђавола и да га уведе у рај. А човечуљци се плаше слободе и Бога сујеверно, плаше се казне и срљају од страха у грех у смртни грех. Паралисани човечуљци страхом хипнотички механички технологички корачају неразумно смело у грех у пакао у муку и опет очајни не прилазе Богу једином ослободиоцу душе од муке греха и пакла него беже и беже од Бога јер им је више омилела тама и лаж од светлости истине. О човечуљци кад Бог и наука Божја нису на првом месту у животу тад живот постаје страх, грабеж, гнев, свађа – пакао.