Лирски записи

 

На делу је мајмунизација Србије.

Испрва је била сатанизација, па кретенизација, а сада је на делу мајмунизација.

Мајмунизација Србије одвија се на свим пољима, на свим ступњевима, и јавно и тајно.

Сви прописи који нам пристижу из Европске уније имају само једну једину сврху: да се изврши мајмунизација србског друштва.

Да се од словенског србског друштва направи друштво мајмуна.

Јер те мајмунске прописе, наравно да пишу мајмуни, и њих могу да прихвате, такође, само неки други мајмуни.

Словестан човек не може да прихвати мајмунске прописе.

Мајмунске прописе може да привати само онај који и иначе већ припада мујмунској раси.

Човек чији су преци божанска бића, не би ни погледао мајмунске прописе и законе.

Али ће зато, онај чији су преци од мајмунске расе, са дивљењем да прихвата мајмунске прописе и законе.

Ствари су веома просте.

Слично слично привлачи.

То је један од најјачих космичких закона.

Лирски записи

 

Има једна дивна и племенита Србкиња из Ниша, чије је уметничко и заштитно име Бела Веверица.

Неки од вас, можда, не знају, да су се у Срба горштака, до скора, деци давала заштитна и магијска имена, као и у иних Хиперборејаца, као и у Белих Индијанаца, који су, такође, од хиперборејских племена.

(Бели Индијанци са Севера, са СрбИрије, нису иста раса са црвенокожим, тамнопутим Индијанцима Југа.

То су дубоко скривена сазнања о Белим Индијанцима.

Бели Индијанци су високи, стасити, паметни, мудри и племенити, горшатчких црта лица, светле пути, бистрих очију и, надасве, храбри и неустрашиви – рођени ратници.)

Најчешће су то била имена по животињама чије би особине препознали у детету, или по дрвећу, по биљкама, по природним појавама.

Њу су прозвали Белом Веверицом, јер је, као девојчица, била живахна, несташна и скакутава попут веверице, а бела зато што је то родовско прасећање на Беле Србе.

У Срба је, док су Срби још увек били расни и самосвесни Бели Срби, бивало често име за девојчице Бела, а ређе за дечаке Бели.

Белом су звали сваку девојку светле пути, светле косе, и плавих или зелених очију.

Ја сам дошла на овај свет да се жртвујем за Србски Род – пише ми Бела Веверица – и, кад неког дана не учиним нешто лепо, племенито и дивотно за свој Род, кад макар, ако ништа друго, не пошаљем неку лепу мисао своме Роду, ја се тог дана лоше осећам.

Љубав према Роду наследила сам од оца, који је, на неки свој начин, био упућен у древну србску веру, у древно србско предање, и који ми је, још као девојчици, приповедао о томе.

Бела Веверица је једна од ретких Србкиња, у овом времену, чија је љубав према Србству неизмерна и узвишена, која се, свим бићем и свом душом својом, жртвује за Србство, која и буквално, на свим пољима, ратује за спасење Србског Рода.

Беле Веверице нема на насловним страницама новина, нема је ни у другим медијима – као што нема ни иних Белих Србкиња које се несебично жртвују за Србство, које сагоревају за Србски Род – али, зато у лихварским новинама, као и у другим лихварским и атлантистичким медијима, има и превише простора за развратне и блудне србкиње (чија се имена пишу малим словом!), којима је блуд и разврат једино занимање, једина врлина, и једино позвање у овоме свету.

Из прикрајка, у позадини, у миру и тишини, а далеко од очију овог бесловесног света, Бела Веверица живи, снева и, кроз дела, остварује своју љубав према Роду и Родини.

(Она, штавише, и не жели да јој, у овим лирским записима, споменем право и пуно име, јер јој то и није битно.)

 

Западни народи сами,

у овоме часу,

одлучују о властитој судбини.

Њихов је избор,

 како за њих

тако и за свет

 веома битан.

Имају прилику

да похапсе и погубе

све лихваре, грабљивце и гмазове

који владају над западним народима,

 и који њих,

 Западњаке,

као топовско месо,

гурају у свеопшту погибељ;

 или, пак,

да нестану заједно

са својим гмазовским тлачитељима

 у скором,

будућем и надолазећем рату.

Западни народи

морају да схвате, и освестете,

да Запад никада више

неће бити

оно што је до јуче био!

Лирски записи

 

Као песник, као човек и, као Србин, немам право да ишта казујем у туђе име, већ само у своје и, једино у своје.

Ја не знам којему ће се царству приклонити моји саплеменици Срби, и на коју ће страну усмерити наш србски брод, али у мојим песничким визијама Србија, одувек и заувек, бива на Истоку, и у савезу са Русијом.

Улазак Србије у НАТО, доживео бих као смрт Србије и Србства, и као највеће понижење једног древног ратничког и дичног слободарског народа.

После тога све наше приче о Србству и Србији биле би излишне, јер уласком Србије у НАТО престаје свака прича о Србству и Србији; престаје србска историја, престаје србска култура, престаје србска књижевност и уметност и, престаје србска духовност.

После тога не морамо се више ни звати Србима – будући да ми као Срби нећемо после тога, заиста, ни постојати –пошто је сасвим свеједно како ћете звати један народ који је сам изабрао да не постоји, један народ који и није више народ, један народ који животари, преживљава и таљига без и једног јединог зрна части и достојанства.

Не само што знам, но и видим, шта ће се дешавати са србским народом после уласка Србије у савез са најкрволочнијом војском овога света.

Јавно ће кастрирати све србске младиће, док ће најлепше србске девојке одводити у хареме и јавне куће.

Старе и немоћне Србе, који неким чудом претекну, убијаће маљевима, онако како су то, у древности, чинила дивља (канибалска) неаријевска племена.

Још и ово да кажем.

Од свих Срба, Атлантисти (Англи и Амери) – те крволочне звери у обличју човека – највише воле мртве Србе.

Мени је један наш човек, који је као легионар ратовао у Вијетнаму, са гнушањем и гађењем причао о томе како се згражавао над злочинима које су чинили Амери.

Рекао је да они убијају и спаљују све живо пред собом, све што се миче и све што дише, да немају самилости ни према мајкама ни према деци као ни према домаћим животињама.

Иза америчке војске, додао је на крају своје исповести, остаје само пуста, спаљена и беживотна земља.

Лирски записи

 

Истинита, веродостојна и права историја Срба може бити само она повесница који су писали и рисали србски песници, србски летописци, србски повесничари, србски посвећеници.

Све оно што су туђини писали о Србима, то расни и самосвесни Срби не желе да прихватају као истиниту и праву историју Срба, јер – знају – да то, ни у ком погледу, не може бити веродостојна повесница србска.

Истина о Србима јесте с ону страну званичне а кривотворене нордијско-германске и берлинско-бечке историје.

Србска историја – то је мета-историја, то је тајна и тајинствена историја скривена у србском предању, у србским митовима, у србским легендама и бајкама, у србском епу и у србском песништву.

Предање о србским боговима и богињама јесте најдивотнија и најчистија повесница о расним хиперборејским Белим Србима.

Када упознате србске богове и богиње, онда ћете упознати и своје древне претке, потомке звездане расе.

Лирски записи

 

Потомци мајмунске расе – који су давно овладали Британијом и Америком а преко Британије и Америке и васцелим светом – не само што желе да поробе човечански ум, већ и човечанску душу као и човечански стваралачки дух, а све то, подмукло и потуљено, чине преко образовног система, моћних савремених медија, те свих иних, јавних и тајних, светских влада и установа.

На делу је мајмунизација човечанства, чији су креатори рептилски и атлантистички лихвари, који, уистини, одавно већ владају светом преко малоумне и у духовном развоју заостале мајмунске расе.

Ствари морамо да сазерцавамо и освешћујемо са једног вишег галактичког, космичког и божанског становишта, како бисмо могли да проникнемо у све тајне скривених рептилских и лихварских владара света.

Они – чија се имена не спомињу не из страха, већ из једног вишег духовног и магијског смисла – знају да не могу да владају образованим, пробуђеним, освешћеним, самосвојним и самобитним поједнцима – а то су личности у изворном значењу речи – већ само чопорима и крдима што преживљавају у мраку незнања.

Стога се већ одавно, из њихових јавних и тајних центара моћи, смишљено спроводи дебилизација и кретенизација – а то значи: мајмунизација – свих ведских, хиперборејских, аријевских племена и народа.

Ако ствари посматрамо са једног вишег становишта самосвести и самосвесности, онда нам је јасно, да је демократизација само друго име за дебилизацију, кретенизацију и мајмунизацију човечанства.

Једина сметња и препрека коначне и потпуне мајмунизације људскога рода јесу Срби и Руси.

Зато се цео мајмунско-рептилски Запад, са свим својим ватиканским, јудео-кршћанским сателитима,

сатрапима и трабантима, удружио у свеопштем рату против Срба и Руса.

Тај рат се одвија на свим пољима, како видљивим тако и невидљивим; тај рат је најпрљавији, најподмуклији и најпотуљенији рат икада вођен на Земљи.

Уистини, један сличан рат већ се догодио пре стотину и осам векова, и тај рат је опеван у древном ведском, хиперборејском спеву Махбхарата.

Сличан рат мора се поново догодити, јер мајмунско-рептилска раса ни по коју цену не одустаје од своје бесовске замисли.

Напросто, ведски, аријевски и хиперборејски Дух мора, како год зна, уме и може, да спасе како човечанство, тако и сва ина бића на Земљи, па и саму Земљу, од бесловесне бесовске тираније мајмунско-рептилске расе, која већ столећима, на све начине, осујећује, омета и саботира, космичку духовну еволуцију човечанства, те и саме Мајке Земље.

Неки су освешћени и посвећени Срби видели још пре двеста година ко влада светом, видели су да је то мајмунско-рептилска раса, али су они тада проглашавани за лудаке, јер и то је један од тајних видова мајмунско-рептилске у борби против буђења и освешћивања човечанства.

Кад год неко, својим стваралачким духом и својом божанском самосвешћу (а то најчешће бивају Срби и Руси), проникне у њихове бесовске и паклене тајне планове, они га, преко својих купљених материјалистичких и позитивистичких интелектуалаца, прогласе за лудог.

У деветнаестом и двадесетом веку највећи ометачи пробуђених и освешћених аријевских и хиперборејских посвећеника и мислилаца, били су марксисти, комунисти и бољшевици.

Марксисти, комунисти и бољшевици били су лажни, подмукли и потуљени револуционари, који су, уситини, изравно радили за мајмунско-рептилске центре моћи.

Марксистичке и бољшевичке приче о светском империјалистичком капитализму, о слободи, владавини и правима потлачене радничке класе, о ослобађању народа од тираније светског капатилизма, била је димна завеса, иза које се, нарастајућа енергија пробуђених и побуњених народа, усмеравала на погрешну страну, против самих аријевских држава, против самих аријевских племена и народа, док су, истовремено, мајмунско-рептилски центри моћи остајали посве недирнути, да би, на концу, иза свих тих грозних ратова у минула два столећа, мајмунско-рептилска раса бивала све бројнија и моћнија, а аријевско-хиперборејска раса, у исти мах, бивала све проређенија, слабија и немоћнија.

Зато је дошао тренутак, да користимо истините, чисте и јасне песничке речи и изразе, да све именујемо онако како видимо и осећамо.

Ово је, зацело, доба кад се Истина обелодањује са једног песничког и духовног становишта, а не са становишта материјалистичке и позитивистичке лажне науке.

На нама је да разјаснимо, да су капиталисти и банкари, лихвари и зеленаши, припадници мајмунско-рептилске расе – истовремено и највећи планетарни грабљивци и готовани у људском обличју – те да они не потичу из хиперборејске, аријевске расе, нити са овом расом имају икаквих додирних тачака у било којему виду, већ да су они нижа раса, чији је главни задатак и циљ да посве униште човечанство као и свеколики живот на планети Земљи.

Ја сам потомак тих бунтовних раса,
што их живот пљачка, што их небо куне,
што пуне гробља у којима труне
сва патња људска незнана без гласа.

 

Драган Симовић: ВЕРТИКАЛА СВЕСТИ

Опремио: Стари Словен