Лирски записи

 

Храброст се не испољава само на бојноме пољу када се сукобе две војске, већ се храброст много чешће показује и у свагдањем животу, у сусретима са људима који другачије мисле од нас.

Храбар је онај човек који може и сме слободно да изнесе свој став, своје становиште, своје виђење, своју поетику, свој философски и духовни поглед на свет, у окружењу где већина, где сви други имају другачије виђење и становиште.

Штавише, за тако нешто често нам треба више храбрости, неустрашивости и самопоуздања него на бојноме пољу, где се бој бије прса у прса.

Нама Србима управо недостаје та врста храбрости.

Ми смо храбри у рату, на разбојишту, на бојноме пољу, а велике кукавице у свагдањем животу, где се очекује од нас да изнесемо свој став, своје мишљење, своје виђење, своју животну поетику.

Због тог и таквог кукавичлука ми смо поробљени последњих година од оних који нису смели да изиђу на бојно поље с нама, већ су нас, лукаво и потуљено, поробили путем атлантистичких и гуштерских медија, путем лихварских агитпроповских комесара из Брисела и Вашингтона.

Како понаособ, тако и као народ, морамо да превазиђемо и надрастемо кукавичлук, који нас – најчешће – понижава, спутава и осујећује да живимо достојно самосвесног и самобитног човека и народа.

Тај кукавичлук није својствен србском хиперборејском бићу, већ нас је последњих година захватио под снажним дејством атлантистичке, гуштерске и лихварске медијске пропаганде и магије.

Зато је на нама да се што пре ослободимо и очистимо од дејства те атлантистичке рептилске пропаганде и црне магије.

Ево вам, да видите и почујете, како је једна млада, али самосвесна и самобитна Србкиња, из Црне Горе, успела, у свом бићу и суштаству, да распрши и поништи атлантистичку рептилску пропаганду и црну магију.

Њено име запамтите, и зарад себе!

Зове се Ђурђина Турковић.

Повезница (линк) према телевизијској емисији у којој гостује Ђурђина Турковић, самосвесна и самобитна млада Србкиња Црногорка.

Лирски записи

 

01

Кроз наше мисли, кроз наше речи, кроз наша осећања, као и кроз наша дела, мора да се преноси и предаје Светлост.

Светлост која без престанка струји из Срца Неба.

Светлост је Милост и Самилост.

Светлост је Лепота, Доброта и Љубав.

02

Још су Древни знали: онај ко не љуби Род свој, не љуби никога и ништа на свету.

Онај ко изда Род свој, издао је Човечанство, издао је Човека, издао је Живот.

Не може се љубити Човечанство, а мрзити Род свој, мрзити Племе своје!

03

Издајник Србства јесте у бити човекомрзац.

Његова душа смрди смрадом издајства.

Сваки братоубица јесте у суштини човекоубица.

Издајство се не може ничим оправдати.

Што издајник свог Рода више покушава да оправда  издајство своје, тиме он све дубље тоне у смрад, у зло, у таму.

За издајство Рода и Племена нема никаквог оправдања.

04

Човек је сушто и словесно Биће Вертикале.

Без космичке и божанске Вертикале нема Суштог Човека.

Човек без Вертикале није Човек, већ ентитет мрака и зла.

Вертикала је повезаност са Извором Живота, Извором Светлости, Извором Свести.

Све што нема Вертикалу, то се брзо квари, трули и распада, попут стрвине на летњеме Сунцу.

 

05

Ако не сневамо о Слободи, никада нећемо бити слободни.

Русија је, у овоме тренутку космичке вечности, једина земља на свету целоме где се још сачувао Сан о Слободи.

Ако нестане Русија, нестаће и Сан о Слободи.

Немојте гледати Русију само као једну земљу; гледајте Русију као праискони и вековни Човеков Сан о Слободи.

Гледајте Русију као своју последњу могућност да повратите о обновите властити Сан о Слободи.

Русија је последње уточиште, у целоме поробљеном свету, сваког оног освешћеног Човека који има свој Сан о Слободи.

Немојте уништити тај Сан о Слободи.

Ако уништите Сан о Слободи, и себе ћете уништити –  али, уништити заувек!

Када за ведрих летњих ноћи

изиђем у поље ветрова,

загледан у звездано небо,

тада међу јатима звезда,

што дрхтуре и трепере,

потражим најсјајнију

плаво-зелену трепетљиву

 звезду разјасницу –

која је моја звезда

од најранијег ми детињства –

и у том трену осетим

неку чудесну и тајинствену

праискону милину,

 дивоту и радост,

и моја се душа –

испуњена радошћу,

милином и дивотом –

шире и распростире бескрајем

и до најудаљенијих

 звезданих јата.

Ако спасеш себе,

спасао си свет.

Слушај свој унутарњи глас,

и корачај својим путем.

Не ходај утабаним стазама,

 не следи никога,

 и не тражи следбенике.

Ти си један једини,

и непоновљив.

 Буди самоме себи учитељ

и буди свој ученик,

на бескрајном и вечном

животном путу

који нема ни почетка

нити свршетка.

Лирски записи

 

Почетак свих почетака јесте Сан о Слободи.

Ако немате свој Сан о Слободи, онда никада и нећете бити слободни.

Живећете као роб и умрети као роб.

Ако немате свој Сан о Слободи, онда сте рођени као Нико, живите као Нико и, умрећете као Нико.

Но, ви сами морате да освојите Слободу.

Да, Слобода се осваја, али не из спољнога света, већ из свог унутарњег бића.

Не слушајте несувисле и бесловесне, умоболне и душеболне који у својој малоумности, бесловесности и неосвешћености празнослове о томе, да ће неко други (никада не знамо ко је тај други!) да се избори за њихову Слободу.

Они очукују да им Слободу неко поклони!

Слобода се не поклања.

Зашто би неко, било ко, поклонио Слободу некоме?!

Демократска друштва и служе за то, да би се од бистрих и мислећих људи стварали корисни идиоти и послушни дебили.

Демократија је највећа превара и обмана атлантистичких гуштера и лихвара.

Најмање Слободе има у савременим (западним) демократским друштвима.

У свим тим друштвима, људи су покорно робље атлантистичих лихвара, гуштера и зеленаша.

Сан о Слободи јесте почетак свих почетака.

Ако имате свој Сан о Слободи, онда сте већ кадри, да, на својему Путу освајања Слободе, у сваком тренутку разлучите битно од небитног, истину од лажи, стварно од нестварног, светло од таме, добро од зла, човека од нечовека.

Свакако дана, сваке вечери преиспитујте себе, колико сте уистини слободни, колико сте тог минулог дана успели да освојите Слободе.

Али, бити слободан значи: у свему бити слободан!

Бити слободан од својих мисли и својих жеља, од себичности и саможивости, од похлепе и пожуде, од властитих мана и слабости, као и од спољнога света, од људи у својему окружењу.

И, има још нешто, веома битно, у вези са Слободом, а о чему вам нико не жели да прича у савременом свету.

Истински слободан јесте онај Човек (овде се Човек пише великим словом!) који је у свакоме трену, у исти мах, спреман и да живи и да умре за Слободу.

Човек на том ступњу духовног, естетског, етичког и моралног развоја, гле, доживео је и искусио безусловну, потпуну (апсолутну) Слободу у овоме свету.

Врлом пријатељу,

 Драгошу Калајићу,

великом хиперборејском посвећенику

 и светом ратнику Соларног реда.

Једно те исто Сунце

с ону страну свих сунаца

 и свих звезда,

с ону страну свих сазвежђа

 и звезданих јата,

обасјава и тебе и мене,

обасјава све нас.

Дошли смо из бескраја и вечности,

и путујемо ка бескрају и вечности,

 следећи своје снове

које смо давно негда сневали,

сневали на почетку свега,

сневали на почетку света и светова.

Сви векови, минули и будући,

стају у овај трен,

у овај вечни тренутак,

 у ово вечно сада,

и ми се срећемо, и препознајемо,

са својим најдаљим прецима и потомцима,

 огледајући се у сваком од њих

као у божанским

наспрамним огледалима,

у којима и бескрај и вечност

бивају једна тачка

 садашњег тренутка.

(На светим водама Дунава, у пролеће 7523/2015.)

Долазим из вечности

и путујем ка вечности,

остварујући своје снове

које будан сневам.

Висине, дубине

 и даљине звезданих јата

зову и омамљују

моје вечно сневајуће

 и стварајуће биће.

Путник сам на путу

који путује кроз овострана

и онострана пространства,

стварајући и обликујући

све нове и нове светове.

Лирски записи

На свом Духовном Унутарњем Небу потражи најсјајнију Звезду, и према њој се управљај.

Своје срце повежи са Срцем Неба, свој ум усмери према Божјем Уму, свој дух усаобрази са Великим Духом Стварања.

Твоја воља нека происходи из Воље Створитеља; твоја намера нека исијава из Намере Створитеља.

Иза Видљивог Сунца потражи Невидљиво Сунце, потражи Оно Сунце које је родило Ово Сунце, и њему се заветуј, њему се посвети.

Ти си посвећени ратник чији је отац Духовно Сунце и чија је мајка Васељена.

Твоја су браћа сва сунца и твоје су сестре све звезде, како у видљивим тако и у невидиљивим световима; како с ову страну тако и с ону страну Обзорја Збивања у Бескрајном Колу Вечности.

Света дужност посвећеног ратника Духовног Сунца јесте да брани Племе и Род, да се жртвује за све оне који су му мили и драги, и који су од Рода и Племена његова.

За посвећеног ратника Духовног Сунца нема ни греха ни злочина; када брани, штити и спасава Племе и Род, заиста нема ни греха ни злочина.

Може – у одбарни Рода, Племена и Светиња – погубити на стотине, на тисуће човеколиких звери, ни тада неће бити никаквога греха и злочина, јер дужност ратника и јесте да брани – и одбрани! – Светиње, Племе и Род.

Убијајући човеколике звери, ратник Духовнога Сунца самога себе – у вишим световима – посвећује, крчећи и отварајући свој Тајинствени Унутарњи Пут ка Ирију Трећег (Унутарњег) Неба.

Драган Симовић: НЕШТО ШТО НАС СПАЈА (видео)

Опремио: Стари Словен

 

Лирски записи

 

Оно што сам пре четрдесет година говорио, могу и сада да поновим.

Нама, хиперборејским Србима, ближи су, по свему, Јапанци, Кинези и Тибетнаци, од било којег западноевропског народа.

Ближи су нам таоисти, зен-будисти, шинтоисти и ламаисти него иједан јудео-кршћански народ.

Љубав и топлину коју човек, путник путујући, среће на Далеком Истоку, нигде на Западу, а поготову на Далеком (Дивљем) Западу, неће и не може срести.

Само необразовани, неосвешћени, несувисли и бесловесни Срби могу да празнослове о томе, да је Србији место на Западу.

У суштини, у бити, ми немамо ничег заједничког са Западњацима.

Привид је, и велика варка, што ми, споља гледано, физички подсећамо на европске народе, будући да наша душа, наша свест и наш дух припада древним народима Далеког Истока.