Купам се у несагледном,

бескрајном и вечном водеану

црвено-љубичасте светлости,

над којим се рађају

три духовна сунца

из трију оностраних

унутарњих небеса.

Светлост се прелива у милост и љубав,

 а милост се и љубав увек изнова

преливају у вечно рађајућу и бризгајућу

 светлост из божанског језгра живота

 што бљешти снажном и заслепљујућом

 млечно-белом светлошћу.

Оно што моја снена душа

осећа у томе трену,

не може се ни у звук,

ни у глас,

ни у реч,

ни у слику преточити.

Само својим чистим срцем,

моћи ћеш да упознаш

туђе чисто срце.

 

Два чиста срца

када се споје,

 тада се рађа божанска љубав

 која још није

виђена у свету.

 

Двоје путника

на путу кроз властита срца,

стижу и до најудаљенијих светова

које пре њих

 још нико

 упознао није.

Лирски записи

 

Када се изјутра пробудиш, у постељи својој, најпре поздрави Великог Оца и Велику Мајку; поздрави све своје божанске чуваре и водиче; поздрави сва духовна и божанска бића из виших светова; поздрави све своје претке и све потомке своје; поздрави Сунце и Земљу; поздрави звезде, сазвежђа и звездана јата; поздрави сва бића на Земљи и, на концу, поздрави самога себе, поздрави душу своју, поздрави срце своје, поздрави суштаство своје!

Ако ти је на души тешко; ако те нешто тишти и боли; ако си сетан и невесео; ако си обхрван тугом и сетом од века, а ти почни да певушиш – тихо, у себи, да те само твоје срце чује – неку праискону песмицу, из неког давно минулог живота, песмицу коју је, можда, теби мајка твоја певушила још док си у њеној утроби, у праводеану мајчином, безбрижан, спокојан и блажен обитавао.

И, намах ћеш, у тренутку једноме, бити снова и изнова рођен; али рођен Одозго, из виших духовних и божанских светова!

Јер, ми свакога дана умиремо, васкрсавамо и, снова се рађамо.

Ми сами себе васкрсавамо и, сами себе рађамо у мислима, у замислима, у речима, у сновима, у визијама и, у делима својим.

Колико љубави имамо за себе, толико ће нам љубави и Бог даривати!

Ако мало љубимо себе, и Бог ће нас мало љубити; ако ли, пак, пуно, свим бићем својим и суштаством, љубимо себе, онда ће нас и Бог толико – па још и преко тога – Свим Божанством Својим заистински љубити!

Лирски записи

 

Када пишем о Србству и Србима, ја пред собом видим – јасно видим у визијама – чисту звездану, хиперборејску, аријевску, европску белу расу; видим чисту расу најхрабријих божанских ратника и најлепших жена, србских жена које су по лепоти и мудрости равне вилама и богињама.

Када пишем о Србству и Србима, ја не гледам, ја не видим – јер нису у мојему видном пољу! – оне изроде србске, оне духовне, умне и моралне наказе, она духовна и морална грдила, оне шудре и парије, ону белосветску фукару која само неким чудом (или случајем!) има србско име, већ поглед упирем навише, ка Извору Светлости, ка Извору Живота, где видим, јасно као дан видим (у пурпуном прстену вечности и бескраја), оне Србе и Србкиње који су дика и узданица Србства, који су дика и узданица свеколие аријевске, хиперборејске, ведске и свесловенске звездане расе, који су дика и узданица свих наших великих предака и свих наших белих ведских богова и богиња.

Када пишем о Србству и Србима, ја клечим пред Престолом Свароговим, обасјан трима унутарњим и духовним сунцима, чија млечно-бела светлост обасјава сва звездана јата, све васељене и правасељене, све овостране и оностране светове, и видим Само Језгро Првобитне Светлости што титра и трепери у дубинама свих дубина, у висинама свих висина, и још видим како Свароговим Светлосним Луком корачају, преда мном, најплеменитији, најузвишенији и најхрабрији Срби, и како за њима ступају најлепше, најдивотније и најмудрије Србкиње, и како њихова красота и дивота обасјава и греје бескраје светова и звезданих јата.

Када пишем о Србству и Србима – ја то осећам, ја то појимам, ја то схватам, ја то разумем, ја то јасно у визијама видим и сазерцавам и, надасве, ја у све то, свим бићем својим  и суштаством, верујем – верујем, јер знам!

Нека сте – од богова и предака, од Неба и Земље, од Великог Оца и Велике Мајке – благословени сви ви, љубљени моји Срби и љубљене моје Србкиње, и нека вам се остваре сви ваши снови дивотни које и будни сневате!

 

На левој обали Дунава,

пред Нову (Србску) 7523. годину.

  Лирски записи

 

Све што постоји било где, у свемирима, васионама, васељенама и иним световима, појавним и непојавним, постоји и у нама, у језгру нашег бића, у језгру наше душе, у језгру нашег срца.

Постоји једно средиште свих средишта, једно велико космичко језгро мудрости и знања, у срцу правасељене, у срцу присуства и постојања; средиште свих средишта у којему су сви светлосни записи збивања и догађања, од почетка без почетка па све до свршетка без свршетка, а то средиште свих средишта јесте истовремено и у нама, у језгру нашег бића, у језгру наше душе, у језгру нашег срца.

У нама су сви галактички, сви космички, сви правасељенски и сви божански чипови и микрочипови, у нама су све тајне, све објаве, све поруке, све вести, све информације – одувек и заувек.

Ми смо космос у малом, ми смо правасељена у малом, ми смо сви светови у малом, ми смо сва бића и сва божанства у малом.

Ми смо језгро космоса, ми смо јегро правасељене, ми смо божанска животодајна и животворна клица у свим свемирима, у свим васионама.

Када ово знамо, када овога бивамо свесни, онда смо дужни да љубимо живот, да љубимо себе, да љубимо сва бића и сву творевину, свагда и свугде.

Над свим овим световима, бићима и творевинама царује божанска љубав, царује љубав свих љубави, царује велика божанска мајка љубави.

Сви песници певају о љубави, сви мудраци говоре о љубави, сви људи сневају о љубави, а љубав још увек откривена није!

Љубав никада и неће бити откривена, јер она јесте тајна свих тајни, тајна над тајнама, а, истовремено, и божански кључ за све ине тајне у свим световима.

Љубав је лепота над лепотама, красота над красотама, дивота над дивотама само зато што је највећа тајна, што је тајна над тајнама и, што никада неће откривена бити.

Постоје љубави које је неко кроз нас доживео,

 и постоје љубави које смо ми кроз неког доживели.

Постоје љубави које смо доживели

и знамо да смо их доживели,

 и постоје љубави које смо доживели

 а не знамо да смо их доживели.

Постоје љубави које нисмо доживели,

а ми имамо осећање

и живо сећање

да смо их једино ми доживели.

Постоје љубави које стају у речи и слике,

и постоје љубави које не могу стати

 ни у речи ни у слике.

Постоје љубави које имају

 име, лик и облик,

 и постоје љубави које су

 без имена, лика и облика.

Постоје љубави које су чиста светлост

 и чиста енергија,

те које надилазе и превазилазе

 свако мишљење,

виђење, схватање и појимање.

Постоје љубави које су се догодиле

пре нашега рођења,

а ми их осећамо и препознајемо

као своје суште и битне љубави,

 осећамо и препознајемо

као своје највеће и једино истините

 и стварне љубави.

Постоје љубави у којима се рађамо,

и љубави у којима умиремо,

а обе те љубави бивају

 једна те иста љубав,

која никад постала није

и која никад нестати неће.

Лирски записи

Сварогово Коло, Витло  Усудбе, Точак Среће врти се и врти, вазда и без престанка.

Ко је горе биће доле, а ко доле – биће горе.

Долази време, и већ је дошло, када ће Атлантистима да се дешавају сви евромајдани, све плишане, наранџасте, ружичасте, љубичасте и пурпурне револуције.

Долази време, и већ је дошло, када ће Америка и Англија да се тресу и љуљају, када ће се рушити и спаљивати све диљем и широм Америке и Англије.

Долази време, и већ је дошло, када ће Амери и Англи бити свуда гоњени, свуда шибани, свуда бичевани као последње робље, као последња фукара, као последње парије.

Долази време, и већ је дошло, када ће сав космички бол, када ће свеколики бес и гнев осиромашеног и ојађеног човечанства да се обруши и сручи на Амере и Англе, на белосветске готоване и грабљивце, на белосветску предаторску фукару.

Сварогово Коло, Витло Усудбе, Точак Среће врти се и врти, вазда и без престанка.

Ко је доле биће горе, а ко горе – биће доле!

Сетих се, изненада,

 једног давнашњег сна,

и једне љубави, вилинске,

скоро нестварне,

љубави која се,

 у исти мах,

и јесте и није догодила,

 љубави из једног

давно минулог живота

 с ону страну

 сноликих предела јаве,

 с ону страну звезданих јата,

с ону страну свега

 појавног и стварног.

 

Сетих се, изненада,

у ноћи белих поља под снегом

 и звезданих јата што трепере,

титрају и зрцале нада мном

 у модром и пурпурном прстену

бескрајног и вечног неба;

 сетих се, гле!

изненада,

обхрван тајносаном

сетом што није

 од овога света.

Лирски записи

 

Јадранки, самобитној и самосвесној Србкињи из Републике Србске.

 

Замислите себе под огромним зелено-плавим стакленим звоном.

Стаклено звоно није стаклено, већ духовно-дејствено.

Ви ћете бити посве заштићени и безбедни под тим галактичким, космичким енергетским звоном.

Ваша мисао прелази у замисао, а ваша замисао, потом, прелази у слику, у визију.

Није довољна само мисао и замисао; мисао и замисао морају да се подигну на виши космички и духовни ступањ – морају да постану слика, енергетски и духовно јака, снажна слика.

Важна је имагинација, уобразиља, машта.

Важна је и визуализација.

Свака ваша мисао, свака ваша замисао постаје стварност онога тренутка када створите енергетски снажну слику, јасну визију.

Све наше жеље се остварују, али тек онда када се из поља мисли и замисли удигнемо на више ступњеве стваралачке имагинације, када свесно стварамо и усмеравамо своје визије, када сами стварамо своју судбину.

Судбину истовремено можемо да стварамо и да је растварамо, можемо да је градимо и да је разграђујемо.

То је стваралачка игра космичке енергије.

Енергија је нешто живо, енергија је космичко и божанско биће.

Космичка животна и стваралачка енергија жели да се ми стваралачки играмо и поигравамо с њом.

Да је увек изнова обликујемо и преобликујемо.

Ви сте, свакако, чули за сугестију и аутосугестију, за хипнозу и аутохипнозу.

Свака сугестија дејствује тек онда када пређе у аутосугестију, и свака хипноза дејствује тек онда када пређе у аутохипнозу.

Сугестија нема никакво дејство ако није аутосугестија, нити било каква хипноза може да делује на вас све док је ви не усвојите, све док из хипнозе не пређе у аутохипнозу.

Нико на вас не може утицати ни сугестијом ни хипнозом, ако ви то не желите!

Али, ја вам не говорим ни о сугестији ни о хипнози, већ о нечему што је много више од тога – говорим вам о духовном и стваралачком узрастању, о надрастању свих ових земаљских мађија и опсена.

Наш први и најважнији задатак јесте духовни и стваралачки рад на себи.

Све друго је подређено овом задатку.

Рад на себи подразумева највиша космичка и божанска знања, јер без тих највиших космичких и божанских знања нема ни рада на себи.

Рад на себи подразумева, свакако, и личну енергетску и духовну заштиту од свих непожељних утицаја из света, од свих утицаја људи који нису из вашег звезданог и духовног јата.

Најбоља заштита је енергетско космичко и божанско прозирно (стаклено) звоно.

То је ваш енергетски штит од свих негативних енергија, као и од свих иних непожељних утицаја.

Свака негативна енергија која, у виду смртносне стреле, бива уперена и одапета на вас, одбиће се од вашег стакленог звона и, погодиће у само срце онога ко је ту отровну, смртносну стрелу одапео на вас.

Сваки зрак смрти усмерен ка вама, одбиће се од вашег стакленог звона и, усмртиће онога која је пожелео вашу смрт.

Тако бивате заштићени, али заштићени одозго, из виших духовних и божанских светова.

Мој песнички задатак је, да ова галактичка и онострана знања, која преузимам из Акаше, предајем вама.

Да предајем вама, расним хиперборејским Србима и Србкињама, зато што се, у овом времену, најпотуљенији, најлукавији и најпрљавији магијски, енергетски, умни, информациони, информативни и духовни рат води управо против нас – против расног хиперборејског Србства.

Зато све ово и пишем искључиво србицом, србском азбуком, јер наше писмо не познају наши заклети душмани, наше је писмо за њих велика непознаница.

И, стога је, по мени, добро што, данас, само ретки србски посвећеници пишу србицом, јер је и то један од србских видова духовне и енергетске заштите.