Лирски записи

 

Ослободи свој ум, ослободи своје срце!

Ако не ослободиш свој ум и своје срце, свршено је с тобом.

Никада нећеш бити слободан човек, никада нећеш бити самосвојна и самобитна личност, ако не ослобидиш ум и срце.

Тада ћеш бити свачији и ничији, бићеш најобичнија играчка у рукама великих црних жреца и чаробњака, ако не ослобиш ум и срце, ако не узрастеш до звезда.

Све што видимо у овоме свету, све зло и добро овога света, јесте створио наш свеопшти људски, човечански ум.

Наш заједнички и свеопшти ум створио је све наше мучитеље, све наше убице, сва наша видљива и невидљива човеколика чудовишта.

Наш заједнички и свеопшти ум створио је тајне владе, створио је владаре из сенке, створио је великог инквизитора, створио је све демонске и паклене војске смрти.

Све зло овога света делује и дејствује преко медија, преко медија свих врста, преко културе и уметности, преко науке, образовања, школства, религије и духовности.

Све је лажно у овоме свету којим владају медији свих врста.

Овај свет није стваран; овај је свет илузија, маја, опсена, омаја, привид и варка.

Ви посматрате лажан свет, ви сте загледани у изокренуту слику (пројекцију) света,

Са појавом електронских медија, свет је постао нестваран, виртуалан (ни виртуЕлан, већ виртуАлан!), лажан, умишљен.

Ви уместо Месеца на небу, посмтрате Месец у води.

Не видите стварни Месец, већ његову слику у води!

Тако и овај свет посматрате.

Не видите стварни свет, већ његову слику у медијима – у води!

Медији владају светом, медији су изнад свих влада, изнад свих тајнких светских влада.

Медији су светска влада над владама!

Али, медији не владају сами по себи.

Медији владају преко нашег ума.

Без нашег ума медији би били једно велико ништа!

Медији користе наш ум да би поробили свет.

Медији најпре засене, замађијају, опседну и поробе наш ум, а потом користе енергију нашег поробљеног ума, наших поробљених мисли, да би владали светом.

Ко је велики брат, велики инквизитор?

То смо сви ми, то су мисли свих нас, то је свеопшти људски, човечански ум.

Што значи, да смо ми сами собом поробили властити ум, да ми сами себе поробљавамо, трујемо и убијамо преко медија.

Медији – то смо сви ми који смо везани за медије, који смо замађијани, слуђени и опседнути медијима, који гледамо и слушамо медије и, верујемо им више него свом унутарњем бићу, више него свом срцу, више него живоме Богу у нама.

Да бисмо се ослободили, да бисмо ослободили ум и срце, да бисмо живели достојно слободног човека, ми морамо најпре да срушимо медије, да их избацимо из свог ума, из својих мисли, да их избацимо из свог света.

Клин се клином избија!

Да бисмо срушили лажне демонске медије, ми морамо да створимо своје божанске медије.

Интернет се може користити за рушење демонских медија.

Рушењем демонских медија, преко друштвених мрежа, срушиће се и глобални демонски поредак.

У времену долазећем, биће све више пробуђених и освешћених, који ће преко друштвених мрежа рушити глобалне демонске институције, рушити глобалне демонске владе, и, то ће бити почетак Новога доба.

Ново доба јесте доба слободног ума и слободног срца.

Зашто је важно да ослободимо ум и срце?

Зато што само слобадан ум може да прима божанска знања, и само слободно срце може да прима божанску љубав.

Поробљен ум не прима божанска знања, као што ни поробљено срце не прима божанску љубав.

Лирски записи

Татјани, племенитој и посвећеној Србкињи!

 

Када сам у једним лирским записима говорио о побеђивању страха, онда сам имао на уму свеколики страх, свеколике страхове који нас свакодневно обхрвавају.

Сада то желим песнички да разјасним.

Нема владара из сенке, нема великог брата, нема великог инквизитора, нема никаквих тајних влада које нас надзиру преко тајних служби, преко медија, па и преко ових друштвених мрежа.

Све је то умислио, измислио и створио наш преплашени и поробљени ум, јер сваки преплашени ум јесте истовремено и поробљени ум.

Ми смо својим мислима и страховима створили владаре из сенке, створили великог брата, створили великог инквизитора; ми смо својим мислима и страховима створили све те сенке и утваре, све те демоне и вампире који нас прогоне, који нас запоседају, који нам исисавају и крв, и енергију, и животне сокове.

Излечимо и исцелимо свој поробљени ум од брига и страхова, па ће у трену нестати све оно што нас плаши и прогони у овоме свету, па ће у трену нестати и тајне владе, и велики брат, и велики инквизитор, и све тајне службе овога света.

Ово је време буђења и освешћивања, време побеђивања свих страхова.

Али, свих страхова!

Најопаснији су, најпогубнији они страхови којих нисмо свесни, који су дубоко, дубоко у нама, у нашем уму, у нашем бићу, у нашој крви, у нашој души.

У Новом добу неће бити никаквих владара из сенки, никаквог великог брата, никаквих тајних служби.

А знате ли зашто их неће бити?

Зато што ће нас ум бити посве слободан, излечен и исцељен и, као слободан, излечен и исцељен неће више стварати никакве сенке, утваре и демоне!

Јер у овоме свету срећемо само оно што је створио и произвео наш поробљени ум.

Колико љубимо,

толико љубљени јесмо.

 

Што више дајемо,

све више имамо,

 и све богатији бивамо.

 

Све имамо тек онда

када се свега одрекнемо.

 

Богатство није у имању,

већ у бивању.

 

Најбогатији је онај

који ништа нема,

 а све јесте

и бива!

Лирски записи

 

Ми морамо да обновимо давно заборављена видовита знања наших звезданих, божанских предака.

Тајна онострана знања, знања унутарњих светова.

Нама су, Србима, та знања урођена.

Ми их имамо у својој крви, у својим генима, у својим днк молекулима, у својему светлосном и божанском запису.

Свака наша ћелија има та видовита знања.

Ми смо звездана раса.

У нама су записане све тајне, не само овога света, већ и свих иних овостраних и оностраних светова.

Све што се налази у видљивој васиони то се налази и у нама, у нашем видљивом телу, док се у нашим невидљивим – дејственим, енергетским, етарским, душевним, духовним, свесним и божанским телима налазе сви невидљиви светови свих невидљивих васиона.

Све оно што можемо замислити било када и било где, све оно што можемо измаштити у својој најчудеснијој и најдивотнијој уобразиљи – то је већ у нама и, то јесмо ми!

Маштајмо и сневајмо, што чешће и што више!

 Јер тако најбоље и најбрже узгајамо, развијамо, проширујемо, обогаћујемо и оплемењујемо давно заборављена видовита знања наших звезданих и божанских предака.

Не само што су та видовита знања у нама, већ смо и ми сами собом – видовито знање!

Лирски записи

 

Звездана раса мора да има развијену свест о својему пореклу.

Звездана раса мора да зна да је звездана раса!

Такође, мора да зна, и да постоје друге и другачије расе.

Постоје они који, за себе, кажу, да воде порекло од мајмуна.

Ако тако кажу, онда ћемо им веровати.

Свако има право да велична и прославља своје претке.

Ми знамо ко су, и одакле су дошли, наши преци!

Наша култура, наша уметност, наша поезија, наша духовност није исто што и њихова култура, уметност, поезија и духовност.

Зато што свака раса има различиту крв, различито биће, различиту душу, различит дух и различиту свест.

А култура, уметност, поезија и духовност происходе (исијавају) из најдубљег унутарњег бића расе.

У овоме времену, у свету, преовладава култура, уметност, поезија и духовност расе која води порекло од мајмуна.

То није наша култура, уметност, поезија и духовност, већ је то култура, уметност, поезија и духовност мајмунске расе, која прља и трује наше биће, нашу душу, наш дух и нашу свест.

Ми морамо својом културом, својом уметношћу да се бранимо и штитимо од њихове културе, од њихове уметности, да не бисмо постали попут њих, па и гори од њих!

Лирски записи

 

Живи са смислом!

Сваки тренутак свог вечног живота живи са смислом.

Сваког тренутка буди свестан себе.

Буди свестан себе и својега живота са смислом.

Јер, смисао није само у теби; и ти си сам, самим собом – смисао!

Смисао – то си ти!

Ти си чедо вечнога живота.

Ти си чедо вечне васионе.

Ти си чедо Духа Стварања.

У сваком тренутку, својега живота са смислом, разлучи битно од небитног.

Мудрост је када у сваком трену можеш да разлучиш битно од небитног

Ти живи само битно!

Живи само битне ствари у својему вечном животу.

Не бави се небитним стварима!

Битно је да знаш ко си, чији си, куда и зашто путујеш.

Битно је да знаш, како крвне тако и духовне претке.

Ако си Србин, онда је битно и то што си Србин.

Ако си Србин, онда буди Србин!

Ако си Србин, онда немој бити нешто друго, већ свим бићем својим буди Србин; Србин који јесте Србин по Духу и Свести!

Дичи се својим србским пореклом, ако, уистини, јеси Србин.

Својим србским пореклом може да се дичи само пробуђени и самобитни Србин, само Србин који је свестан да је потомак великих звезданих и божанских предака.

Битно је да се дичиш оним што јеси.

Јер, када се дичиш оним што јеси, тада благодариш свим оним крвним и духовним прецима који су, од Праискони до дана-дањег, учествовали у твојему стварању, у рађању и обликовању твојему.

У свакоме трену свог вечног живота мораш да разликујеш битно од небитног.

Онај који у свакоме трену разлучује битно од небитног, тај живи вечни живот са смислом.

(На Србску Нову 7523. годину.)

Лирски записи

 

Све што ми другим бићима чинимо, то ће и нама бити чињено.

Колико смо туге, патње и боли другима нанели, толико ће и нама бити враћено.

Платићемо сваку муку, сваку патњу, сваки бол, сваку сузу, сваки злочин, свако убиство.

Онај ко је убио, биће убијен.

Колико је људи или бића убио, толико ће пута и он сам бити убијен.

Има оних који кроз стотине животних токова бивају увек изнова убијани, зато што су стотину бића убили у неком давнашњем животном току.

То је закон сетве и жетве; то је закон космичког бола.

Дуго смо живели у мраку и незнању; сада је време буђења и освешћивања.

У крајњем случају, нико од нас ништа другима не чини.

Свако све самоме себи чини.

Убио си ближњега – не, ниси! – себе си убио!

Можда ниси свестан, или ти још нико није рекао, али – себе си убио!

Себе си самога на најтеже муке осудио.

Све нас стиже.

Све нас стиже, управо онда када се најмање надамо.

Свако наше дело остаје заувек записано.

Остаје заувек записано у Акаши.

И свако је дело вечно.

Лоша се дела не праштају.

Није истина да Бог прашта.

Бог ништа не прашта.

Ниједно лоше или зло дело Бог не прашта.

Зато што је овоме Закону и Сам Бог подређен.

Закон је изнад Бога.

Закон је изнад Створитеља.

Закон је изнад Духа Стварања.

Ни Створитељ не би био Створитељ да није овога Закона.

Овај Закон многе религије погрешно тумаче.

Они који мисле да једно наше покајање брише све наше грехе, сва наша злодела – грдно се варају!

Никакво покајање не може да поништи наша лоша или зла дела.

Све морамо сами да платимо, све морамо сами до краја да искусимо.

Све што смо сејали, то ћемо и жњети.

Све што смо кували, то ћемо кусати.

Погледајте какве грозне злочине чине припадници неких религија!

Они такве злочине чине зато што су обманути, зато што им је речено: да Бог све прашта!

Бог ништа не прашта!

Зато што је Закон изнад Бога.

То ће они видети и схватити, кад буде дошло време да виде и схвате.

Нема праштања злочина.

Неко је чинио целога живота лоша и зла дела, па очекује да једним лицемерним покајањем све то поништи, да се за све грехе искупи.

Нема тога!

Све мора да се плати, да се поново доживи, да се свака патња, свака мука, сваки бол – у себи, у својој души, у својему бићу, изнова осети и проживи.

Да свако види како је ономе другоме било.

Да сваки злочинац осети и доживи управо оно, што је и његова жртва осећала и доживљавала у тренутку мучења.

Ни Бог ни Закон не могу се подмитити.

Нема подмићивања, нема лажљивог и лицемерног покајања!

Ово је време буђења и освешћивања.

Галактичког и космичког буђења и освешћивања.

Зато у Новоме добу и неће бити места за старе религије, које су вековима обмањивале и заваравале племена и народе.

Ново доба биће доба космичке духовности, биће доба божанске мудрости.

Све старе религије припадају добу незнања.

Ново доба биће доба знања.

У добу знања и божанске духовности нема места за религије из доба незнања.

Лирски записи

 

Само Србска Култура може да одбрани Србство и Србију.

Упамтите: само Србска Култура!

Сви савремени ратови воде се кроз културу и преко културе.

Сви савремени, специјални, психолошки, парапсихолошки, метафизички, умни и духовни ратови, одвијају се преко потки и матрица Културе.

Србска Култура је поробљена и, наша је света дужност да је ослободимо!

Србство и Србија су поробљени преко Србске Културе.

Ово је веома важно да освестимо!

Узрок нашег свеопштег поробљавања јесте поробљавање Србске Културе.

Сва наша поробљавања у последњих стотину лета одвијају се преко Србске Културе.

Србском Културом, Србским Језиком, Србском Азбуком, Србском Поезијом, Србском Уметнишћу, Србском Духовношћу морамо се борити против наших заклетих непријатеља!

На Пољу Културе води се најжешћи рат против Србства и Србије.

Ово само пробуђени и освешћени Србе виде и схватају.

На нама је, да пробудимо и освестимо и оне друге, успаване и неосвешћене Србе.

Нема слободног Србства, нема слободне Србије без слободне Србске Културе, без слободне Србске Уметности, без слободне Србске Духовности.

Свуда и у сваком тренутку славити и величати Србску Културу, Србску Књижевност, Србску Уметност!

Величати и славити србске песнике, србске уметнике, србске научнике, србске ствараоце, србске духовнике и посвећенике.

Свуда и у сваком тренутку бити свестан Србских Стваралачких Вредности.

Бити свестан Себе!

Србска Култура је надмоћна.

Србска Духовност је надмоћна.

Србски Стваралачки Дух је надмоћан.

Ово ће посве збунити и слудити све наше вековне душмане, јер се они највише прибојавају Србске Културе, Србске Духовности, Србске Самосвести, Србског Стваралачког Духа.

Лирски записи

(Снимио Владан Пантелић, 7522.)

За све лоше што ми се дешава, сам сам одговоран, и сам сам крив.

За моју судбину, ма каква да је, сам сам заслужан.

Што сам сејао, то и жањем.

Моја дела из ранијих животних токова јесу моја жетва у овоме животном току.

Нису криви ни преци ни родитиљи, нити окружење у којему сам рођен и у којему сам растао.

Само неосвешћен човек може да оптужује друге за своју лошу судбину.

Како сам мислио, говорио, осећао, сневао и чинио, тако ми и бива.

Карма је закон о којему људи не желе да размишљају.

Они су убеђени да их незнање ослобађа одговорности.

Али се варају, грдно се варају!

Незнање нас не ослобађа одговорности!

Зато што је свакоме од нас дано да дође до највиших знања и сазнања.

Највиша знања и сазнања никоме нису ускраћена.

Због лијености духа, немара и нехаја, најчешће патимо и страдамо.

Лијени смо – зато нам се и дешава судбина, због које проклињемо и себе и свет.

Живот је посвећење!

Ако живот није посвећење, онда је патња, мука и невоља.

Ако одбијаш да учиш, да стичеш све нова и нова знања и сазнања, онда ћеш патити.

Али, патићеш не само овде и сада, не само у овом животном току, но ћеш, можда, још више патити у једном будућем животном току, у једном будућем свету.

Можеш да чиниш што ти је воља (Бог ти је дао слободну вољу!), али све што си чинио, или ниси чинио, то има своју цену.

Сваки узрок има одговарајућу последицу.

Узрок и последица јесу лице и наличје једне те исте ствари.

Све сами бирамо.

Увек сами бирамо.

Чак и онда када не бирамо, ми, свеједно – бирамо!

(Снимио Владан Пантелић, 7522.)

Лирски записи

 (Снимио Владан Пантелић, 7522.)

Свако је од нас по задатку, не само у овом свету, већ и у свим иним световима.

Сваки човек долази по задатку на свет, и одлази са света онда кад обави тај задатак.

И, сваки човек, заиста, обави свој задатак, чак и онда кад му се чини, да није ваљано обавио задатак.

До тог познања је дошао и мој пријатељ Владан Пантелић, Ведски Србин, Хиперборејац и сибирски шаман и исцелитељ.

Јуче ми бејаше веома тежак дан.

Наиђу такви дани, кад се човеку чини да је смрт већ дошла по њега, да је пред вратима његова дома.

Имао сам осећај, у дубини бића, да је моје физичко тело преузело све болести мојих крвих предака, да се распадам како споља тако и изнутра, те да не могу више да боравим у овоме свету.

Позвао сам Владана и, он ме данас походи.

То сам чинио и раније, кад год ми бејаше бивало тешко, кад год нисам могао самоме себи да помогнем, кад год нисам могао самога себе да исцелим.

Ово и вама саветујем, иако нисам човек који дели савете, будући да то није у мојој природи.

Кад год је некоме од вас тешко, кад вас обхрвају туга, сета и боли овога света, позовите најближег пријатеља и, искрено, заиста искрено, отворите му душу и, реците му све што вас тишти, мучи и боли.

Али је важно да будете искрени према пријатељу!

Сам разговор, у истини, са пријатељем делује исцељујуће.

Један такав искрен разговор значи више од одласка лекару или узимања вештачких лекова.

Зато што све болести – али, буквално све! – полазе из душе, из самог језгра бића и душе.

Болести савременог света јесу отуда, најчешће отуда, што су људи престали да се друже у истини и љубави.

И када се, неким чудом, сретну пријатељи (да ли су пријатељи?!), они воде испразне, надобудне, таште, извештачене и бесмислене разговоре.

Приметили сте, свакако, да савремени људи нису више искрени при сусретима.

Уместо да отворе душу једни другима, те да кроз дубински разговор избаце из себе душевно, духовно и кармичко смеће, они се лажно представљају једни другима, повлачећи се у своју љуштуру.

Сви глуме, сви су пуни страхова и предрасуда.

И свако свакоме, на питање: како је? – одговара да је сјајно, да је дивно, да је красно, обмањујући и себе и свог саговорника.

Људима који цео свој век проживе у својој љуштури –  ниједан лекар, ниједан исцелитељ, ниједан духовник не може помоћи.

Заиста, њима нема помоћи све док са својега лица не свуку образину, маску и персону и, док се не извуку из своје љуштуре, из својега оклопа.

Сви умишљају да су важни, да су веома важни, а управо то и јесте узроком многих тегоба и бољки савременог света.

Гледао сам људе који су толико затворени у себе (а то се интелектуалцима најчешће дешава!), да се плаше да било шта искрено кажу о себи.

У њих је све лажно и извештачено.

У њиховом присуству, најчешће, осећате поље негативне енергије, и, просто, гледате да што пре побегнете од њих.

Јер, ако дуже останете у њиховом енергетском пољу, у њиховој аури, и сами ћете бити захваћени том негативном енергијом.

Примићете и преузети све њихове болести.

Ето, ја вам у песничком надахнућу, и у истини, препричах свој данашњи сусрет са Владаном Пантелићем, човеком и пријатељем који више од мене зна.

Одувек сам волео да се сретнем са пријатељем који више од мене зна, јер ћу и сам од њега нешто научити.

Само сујетан, ташт и горд човек не уме, и не сме, да призна, да његов саговорник, његов ближњи, више од њега зна!

(Снимио Владан Пантелић, 7522.)