У језгру Вртлога ужасне космичке грмљавине  открићеш најдубљу тишину.

Пред налетима чудесне ваздушне и водене силе, када све витла и руши се унаоколо, зарони што дубље у само језгро Вртлога, и ту ћеш открити праискони мир.

Силни олујни ветри крше и чупају храст, али јасика плеше на струјама ветра и остаје нетакнута.

Храст је стајао на рубежи Вртлога, а јасика је заронила у само језгро Вртлога!

Када наиђе велики животни проблем, не опири се проблему, већ се научи да плешеш у ритму проблема!

Бог Који Плеше јесте Бог Који Одржава Светове.

Човек који плеше јесте Човек који живи без страха и брига.

Живети без страха и брига, значи имати и Вере и Поверења у Створитеља!

Бриге и страхови јесу последица удаљавања од Бога.

Ми само умишљамо да смо са Богом и у Богу, али нас наши страхови и бриге откривају.

Колико страхова и брига у нама, толика је и наша удаљеност од Бога.

Све што видимо и све што не видимо, у свим световима, то је Божје Дејство, Божја Енергија.

Све силе знане и незнане, природне и неприродне, јесу Божје Дејство, Божја Енергија.

Створи пријатељство и са силама и са енергијама!

Буди пријатељ свему што је од Створитеља –

а од створитеља је Све!

Ничему и никоме не буди непријатељ; свему и свима буди пријатељ!

Ако си свима и свему пријатељ, онда ћеш и имати помоћ од свих и од свега!

Све жели нечему да те научи; све на разне начине покушава да буде пријатељ с тобом.

Страхови и бриге нас завађају са свим и свачим!

Страхови и бриге долазе из Ума.

Ум производи и ствара све оно што је противно Бићу нашем, Суштаству нашем, Присуству нашем.

Изиђи из Ума, и свет ћеш гледати очима Живога Бога!

Изиђи из Ума, и видећеш, свуда и у свему, Лице Живога Бога!

Изиђи из Ума, и Бог ће уместо тебе радити за тебе!

Ти нећеш ништа чинити, а све ће за тебе бити чињено онако како би ти само пожелети могао!

Једно мишљење на „Драган Симовић: СТРАХ ЈЕ ЗАРАЗНА БОЛЕСТ!“

1.  

    

    

   Rate This

    

   Чувајте се туђинца који вам нуди награду

   Начела челника
   (Кодекс деце сунца)

   3. Храбри имају право првенства.
   4. Кукавице заслужују казну.
   8. Илузија извојевана борбом је наметнута од стране борбе – отета илузија, Добитак није плод слободног избора.
   9. Монопол спречава претварање мисли у дело.
   10. Страх држи монопол у својим рукама.
   11. Победити страх значи решити проблем.
   12. Мислити слободно – мислити за награду.
   13. Недостојно је прихватити награду из туђе руке.
   15. Претварање властите мисли у дело је награда сама по себи.
   16. Човече, страх је терет! Где ти је храброст?
   38. Човек не може да поседује истину јер она није његова.
   39. Прихватити истину као коначну, добровољно или под притиском, значи потпуно ограничити могућност њене репродукције.
   40. Репродуктивна истина проналази саму себе без наше свесне воље.
   41. Истина се креће ако постоји, док постоји.
   42. Будућност се не оговара већ се ствара.
   43. Неопходна је демистификација истине да би се објаснила.
   44. Човек мора да схвати властите лажи.
   45. Човек има право да се боји једино самог себе. Његова дужност је да према људима увек показује конструктивну храброст и спремност на сарадњу без претходних преговора који су неморални.
   59. Сви људи имају право на снове и њихове плодове.
   50. Човеково право је да сања а дужност да те снове реализује, а остварено дело задржи за себе или подели са другима.
   61. Снови наметнути под притиском су убиствени.

 

 

 

 

Поново о ведсрбском Миту!

Моје песме, и моји лирски записи, не само да сметају туђинцима, мрзитељима свега србског, већ сметају и оним Србима који себе сматрају правоверним хришћанима!

Не упуштам се у полемику ни са ким, јер полемике воде само надобудни интелектуалци и надрипесници, људи сујетни и ташти, који умишљају да ће полемиком (а полемика је у преводу ратовање!) да разреше и разјасне неке суштаствене ствари.

Ја нисам Човек Запада –

ни по својему размишљању и појимању, ни по својој души и осећањима, ни по својему Бићу и Суштаству!

Нисам ни Човек Истока, у изворном значењу тог појма, већ Стриборјанин, Хиперборејац, Ведски Србин, напросто – ја сам Човек СевероИстока, Северне Земље СрбИрије.

Нисам ја постао (читајући књиге и образујући се!) ово или оно, него сам рођен као такав; дошао сам на овај свет са тим осећањима и сазнањима!

За мене је Србство одувек било ВедСрбство, Словенско ПраАријевско Србство.

Биће и Суштаство Човека јесу изван свега, изнад свега.

А Биће и Суштаство немају никакве везе ни са религијом ни са идеологијом.

Религија и идеологија, могу бити значајне или важне, али нису битне!

Нисам религиозан и нисам хришћанин (опет у изворном значењу речи!), али с љубављу приступам ПравоСлављу, Словенском ПравоСлављу, и поштујем свакога онога који то јесте!

Нисам религиозан, али знам да Бог Јесте, да ме Дух Стварања прожима, да живим захваљујући Њему, да мислим захвањујући Њему, да стварам захваљујући Њему, да дишем захваљујући Њему, те да без Њега не бих могао ни један најмањи покрет да учиним.

Нисам религиозан, али јесам у Вери, у живој праисконој Вери, у Вери Белих Богова и Предака.

Моја Вера није у књигама.

Моје осећање, појимање и схватање Вере не може се објаснити и разјаснити преко земаљских светих књига.

Моја Вера јесте у Акаши.

Моја Вера јесте у мојему Бићу, у мојему Суштаству!

Стога молим своје читаоце, који себе сматрају правоверним хришћанима, да ме не опомињу, да ми не казују да је хришћанство једина исправна религија, једини прави пут!

Нека они поштују мене онолико колико ја поштујем њих!

Да не полемишемо, да се не преиспитујемо, да не распршујемо божанска дејства, већ да заједнички радимо за Србство (ВедСрбство); они из својега поља дејствовања, а ја опет из својега!

А што се ведсрбског Мита тиче, ја знам да је то наша Сварожница, наша Божја Усправница, наша Вертикала.

Знам и верујем, верујем и знам, из својега Унутарњег Бића.

За ту своју Веру и то своје Знање, не тражим потврду нити од људи нити у књигама; ту потврду налазим у Акаши, од Створитеља и Великог Духа Стварања.

 

 

 

 

Страх је заразна болест!

Људи су веома подложни страху, као и свакој другој заразној болести.

Сви владари, мали и велики, одувек су користили страх за умно поробљавање народа.

Страх је најпогодније оруђе и оружје за покоровање човечанства.

Умно поробљавање јесте основа и потка свеколиког поробљавања.

Земљама и народима не валадају владари, краљеви и цареви, већ влада страх!

У савременом свету, електронски медији јесу продужена рука центара моћи.

Штавише, електронски су медији и сами постали центрима моћи!

Електронски медији имају већу моћ и од самог председника, и од саме владе, најмоћније државе света.

И саме светске владе стрепе од медија!

Страх сужава свест и потире самосвест.

Застрашени и преплашени људи бивају умртвљени.

Они уопште не дају никаквог отпора поробљивачима.

Не опиру се злу, и не бране се од зла!

Застрашени и преплашени људи сами одлазе на губилиште.

Њих нико не води; они сами иду под нож крвника.

Отац и мајка свих страхова јесте страх од смрти.

А да ли смо ми смртни?

Нисмо! Зато што смо од Створитеља и Белих Богова створени за живот вечан.

Створени смо од Створитеља и Богова да и сами будемо Боговима.

Све религије и све идеологије, као и сва ина учења овога света, само плаше и застрашују људе.

Сви одреда, неки свесно а неки несвесно, желе да нам наметну страх, а преко страха и кроз страх осећање кривице.

Тако говоре многе религије, зато што су све те религије продужена рука центара моћи који су одувек постојали.

Једино ведсрбска Вера (и Знање) развејава и распршује страх.

Ако нема смрти – нема ни страха!

Смрт је само пролаз или прелаз из света у свет, из стања у стање, из присуства у присуство.

Једина смрт јесте духовна смрт!

Духовна смрт јесте најстрашнија и најгрознија смрт!

Телесна смрт јесте привидна смрт, али духовна смрт јесте стварна смрт.

КРАЧУН: старо словенско име Божића

Стари словенски празник, који је одменио Божић, називао се Крачун. Крачун је био празник зимског солстиција. Назив крачун, прасловенски корчун, је чистог словенског порекла. Изведена је помоћу суфикса ун од глагола корчити, једном ногом коракнути. Означава дан који закорачава у нов период. Та прасловенска реч корчун, српски крачун, код нас се изгубила. Потпуно ју је истиснуо назив хришћанског празника, Божића. Срби су, од свих европских народа, у вези Божића најбоље очували прастаре обичаје из паганских времена. Које су, после прелаза у хришћанство, пребачени на празник Христовог рођења. То је већ сигурно доказано и о томе доста написано. Треба се само обазирати на бадњак који је у самом центру целокупног божићног ритуала. Обичај полагања бадњака на ватру био је заступљен и код других словенских народа. Сима Тројановић сматрао је бадњак за „идол“ који „због сунчевог привидног хода и повратка на небеску сцену одиграва на домаћемм огњишту и сваке године се мора обновити као и Сунце, према томе и сила бадњака и његово деловање на пољске, људске и сточне демоне траје само годину дана.“ Док Тројановић у бадњаку види трагове култа Сунца, Веселин Чајкановић сматра да је бадњак заправо божанство које се спаљује да би поново васкрсло из мртвих. Нема сумње да је прастари обичај који је заменио Божић обележаван као почетак нове године. Исто као што нема сумње да је био празник зимског солстиција. Реч бадњак, по писању Хенрика Барића, стоји у вези са бдети. Бадњак, Бадњи дан, значи и дан уочи Божића. Тада се бадњак полаже на домаће огњиште. Хенрик Барић износи тврдњу да је бадњак у значењу бденије старије и да није хришћанског порекла. Са чиме се морамо сложити. Ако је Крачун паганског порекла, јасно је и да ће бдење уочи дана зимске равнодневнице бити дочекивање нове сунчане године. Бдење означава постојану будност. Према томе, бадњак је словенско име за бдење пред нову годину, коју отвара Крачун.   Вукашин Лутовац фанзин „Крачун“, зима 2013. Извор ГЛАС ПРЕДАКА

 

 

 

Потка и основа свих ратова против ВедСрба јесте рушење Мита.

Већ стотину и осам векова измишљају се разлози и поводи за ратовање против ВедСрба, али суштаствени праузрок свега јесте рушење ведсрбског Мита.

Ведсрбски Мит јесте Рођење Богова (Теогонија) и Рођење Рода (Космогонија).

Ведсрбски Мит јесте Сварожница, Усправница, Вертикала илити Божанска Повесница.

У последњим вековима, ведсрбски Мит се Косовским Заветом зове, а што је у суштини Завет Ведских Богова!

Када се наднесете над ведсрбском Повесницом; када посвећенички почнете да истражујете ведсрбску Повесницу, онда у једном трену постанете свесни –

да у свим вековима, да кроза свих стотину и осам векова, није постојао ниједан други разлог, ниједан други повод, ниједан други узрок и праузрок, сем рушења и затирања ведсрбског Мита!

У нашем Миту налази се Све.

Наш Мит јесте наша Акаша!

А у Акаши је записано –

не само оно што је било, већ и оно што ће бити, што мора бити!

У нашем Миту је записано –

не само Све о нама, већ и Све о иним расама и народима.

Та Истина записана у нашему Миту јесте једини разлог, једини повод, свих војни и похода на ВедСрбе.

Наш Мит је Огледало свих раса и свих народа.

И они (врази, душмани, непријатељи) управо желе то –

да разбију Огледало, да поруше и пониште наш Мит, да се не би обелоданила Истина о њима!

Они се плаше нашега Мита.

Знајте, да се они, заиста, плаше нашега Мита, и да немају мирнога сна због Истине у нашему Миту!

У нашему Миту стоји, да је сва Земља наша.

Да је Велика Мајка управо нас благословила!

Да смо ми чуварима Велике Мајке Земље; те да смо, управо ми, припомогли свим иним расама и народима, да се из Бесловесности узнесу и уздигну у Словесност!

Ми смо Живо Огледало свим расама и народима.

Зато нас прогоне, зато ратују против нас, зато нас сатиру и затиру, зато кваре наш Језик и забрањују наше Писмо!

Али, у Миту је наша снага, наша надмоћ, наш Пут.

Мит нас штити и чува онолико, колико и ми штитимо и чувамо Мит!

 

 

 

Сва знања и сазнања, која смо у свету скупљали и пабирчили, ништа нам не вреде, ако се не окренемо ка Оном Вишем Знању које се открива у Језгру ПраСветлости и Божанског Суштаства.

Долази нам у сусрет Доба Космичке Духовности!

То је Она Чиста Духовност изван свих религија, идеологија, философија и разноразних учења, како Истока тако и Запада.

Све се данас васпоставља око Пупка Света, око Стожера Звезданих Јата.

Средиште Свега јесте у нама, у нашему Бићу!

Мудрост се више не тражи свету, јер је свет мртав у духовном смислу!

Још мало, и Планета Земља постаће Духовна Звезда Земља!

Све ниже врсте човеколиких бића неће проћи кроз Капију Светлости, кроз Капију Светова.

Нестаће са Мајке Земље, заувек!

И, не само што ће нестати са Мајке Земље, већ ће, напросто, нестати из свих светова!

Све ово старо што видите, то је већ прошлост.

Сада још не видите да је то прошлост, али ћете ускоро видети, све јасно и разјасно!

Свет је НеБиће, а ви сте Биће!

Биће је Свест, а Свест је Божанство.

Свест је Божанство што из Створитеља исијава.

Створитељ је Извор Свести, Извор Живота.

Извор који се без престанка обанавља, који се не троши, који не пресахњује!

Духовност Новога доба јесте Духовност Тренутка.

Духовност која се не преноси са учитеља на ученика; то је Духовност Бића – у вама!

Ако Јеси, све у трену знаш; ако Ниси онда Ниси!

А ако Ниси, онда и не можеш да знаш!

 

 

 

Не можемо ништа да учинимо, ако немамо снове и визије.

Ако не знамо шта хоћемо; ако јасно не видимо то што хоћемо; и ако се не жртвујемо за то што хоћемо –

 како онда можемо било шта да учинимо!?

Не може се србско питање решавати без србских снова и србских визија!

Србско се питање решава у бићу србства, у бићу народа, али превасходно у бићу личности!

Јер србско питање није питање чопора и крда, већ је то питање словесног појединца, освешћене личности.

Један словестан народ чине словесни, освешћени појединци.

Нема словесног и самосвесног народа, без словесних и самосвесних личности!

Колико је у једном народу пробуђених и сасвојних појединаца, стваралачких личности, личности од визија, толика је и величина тог народа.

Величина се не изражава у количини, већ у каквоћи.

Стога, србско питање јесте лично питање свакога Србина, понаособ!

 

 

Милану Србу са Стриборије

 

 

 

Данас ме походи пријатељ од СрбИрије –

Северне Земље подно Белог и Пурпурног горја на Пупку Стриборије, где миришу снези и кедри кад крену воде пролетње, и кад набујају потоци и реке ширином несагледних поља што узлећу пут неба плавет-зелено-рујна, разливајући се и распршујући у тајинствене вагре поднебесја, с вечери у сутон румен, љубичаст и зимзелен.

У врту за тиховање, мој пријатељ и ја, призивамо праслике из Акаше, свесни да су Сва Знања, Све Тајне и Све Истине Суште, гле, Божјом Руком у Њој записане!

Речи су бића, душевна и духовна.

Када тражиш одговор на неко питање сушто и битно, само зарони у Биће Језика, и језик ће ти преко Речи и Слова дошанути многе тајне о којима ни сневао ниси.

Приповедамо и диванимо о стварима за које знамо да знамо, као и о стварима за које не знамо да знамо, али их се, верујући у њих, ипак, живо присећамо!

Ми знамо само оно што је у Бићу и Суштаству нашему записано.

У Бићу и Суштаству, а не у Глави и Уму!

Чега нема у Бићу, тога ни изван Бића нема!

Ако Живога Бога у себи не видимо, нигде га у свету и световима ни назрети нећемо.

Док ми приповеда пријатељ, преда мном се нижу дивотне слике и праслике СрбИрије, Земље на Северу; осећам мирис кедра, борова и јелика; чујем умилну  вилинку подно врхова под снегом и ледом у зимским ноћима док прште брезе и јасике, и док у беломе сну тајинствено снева Велика Мајка Земља.