Синиша Радосављевић: ДОБРОНАМЕРНА ПЕСМА (5)


Први зраци сунца

милују нежно решетке

познате клинике Блуднице

     ,, NEW YOURK “

Ти се будиш, знаш где си!

Лепа плава Планета – Земља

неће од грехова, злочина пући

али историја бележи све

Спасиће је Бог, Исус Христос,

СРБи ,, СВЕТОСАВЦИ “

Ми остајемо и  на њој живимо,

тебе стрпљиво амбис чека –

Место твог,

вашег боравка вечног.

Много си важна Србијо

Земљо моја, наша мила

да те нападе не једна

него чак 19 држава.

Ти и Твоје сестре,

Два света анђела –

Истина и Правда

СРБе, тебе,

уздигоше до небеса.

 

Наше ђубре,

окупатори, душмани

На Косову пољу

Морално и духовно

 

,, НЕСТАДОШЕ “!

 

Нестадоше у магли

Заблуда, илузија,

Мору, издаје, злочина

Суза, туге и бола!

Велика сила рат је изгубила,

Кривда се њима приписала,

Неправду, Правда заменила.

 

На овим просторима

Никада неће бити џихадија,

Крсташа, фармера.

На мосту, раскршћу

Добра и зла

Светлости и таме,

Морала и неморала,

Правде и неправде,

Мира, слоге, благостања,

Пљачке и насиља

Чекају, сложно, одлучно

 

Будни, пробуђени

Сложни, уједињени

Целог света и севера Косова

СРБкиње, СРБи

Са Богом у срцу

Исусом Христом у души

Једно ,, БИЋЕ “једно ново

Једно ,, НЕПОБЕДИВО “.

 

 

На овим просторима

Никада неће бити џихадија

Крсташа, фармера

Оличење, знак, зла и беде.

Они могу доћи,

Једно време остати,

Поражени сигурно одлазе

 

Синовима и кћерима

Беспомоћним, усамљеним

Могу да ваде органе,

Да их себи пресаде

Не били постали ,,МИ “

Сада сложно Биће ,,СРБи“!

 

Органе су повадили,

душе зверски узели

Са ових простора себе

За вјекове, вјекова

    ,, ОДУВАЛИ “!

Узалуд  беше све:

СРБин не  постаде нико,

почињен злочин остаје,

прати џелата као сенка

сигуран доказ

пред очима целог Света

да постоје не само људи

ВЕЋ И СВЕТУ ПОЗНАТЕ

 

    ,,  ЗВЕРИ “.

 

ЗВЕРИ које очигледно

подржава Империја зла

      ,, АМЕРИКА “

,, АМЕРИКАНИЗАМ “

Нацизам и фашизам

новој модерној форми

само другој ,, УНИФОРМИ“!

Цинизам, Ароганција

лицемерна полит мафија,

циљеви остају исти :

Исток, ресурси,

природно благо

које више не поседују.

 

Звери које подржава

Злогласна Ђа-Вола кухиња

    ,, ПЕНТАГОН “ 

стоји Вашингтон, Капитол         

Берлин, Париз, Лондон

Рим,Римска Бела Капа

Срамом и стидом обогаћен

Неутрални (?) Берн,

Стокхолм, Хелсинки

Беч, Будимпешта, Рига

и остала ситнурија

 

Под познатом маском

Демократија, слобода

Људска права

Која чудом не мају ,, СВИ “

Нису привилеговани

Гоље, ништавила,, ЏЕЛАТИ“.

 

Господо тужиоци,

Лажни суци и џелати

Жеља вам је писање

ваших глупих заповести

по мојим зеницама

најфинијем стаклу

то вам не успева

Са Богом у срцу

Исусом Хрстом у души

доводим душмане, окупаторе

домаћу јаду и беду

до милосрдног безумља

Лудила, патњи и мука

Са Богом, Исусом Христом

својом Вером, Славом,

мојим Светим Николом

могу се одбранити свега

Империје зла ,, АМЕРИКЕ“,

Про Палог За Пада

    ,, НИШТАВИЛА“!

Са СРБима се не може

никад више тако,

тако арогантно поступати!

 

Они су спремни пострадати,

Али и вас са собом

у што већем броју повести!

СРБе као народ морате

такве какви су прихватити

разумети, искрено помоћи

Против њих и Бога

сваки рат је бесмислен

за вјекове, вјекова изгубљен.

Синиша Радосављевић: ДОБРОНАМЕРНА ПЕСМА (4)


Три елемента

које убице, злочинци

земаљски џелати, гоље

Мега капиталисти,

из сенке владари

Требају, увек користе,

да могу несметано да живе

а то није могуће без:

ваздуха светлости, воде, мене.

Хвала, хвала Ти Господе!

Ти си, Ти си тако силан

тако моћан, мислио си на све!

Шта би ми СРБи и овај Свет

без Тебе, твоје милости, љубави

Твоје преко потребне помоћи.

 

Моја лепа слика

Осмех на лицу, сјај ока

ехо хармоније, душе, срца

упућен домаћој издаји

јаду и беди

окупатору, душманима

коју узалуд тражите

као суманути јурите 

она је фантом, сенка
вашег неизвесног сутра,
то сам ЈА, споља и изнутра

Ви то моје ЈА нећете имати

ни данас, још мање сутра!

Моје Ја је привилегија,

ваша непознаница,

ускраћено џелатима,                                         

Про Палог За Пада гољама!

 

Про Палог За Пада

јадо и бедо, душману,

и поред твојих хиљаду руку

У СРБији бићеш потучен до ногу

Заједно са слугама,

слушкињама лажи.

Хтео си да ми узмеш дедовину

и би потучен, Гољо

на Косову пољу, светињи

нашој културној баштини

потучен, морално и духовно

ваш задњи изгубљени рат!

Ко изгуби један такав рат

изгубио је све!

 

Гољо, јадо и бедо

Спаси своју недужну душу

Бога чисту поклоњену

Себе, почињене злочине

Правди његовој препусти

Сербски Народ, народ Божији,

Један је народ  ,, МИЛОСТИВ “

КАО И САМ ГОСПОД,

Сербског Народа пријатељ!

 

Гољо,

тражи опроштај, милостињу

тамо где треба -На Косову пољу

Достојанствени, непокориви

СРБкиње, СРБи своју груду

снагом удружених умова

подршком правих пријатеља

Руса, Кинеза и осталих

одбранити могу!

 

Моји, наши, потомци

неће пити јед и чемер,

они су јаки, сложни

тако васпитани да им

такви напици нису потребни.

Твоји су већ напојени

Црвеном бојом, крвљу

недужних жртава

почињених грехова.

За крвав ,, ДОЛЛАР “, Евро

плаћаш џелате и слуге

савест ти неда мира,

гони ко стоку,

али не на пашу, ка понору

заблуда, илузија, злочина –

терате да опереш недужну крв

са твојих прљавих

до лаката у крви огрезлих руку,

 

Олтар правде стоји пред тобом,

жели недужну крв да види

какав си гољо, лично увери

а Бог је ту

ту, да ти праведно суди

један такав мени

Србину, Православцу

Светосавцу, Шумадинцу

не може никад

одузети,

још мање

распродати дедовину.

 

Савест те мучи,

прогања, дању, ноћу

милосрдно, савесно,одговорно

облачи лудачку кошуљу

да се мало отрезниш,

да се увериш, где си.

 

Гољо, јадо и бедо

буди сигуран :

лепа плава планета Земља

неће морати да пати,

да се стиди

Бог је са нама

у нашем срцу, души,

правду Божију осећаш

свакодневно на својој

љигавој кожи,

Нажалост,

тога ниси, нисте свесни.

Синиша Радосављевић: ДОБРОНАМЕРНА ПЕСМА (3)


 

А шта је са тобом гољо,

Про Палог За Пада

познато ништавило?

Ко пази на тебе џелату

Јадо и бедо,

ђубре ове планете?

Реци слободно,

не мој да се стидиш!

Буди бар једном у твом

јадном и бедном животу

један делић секунде храбар,

реци ко стоји иза тебе :

 

танталове муке

неподношљиве патње

заблуде, илузије

лажна, празна обећања

иза којих стоји, крије

твоја пропаст 200 % сугурна

Божијом правдом гарантована!

 

Гољо, јадо и бедо

како се пред Олтаром правде

свим присутним жртвама,

Мору проливених суза

неописивом болу и тузи

жртвама миле фамилије

Јадо и бедо осећаш,

шта мислиш,

чему се управо сад

овог тренутка узалуд надаш?

 

Шта,

ти се ничему не надаш?

Ништа добро не очекујеш ?

Просто да човек

не поверује,

али, али, али Гољо…

ти си са Про Палог За Пада,

имаш привилегије, где су оне?

 

Где ?

У понору почењених злочина ?

Или твојим, вашим говнима

добровољно удавиле,

По Богу па нису ваљда луде

намерно полуделе,

Лудачке кошуље обукле

Тако Убице, злочинаца

рафиниран начин отарасиле.

 

Гољо,

где су твоје привилегије?

Ден ХааГу, Вашингтону

Лондону, Паризу, Берлину

Риму, Торонту, Мелбурну

Водоноша

Берну, Бечу, Стокхолму

Хелсинкију, Будимпешти

Прагу, Риги чува, крије

Кад затреба, имају право

поново да зло-употребе.

 

 

Гољо, јадо и бедо

највеће зло ове планете

олтар правде

жртве

море суза, туге и бола

је ту пред Тобом

Богом, правдом, истином

У сусрет мораш поћи

Без наде, очекивања

 

не очекуј ништа

не надај се ничему

Твој крај је близу

дели само секунде део

искористига

Обрати се Господу

Неба и Земље Творцу

За спас недужне душе.

 

 

Још и ово

важно је живети

За спас свог народа

Ја морам да живим

да постојим

да ме наш уљез,

изрод, издајник,

петоколонаш,

окупатор, џелат, гоља

свакодневно види

да зна да сам ту

да постојим

Зна оно што није знао

ваздух, светлост и вода

део су мене

ја део њих,

заједно смо једно биће!

Синиша Радосављевић: ДОБРОНАМЕРНА ПЕСМА (2)


Ја

СРБин-Светосавац                                  

истину сам јавно рекао.

То је важно, значајно

сачувати чист образ,

достојанство, веру, слободу

Косово и Метохије,

древно старо благо, светињу

морално духовна обавеза.

 

Ту је неограничена снага

Божанског људског ума,

Јединство, слога –

она делује

без тешкоћа преноси

у најтежим тренуцима

као овим данас.

Важно је сачувати крст

своју крсну славу,

ко на то насрне, црно му се пише.

 

 

 

До сада невиђене,

још недоживљене

многобројне трагедије,

сад и овде о томе сведоче

треба само пажљиво

читати њихове новине

 

Смрти

Страдања, патњи, мука

милиона Вијетнамаца

Камбоџанаца, Ирачана

грађана СРБије, Авганистана

нико се на Про Палом За паду

не сећа, нико не спомиње

само их боли кад задеси

њихове, недужне људе.

Зар је могуће да су сви други

људи, друге, треће класе ?

 

Данас рећи истину,

њу живети

Снагом ума, чистим лицем

душом и срцем уз њу стајати,

кад затреба искрено бранити –

не бомбама и ракетама

удруженом снагом ,, УМОВА “!

 

Најплеменитије оружје

стоји на располагању

То је само ,,МОЛИТВА“!

Она је Божији Дар –

доводи сваког окупатора

до безумља, неподношљивог

немилосрдног лудила,

ту не помаже лудачка кошуља

екипа познатих експерата

у паклу почињених злочина

 

муке и патње нису  награда,

постоји Божија правда,

прије или касније бива

милосрдно испуњена –

са свим њеним последицама!

 

 

 

Неписано правило,

важеће за сва људска бића

којима је место живљења

лепа плава планета Земља,

важи за све и наравно оне  

са Про Палог За Пада.

 

Ја

СРБин – Светосавац

јавно признајем

да сам рекао истину

коју ценим и живим.

Они који  не верују

могу слободно да се обрате

Господу Богу

Његовом сину Исусу Христу!

 

Уколико то није довољно,

треба ухапсити ,, ИСТИНУ,“

У Ден Хааг  отпремити,

милом или силом није битно,

добро плаћене судије

знају

како са њом да поступају,

да је на брзака ућуткају

силу, могућност, имају –

На доживотну робију осуде!

 

Искуство им не фали,

А све ће финансирати

,, МЕГА КАПИТАЛИСТИ “

из сенке ,,ВЛАДАРИ.“

Рачуне им покварише

традиционално непокориви,

сада уједињени, сложни

,, СРБи “ православци,

које одлучно подржавају

како Руси, тако и Кинези,

 

Овога судбоносног тренутка

прави, искрени пријатељи

важности

данашњих историјских

тренутака за цео Свет,

потпуно свесни.

То је један од разлога

да нас снабдеше

за следећу деценију

Са довољно потребне

       ,, ХРАНЕ “

која гарантује спасење

помаже ослобађању

од зла, беде, душмана

За вјекове, вјекова

Хвала, хвала, драги пријатељи!

Срећан сам да постојим

да имам привилегију

У СРБији да се родим,

Шумадији живим,

Да могу руљи, бивших људи,

Сада лопова, лажова, гоља,

Чопору џелата, плаћеника,

људима  болесног ума

јавно, гласно рећи :

 

не долазите у моје воћњаке

без питања, дозволе

не берите без мог зњања

крушке, јабуке, шљиве,

тражите, од мене добићете

имам довољно за нас све

имам оно што ви немате

никада имати нећете

Ви сте људи проклети

на пропаст осуђени,

Само ,, СВЕТОСАВЉЕ “

може вас спасити.

 

Али Божијој правди

нећете измаћи –

њој морате све рачуне :

грехове, злочине

На олтар правде донети!

Али то није све :

Поред, око Олтара,

жртве чекају

У мору суза, туге,

бола фамилије, народа

као бели рањени лабудови

Небески анђели плове

стрпљиво очекујући долазак

убица, злочинаца-џелата

не људи, правих звери,

без части и морала,

они су стрпљиви

имају пуно времена –

вечност је њихов дом,

Господ  Бог кућепазитељ.

Синиша Радосављевић: ДОБРОНАМЕРНА ПЕСМА (1)


 

 

Ја, СРБин-Светосавац

Дар, слуга Божији

Одан, мајци СРБији

Вери, часном Крсту

Слави, Светом Николи

Косову и Метохији

Древном благу, Светињи

 

Изјављујем јавно

без обзира на уцене и претње

Пред сведоцима

Богом, лажима, жртвама :

немам право на издају

аманет древних предака

не препуштам забораву

не желим, не дозвољавам

да ме стуб стида, срама

као ништавило прихвати

небо милује, грли, пита:

зашто ти јадо, бедо

непокоривог Сербског народа

изневери Свету ,, ДЕДОВИНУ “.

 

Срећан сам што сам неко

А не гоља, изрод, уљез,

џелат, ништавило

Срећан сам, задовољан

Да ми је друга мајка

         ,, СРБИЈА“

Место живљења Шумадија

Сто живота да имам

избор остаје  исти.

СРБији родити, живети

кад дође време умрети

   ,, ПРИВИЛЕГИЈА “

Ехо хармоније

срца, душе, ума,

милосрдно пoдржава Молитва,

Свети Сава са Небеса,

Благосиљају и прате

три сједињена света прста.

То знам ја, СРБкиње, СРБи

Бића здравог разума,

Не Чопор, крдо

уљеза, изрода, издајника,

окупатора и душмана.

 

 

 

Срећан да сам то што јесам

Гоље, џелати, злочинци

Про Палог За пада

То немогу бити никада

Немам право кићења перијем

њиховог ,, НИШТАВИЛА “

коме служи домаћа издаја

грешник попут ,, Ири не Ја “

Екуме-писта Беле капе, Рима

Мантијом

препуном империјализма

пропалог капитализма

чарима поклоњеног Џипа

савских, дунавских сплавова.

 

Срећан сам

што стојим усправно

гледам у небо,

молим Богу

да нас спасе зла, беде, издаје

срећан сам што се дрзнух

против мојих, наших душмана

срећан сам

Што славим СВЕТОГ НИКОЛУ !

Срећан сам да постојим

у СРБији дођох на свет

Шумадији радо живим

пишем и читам ћирилицом

Срећан сам што видим и чујем

што се дешава по свету

Срећан сам и признајем

знам оно што За Пад не зна

не желим да знам шта га чека

Ту је Божија правда, воља.

 

Срећан сам и нисам грешан

Дакле Ја сам ту, постојим

То знају моји пријатељи

наши уљези, изроди, издајници

моји, наши, душмани, окупатори

они знају, они признају

да сам ту , да постојим.

 

 

 

Али ја нисам ту

да их псујем

да их понизим, уништим

они су сами тај прљави посао

лепог или ружног дана

прије толико година

(не) поштено сами одрадили

мени само онај хумани део

ненамерно и правовремено

сад и овде препустили.

 

Користим право

да их милосрдно погледам

од главе до пете

гледам, погледом милујем

такве какви јесу

срцем и душом жалим

да се на време пробуде

овде и сад 2013 године

издаји кажу ,, НЕ “

то судбоносно НЕ

вреднујем и ,,БЛАГОСИЉАМ“.

 

Гољама, Џелатима

Про Палог За Пада

ставим до зњања

Да је крајње време

Косово и Метохије

Древно старо благо

Светињу,

културну баштину

што пре напусте

само за спас душе

 

Њихове Грехове,

почињене злочине

стуб срама прихвати

олтару правде поклони

Божијој правди препусти!

И то је оно

што ме чини ,,СРЕЋНИМ“.

Тако нешто не раде сви,

само срБскОГ народа

слуге, искрени пријатељи:

 

,, С В Е Т О С А В Ц И “

 

Ја то јавно признајем

За себе, живот не бринем

Ту је Бог, Исус Христос, истина

милиони једномишљеника

матице и целог расејања

достојанствених СРБкиња, СРБа

са севера

нама драгог ,,КОСОВА“.

 

 

Светосавски уздигнута

сједињена три света прста

јасан и добар знак : Ја, Ми,

сада једно биће ,, СРБи “

не бојимо се никога, знамо

шта је наша духовна обавеза

она се свечано испуњава

сад и овде на традиционално

непокоривом простору,

и сваком времену

у име Оца, Сина, Светога Духа

и непокоривог – мирољубивог

серБскОГ народа. Амин!

Драган Симовић: ДУША РЕЧИ И БИЋЕ ЈЕЗИКА


 

 

 

Реч је Светлост преточена у Звук, у Глас.

Реч је Душа и Дух, Биће и Суштаство.

Реч је Творац и Творевина, Стварност и Присуство.

Реч је Постојање и Стварање и Стваралаштво.

Реч је Жива и Живот.

Не постоје древне и савремене Речи; постоје само Речи!

Само онај ко не појима да је Реч Жива и Живот, да је Биће и Суштаство, може рећи да су неке Речи савремене, а неке, опет, стародревне.

Свака је Реч, изговорена из Срца Песникова, истовремено и стародревна и савремена, и свевремна и вечна – вековечна!

Песник је задужен за чистоту Речи и чистоту Језика.

Песнику је Језик поверен; поверен од Духа Стварања.

Песник мора да негује Језик; мора да живи Језик; мора да осећа и Душу и Дух Језика.

Биће Језика у Песнику обитава.

Биће Језика у Песнику живи.

Песник је Једно са Бићем Језика.

Језик је Једно са Бићем Песника.

Језик Србски јесте Језик Светлости Божанске Стриборије.

То је Језик рођен у Језгру Звезданих Јата.

То је Језик Белих Богова.

На том Језику певају и беседе Бели Богови.

На том Језику и Створитељ пева и поје, стварајући, непрестанце, све нове и нове светове, све нова и нова звездана јата.

Свака мисао и замисао; свака просневалица и провиделица; свака замислица и промислица; свако осећање и сваки осећај; сваки трепет и трептај Душе; сваки дрхат и титрај Духа; све што је Живо и све што је Духовно, гле! на том Језику може да се опева и опоје; може да се изрече и прослови; може да се заснева, одснева и проснева.

На том Језику Белих Богова, заиста, може да се живи Живот у Вечности! 

Драган Симовић: СВАРГА ОД ДРАГУЉА


 

 

 

Све је више пробуђених и освешћених; све је више самосвојних и самобитних; све је више оних који долазе из Будућности, а то и јесте Дејство, Снага и Сила која ће победити Таму.

Будућност, која се већ догодила, долази из Језгра ПраСуште Светлости; и све што није од Истине и Видела, биће распршено и развејано у пространствима с ону страну Црних Звезданих Јата.

Народ који бејаше био одбачен, прогоњен, оцрњен и затиран, биће уздигнут понад свих народа иних; слављен и поштиван мимо све народе!

Зло ће у свету сатрвено бити, знаком и знаменом Бога који се Србом зове –

 у години Ждрала, у месецу Орла.

Тајне ће откривене и указане бити онима који су ужижени на Језгро Млечнога Пута, у Пурпурном Прстену Даждбога Белбога, иза Девет Венаца Обзорја Тишине, где Сварог столује у Сварги Од Драгуља, где све јесте и бива у Трену Вечности.

Драган Симовић: СЕНКЕ И УТВАРЕ ИЗ НЕВЛАДИНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА


 

 

 

Много је човеколиких сподоба из невладиних организација у Србији које шире такве лажи, такву мржњу о Србима, да то словестан свет још није ни чуо ни видео!

Та сподобија, те утваре и прикојасе, ти астрални вампири, исисавају србску крв, исисавају животне сокове, исисавају србску енергију, лажима и мржњом, претњама и застрашивањем.

Те сенке и утваре, уистини, одавно не вређају само србски народ; те сенке и утваре вређају сваког словесног и освешћеног човека; свеједно да ли је он Србин, Рус, Немац, Норвежанин или Шпанац!

Ти астрални вампири изравно сарађују са центрима моћи, са центрима за поробљавање човечанског ума и духа.

Те персоне и прикојасе раде за Великог Брата, за Империју Зла.

И, будући да обављају најпрљавије послове за Великог Брата и за Империју Зла, над тим човеколиким сподобама подједнако гађење осећају, будите уверени, како у Србији, тако и у Пољској, Словачкој, Норвешкој или Немачкој.

Такве персоне и јесу само за једнократну употребу; и такве персоне сем поганог и злог језика ничега људског немају!

То су пустињске псине у људскоме обличју; то је последња поган у људским љуштурама која хоризонтално и живи и умире.

Њих, напросто, не треба примећивати!

Такве сподобе не постоје за слободног, словесног и освешћеног човека!

Заиста, не постоје; јер то нису словесна бића, већ само сенке и утваре.

То су живи мртваци.

То су двоноге животиње без икаквих божанских вредности.

Уистини, нису више проблем такве болесне и бесловесне персоне, већ они који их слушају и који им верују!

Проблем су они који овим сенкама и утварама придају некаквог значаја!

Ко је тај што верује овим сподобама, којима се у очима види лудило и мржња, из којих, и на даљину, провејава вековни смрад тешко оболеле и зле душе?

Ко је тај што такве психопате држи за нормалне и здраве особе?

Тај неко може бити само или једнак њима или поганији од њих!

Тај неко може бити само њихов надређени из света сенки и утвара!

Неко ко је посредник између њих и Великог Брата.

И то је Истина!

Истина је да су сви они из једног Црног Звезданог Јата, из једне те исте Недођије.

И, што нам је сад чинити?

Ништа! Ништа не чинити!

Радимо на себи, на проширењу Свести и Свесности; а њих препустимо Тами, јер ће их Тама ускоро и прогутати.

Из Таме су дошли, у Таму се враћају.

То је Закон!

Драган Симовић: НАРОД, ДРЖАВА И ВОЈСКА ЧИНЕ ЈЕДНО БИЋЕ СУШТО


НАРОД, ДРЖАВА И ВОЈСКА

ЧИНЕ ЈЕДНО БИЋЕ СУШТО

 

 

Ако желиш да градиш мир у Држави, онда мораш да имаш јаку војску.

Ако желиш да твој Народ буде просвећен, образован, слободан и освешћен, онда мораш да имаш јаку војску.

Ако желиш да те поштују суседи, и сви ини у свету, онда мораш да имаш јаку војску.

Имати јаку војску значи, имати војску саздану од јаких и снажних личности, од самосвојних и самобитних личности; уистини, од личности а не од персона и бесловесних послушника, покорника и поданика.

Држава је Биће проистекло из Душе и Бића Народа.

Држава је Биће које се васпоставља у Духу Народа, Биће које се садржава и одржава у Бићу Народа.

Држава мора да се држи и садржи у Свести Народа.

Народ без Државе јесте река без обала.

Да ли можете да замислите реку без обала?

И, шта остаје од реке, ако јој се обале уклоне?

Сваки словестан, слободан и освешћен народ чува своју Државу, јер зна да само Држава, здрава и јака Држава, може бити јемац његове слободе, његове словесности и његове самобитности.

Народ који не чува, не штити и не брани (на свим пољима) своју Државу, уистини, и није заслужио да буде слободан и словестан Народ.

Ако један Народ изгуби своју Државу, ако је преда у руке туђинцима и вразима својим, онда тај Народ и није заслужио да има Државу.

Нема оправдања за такав Народ, нема изговора да је непријатељ био много јачи од Народа.

Непријатељ је јак или слаб само онолико колико је Народ, који брани Државу, јак или слаб!

А снага Народа није у броју и бројкама, већ у Духу Народа, у Самосвести Народа, у Вертикали Народа!

Има малих а великих народа, и, опет, има великих а малих народа!

Има малих народа који су већи и снажнији од великих народа; има народа Вертикале и има народа Хоризонтале.

Вертикала је Божја Усправница која Народ на Земљи повезује са Народом у Небу.

То је један те истин Народ, само што су једни на Земљи, а други у Небу обитавају.

Када један Народ постане равнодушан према себи и Држави својој, такав Народ више не постоји у Божјој Књизи Живота, већ само привидно пребива у свету сенки и утвара.

Заиста, ако желиш радостан, освешћен и стваралаштву посвећен Народ, и, ако желиш здраву и напредну Државу, Државу у којој ће се поштивати Право, Правда и Закон Божји, онда мораш да имаш јаку, родољубиву и самобитну војску!

Драган Симовић: СРБСКИ НАРОД И СРБСКА ДРЖАВА ЧИНЕ ЈЕДНО ДУХОВНО БИЋЕ


СРБСТВО НА РАСКРСНИЦИ ОД ВЕКА

 

 

Слободан, словестан, освешћен и самосвојан човек, свакако да ће сагледавати и Народ и Државу као један Живи Организам, као једно јединствено и непоновљиво Духовно Биће.

Јер ни Народ ни Држава нису Случај, будући да Случаја уопште нема!

Народ и Држава су повезани вековним тајанстваним и тајинственим нитима, будући да су, како на Народу тако и на Држави, стотинама па и тисућама векова, радиле неке оностране прикривене духовне силе, обликујући Божанску Душу Народа, а саобразно са Душом Народа обликовало се и Божанско Биће Државе.

Народ има Државу спрам себе, спрам своје Душе, спрам својега Бића, па, ако хоћете, и спрам својега Језика, будући да је Језик Народа најверније огледало његове Божанске Душе.

Хајде сада да разјаснимо шта се са Србским Народом и са Србском Државом дешава у последње време.

Када кажем у последње време, то је, отприлике, последњих стотину година.

Видимо да су и Народ и Држава тешко оболели, да све више вену, копне и сахну, да, напросто, лебде негде између Живота и Смрти.

Живи Организам који се зове Србски Народ, био је почетком двадесетог века, на најстрашнијим, на највећим и, на судбинским искушењима.

Нападнут од вековних, потуљених и злих непријатеља, са свих страна у окружењу, нашао се скоро на граници биолошког опстанка.

У једном тренутку, Србски је Народ буквално и остао без своје Државе, будући да Народ и Држава чине Једну Целину, Једну Духовну Заједницу, Једно Суштаство.

Тако исцрпљен Организам зван Србски Народ, ушао је, после божанских ослободилачких подвига, у једну њему неприродну заједницу, која се зове Југославија; те, уместо да тај оболели и исцрпљени организам, као и сваки тешки болесник, мирује неко време под надзором лекара и духовних исцелитеља, да се окрепљује и опоравља, он и даље, тако тешко болестан и сасма исцрпљен, наставља да гради, некакву, себи самоме страну и туђу државу.

Када један Организам бива, наднаравним подвизима и делима, посве исцрпљен, он тада постаје подложан насртајима паразита свих врста.

Управо се то и догодило Србскоме Народу!

Исцрпљен до краја у Првоме светском рату, Србски је Народ, уместо да ствара и развија Своју Државу, кренуо путем самопоништења.

Заједница звана Југославија јесте, што се Србскога Народа тиче, највећа опсена и омаја.

Југославија је друго име за најпотуљенијег и најлукавијег и најкрволочнијег непријатеља Србства!

Србомрзачки и паразитски народи утрчали су листом у Државу коју су Србски Ратници стварали, да би за кратко време, попут астралних вампира, посве исисали све животне сокове из Србскога Бића, а потом, до темеља порушили и спалили Србску Државу.

Оно мало божанских животних сокова што је остало, не толико у Србскоме Бићу колико у Србској Души и Србскоме Суштаству, наставили су да исисавју паразити изнутра под именом невладиних организација.

Највећи астрални вампири у данашњој Србској Држави, односно, у ономе што је још преостало од Србске Државе (после свих ратова, страдања и пошасти), јесу невладине организације, које се лукаво и потуљено скривају иза људских и грађанских права.

Од овог места, од овог тренутка познања, зависи Судбина Србства!

Ако жели да се узвине и васкрсне, ако жели истински да живи, он ће морати, наднаравном снагом, у трену, да почупа све паразите из корена!

Уколико Србски Народ буде био и даље болећив према свим тим паразитима из својега окружења, онда је, уместо Пута Живота, одабрао Пут Смрти!