Уничтожение святыни во "благо" людей? В Сербии будет затоплен православный монастырь!


25 сентября 2012
Уничтожение святыни во „благо“ людей? В Сербии будет затоплен православный монастырь

Неужели духовные лица Сербии не понимают, что уничтожение православных святынь, тем более с их согласия, принесут сербскому народу только беды и инесчастья?! Господи помилуй!БЕЛГРАД. В Сербии православный монастырь будет затоплен при строительстве речной дамбы и создании водохранилища, сообщает издание «Блиц».

Православный монастырь близ города Валево Грачаница в честь св. Архангела Михаила, основанный, согласно преданию, в XVI в., будет затоплен при наполнении водохранилища с началом эксплуатации дамбы «Стубо-Ровни» на реке Ябланица.

По заключению экспертов, здания монастыря, соименного средневековому сербскому монастырю с таким же названием на Косовом Поле, слишком ветхи, чтобы переносить их на новое место, и могут быть затоплены.

Наставите читање →

SPC condemns possible removal of church in Kosovo


02.10.2012 Branko Ilic , Serbian FBReporter

 

Sourse:Tanjug

 

   

 

GRACANICA – The Serbian Orthodox Church (SPC) Diocese of Raska- Prizren opposed on Tuesday the removal of an unfinished church in Pristina, or its turning into a memorial museum of Kosovo Albanians, underlining that this constitutes an open call for discrimination and continued destruction of the Serb heritage in Kosovo-Metohija.

The Diocese voiced concern over „the relentless campaign by Kosovo

hard-line media aimed at turning the Cathedral Church of Christ the Savior into a memorial museum of Kosovo Albanians or removing it completely.“

The Diocese of Raska-Prizren strongly condemns such ideas, that could be heard at the recent meeting of the Senate of the Kosovo University in Pristina, as an attempt to infringe not only on the property rights of the SPC, which in the early 1990s obtained a building permit for this church in centre of Pristina in keeping with the law, but most importantly on religious rights and freedoms of the Serb Orthodox population in Kosovo-Metohija.

„At a time, when in the centre of Pristina, in the vicinity of the Church, a huge Roman Catholic Cathedral has been built, and works on one of the largest mosque in the Balkans are being planned, the intention to destroy or desecrate the unfinished Cathedral Church of Christ the Savior in the vicinity of the University building constitutes an open call for discrimination and continuation of the process of destruction of the Serb spiritual heritage in Kosovo-Metohija,“ the Diocese said in a statement.

„The idea that the church should be turned into a memorial museum of Kosovo Albanians is particularly cynical and immoral, taking into account that almost the entire Serb population was forced to leave Pristina, so now only around 50 elderly people remained out of 40, 000 Serbs,“ the Diocese added.

„The calls coming from the circles of the University of Pristina for the destruction of a Christian church in the centre, which has been for years now used as a landfill and public toilet, send a message to the world about open intolerance and religious hatred which after the armed conflict in Kosovo-Metohija led to systematic destruction of 150 Serb Orthodox churches and sacrilege of hundreds of Christian graveyards,“ the Diocese noted.

http://www.tanjug.rs/news/61365/spc-condemns-possible-removal-of-church-in-kosovo.htm

Снага детета и суза србског војника – ПРИЧА (1)


Љубазношћу аутора неколико истинитих  животних прича приредили смо за све читаоце СРБског ФБРепортера… Аутор прича је Данијела Радосавчевић.

02.10.2012.  СРБски ФБРепортер

Снага детета и суза србског војника – ПРИЧА (1)

Богородица Љевишка, писало је на улазу: „Ко ће, осим Господа Бога, моћи да нам пружи утеху?“

Идем… у очима ми блистају сузе радоснице после свега, и не желим да ме напусте… причаћу вам и даље, ако ми дозволите…

Призрен. Призренска улица постала је мала и тескобна за сву тугу коју је скупила свих ових година, као да се све са оближњих планина спустило. Паштрик, Коритник, Ошљак, Шар планина… Прегршт тренутака пролази кроз моју главу, и неки бих да зауставим. Шар планино, да ли ти је извор још увек чист, мила реко, Призренска Бистрицо!

Град скоро пуст, а мене на изласку из аутобуса дочека малено дете са мајком. Недалеко угледах и КПС, који ме је видно одмерио. Јад, јер знам да није срамота немати своје, али украсти туђе, присвојити, и на крају тиме владати…
Прекидох своју мисао и чух како мајка бојажљиво објашњава да сам србски војник. Мучење, у дететовим очима видим неповерење и страх. Мили Боже, да сам затворио очи одмах после гледања овог тужног призора. Пут до манастира Богородице Љевишке био је кратак. Кажу, чува их све, колико их још ту има, а има их… негде око шест породица. Марта 2004. године, када су шиптари последњи пут успели да изазову немире, уништили су цркве, многе србске и ромске куће. Тада је страдала црква Св. Архангела Михајла, као и манастир Богородице Љевишке. Остала су спаљена огњишта проткана зеленом травом и разним коренима дрвећа…
Стигосмо пред врата манастира. Трошни манастир једним делом ми је сведочио снагу ових људи и монаштва које је ту. Њихова жеља да остану на прагу свог дома, свог манастира на пар метара своје Свете земље, са погледом на своје парче неба, а слобода коју су поседовали била је између зидина у овом манастирском дворишту. И нису се бунили, кажу – доста је, само да рата не буде, да коначно ноћ бесана прође…
А мајка за своју малену додаде да би волела и неког другара имати – сама одраста, и једино ко јој помаже, ко је води у град, шета забрањеним улицама Призрена је комшија – деда Адем, сада деда Адам, који се крстио и вратио својој вери. Та старина од осамдесетак година воли своју малену… Те 1999-е, око 10.000 Срба се иселило из овог града, под притиском, претњама и страхом. Иселило и никада се више није вратило. Мајка додаје да би била срећна када би се бар неко од бивших комшија појавио, бар пар њих, али… не долази нико.

Полако, кроз причу, малена се ослободила и пришла ми је са радошћу, села ми је у крила, а ја сам осећао да не могу више издржати, и пустио сам сузу… Ја, србски војник, који је овим градом пролазио безброј пута… Ја, србски војник, који се за слободу ових људи борио, ја… сада не смем ни у очи овом детету погледати… Али, малена је приметила мој скривен поглед и својом ручицом обрисала моју сузу. И њене су очи светлуцале, али била је јача од мене…

Сузе у очима детета,сваког, одају бол и тугу.

У њиховим мислима не станује машта, може ли то Бог вечито да прашта?

Тако то бива кад се нађеш у ово проклето време, носећи на својим плећима ужасно велико бреме….

Заједно смо палили свеће, ја за своју браћу…, своје вукове, и за све оне који су се часно и поштено борили … Палила је и малена, ведрог духа, сјајних очију, анђеоског гласа, палила је призренска Милица.

Договорили смо се и кренули пут цркве Светог Архангела Михајла…
Док не стигнемо тамо, драги читаоче, молим те ја, обичан човек, помоли се за малу Милицу и њене најближе – мајку и деду Адама…

Предузећа са КиМ најављују тужбу против ТВ Б92 – Веран Матић: У Србији нема цензуре, нећемо скинути серијал „Патриотска прича“


Деветнаест фирми са севера Косова и Метохије упутило је јуче руководству Телевизије Б-92 „Опомену пред утужење“ којом захтевају да ова телевизија одмах заустави серијал „Патриотска пљачка“.

02.10.2012. Извор: nuns.rs, РТВ, Вести, Правда

Предузећа захтевају, како се наводи, да се престане неселективним, паушалним и недоказаним оптужбама против свих привредника и читавих привредних грана са севера Космета за шверц, утају пореза, прање новца и друге криминалне радње. Код јавног мнења у Србији стиче се утисак да се незаконитим радњама баве не само одговорна лица у фирмама већ да су у криминалу сви Срби са севера Космета, а посебно са севера. Емитовање овог програма на Телевизији Б-92 као да су наручили Хашим Тачи и други шиптарски сепаратисти и њихови спонзори из иностранства са циљем криминализовања Срба на северу Космета и укидања њихових преосталих људских права и слобода – наводи се у Опомени, у којој се још наглашава да су привредници са севера Космета против сиве економије, шверца и сваког безакоња, али су изричито и против тога да се оптужују сви без икакве селекције и без изузетка.

Привредници са севера Космета наглашавају да ће, ако се емитовање серијала „Патриотска пљачка“ не заустави, Б-92 одговарати за кривична дела клевете и нарушавања пословног угледа и кредитне способности привредних субјеката на Космету. Најављују и покретање поступка за надокнаду штете која ће се, како се наглашава у Опомени, износити десетине милиона евра.

Очекује се да ће се групи од 19 предузећа прикључити још неколико десетина фирми са севера Космета које се сматрају оклеветанима и које због овог серијала трпе велику штету.

 

+++++++++

Веран Матић за „Правду“: У Србији нема цензуре, нећемо скинути серијал „Патриотска прича“

ИЗВОР: ПРАВДА

БЕОГРАД – Поводом вести која се појавила у медијима да су предузетници са Косова и Метохије поднели Опомену пред утужење телевизији Б92 у којој се наводи да Хашим Тачи финансира серијал „Патриотска пљачка“ у емисији „Инсајдер“, Веран Матић, директор Б92 рекао је за „Правду“ да све што је у емисији наведено, јесте документовано и проверено.

–  Све оно што је наведено и што се наводи у емисији Инсајдер „Патриотска пљачка“, проверено је и документовано, односи се на конкретне људе, догађаје и појаве. Прича о томе да паушално криминализујемо све Србе са Космета или све Србе са севера Космета, груба је неистина и обична замена теза. На исти начин сваки досадашњи покушај да се уведе ред на простору о којем се говори у емисији, проглашавано је издајом националних интереса и непријатељском активношћу – казао је Матић.

Матић истиче да Б92 програм производи у интересу јавности.
– Као што свој програм производимо и емитујемо руководећи се интересом јавности, а не по било чијој наруџби, тако емисије са програма нећемо ни скидати по било чијој наруџби, па ни по наруџби било које групе привредника или „привредника“. Прави привредници су срећни, јер се овим серијалом управо скида љага са оних који раде поштено у веома тешким условима, а осуђују сва могућна кривична дела и прекршаји које се чине уз страшне злоупотребе веома тешког положаја Срба на Косову – рекао је Матић.

Према Матићевим речима:
– У Србији нема цензуре, а на Б92 неће бити ни ауто-цензуре, нити ће Б92 подлећи притиску било које групе привредника да скида емисије са свог програма.

Скрнављење Цркве Ваљевске Грачанице (видео)


Published on Oct 2, 2012 by

„Терминатори који себе називају археолозима оскрнављују Цркву Светог Архангела Михајла у Ваљевској Грачаници.“
Боже Спаси +

++++++++++++++++++++++++++++

„Садашњим детаљним анализама хидрогеолози су доказали, и пуно пута на јавним трибинама, и писаном речју објавили, да је ова брана јако опасна, да би њена вода била загађена отровним рудама арсена и антимона из рудника повише ње; да би загадила све подземне воде и изворе Ваљева којима је оно најбогатије у Србији, а са којима је подземно повезана; да барска вода из бране никоме више није потребна, јер су сви потребити пронашли већ друга решења, а Ваљево по њиховим проценама нема данас, планираних пола милиона становника већ једвитих 100 хиљада; да Ваљево има изворе чисте воде за пиће 14 пута веће од потребних; да би се погубно погоршала клима у Ваљеву… и све то због устајале, никоме потребне воде, која ће после 30-40 година предати своје место муљу… и све ово ништа не вреди, јер безаконици уз помоћ државе и даље зидају своје – проклетство!?“

блог Истинољубље

Спаси, Боже, Грачаницу

 

(песма једног србског свештеника

Грачаничких мука – новог Јосифа)

 

Спаси Боже Грачаницу, спаси Господи!
Силом Твојом Ти је чувај и Крстом Часним.
Грачаница јесте слава ваљевског краја,
Грачаница јесте понос свег Православља!

Од давнина па до наших смутних година,
Сила ада Грачаницу стално напада.
Грачаница јесте слава ваљевског краја,
Грачаница јесте понос свег Православља!

Немањићи свети Срби, саградише је,
А Николај из Лелића кубе подиже.
Грачаница јесте слава ваљевског краја,
Грачаница јесте понос свег Православља!

Са две стране окружена својим сестрама
Са Јовањом и Пустињом благословена.
Грачаница јесте слава ваљевског краја,
Грачаница јесте понос свег Православља!

Мила браћо бранимо је од потапања,
Да нам душа не би вечно у ад пропала.
Грачаница јесте слава ваљевског краја,
Грачаница јесте понос свег Православља!

Еј, Владике и попови – Крсте дижите,
Одбраните Грачаницу од зле прилике.
Грачаница јесте слава ваљевског краја,
Грачаница јесте понос свег Православља!

О, монаси Светосавски и монахиње,
Што ћутите пред страдањем ове Светиње.
Узнесите Богу молбе, молбе велике,
Запостите  свете посте, посте ванредне.
Грачаница јесте слава ваљевског краја,
Грачаница јесте понос свег Православља!

Окупите народ Божији из све Србије,
Па Литијом Крстоносном силе гоните.
Грачаница јесте слава ваљевског краја,
Грачаница јесте понос свег Православља!

Еј народе светоСрбски чуј нам уздахе,
Не дозволи да те силе адске победе.
Не дозволи потапање Србске Светиње
Заштити је, одбрани је од погибије.
Грачаница јесте слава ваљевског краја,
Грачаница јесте понос свег Православља!

Јер ако је потопимо, тешко се нама,
Стићи ће нас казна горка од Вишњег Бога.
Као некад у Овчару, тужне ли приче,
Погибоше многе душе, сад се нариче.
Грачаница јесте слава ваљевског краја,
Грачаница јесте понос свег Православља!

Уздајмо се у Господа и Архангела,
Да Аранђел Мијаило с Неба погледа,
Да нас види да бранимо Његове дворе,
Грачаницу да не дамо да Је оборе.
Грачаница јесте слава ваљевског краја,
Грачаница јесте понос свег Православља!

КНДР прети Јужној Кореји нуклеарним ратом


Представник Северне Кореје је приликом говора у Генералној скупштини УН изјавио да Јужна Кореја и САД заоштравају ситуацију на Корејском полуострву. По његовим речима, Сеул и Пјонгјанг се налазе на ивици нуклеарног рата.

02.10.2012. serbian.ruvr.ru

© Flickr.com/benben/cc-by-nc-sa 3.0

„Данас је због дуготрајне непријатељске политике САД према КНДР, због бесконачне конфронтације и затегнутости на Корејском полуострву, овај регион постао најопасније жариште на свету, и једна искра може да означи почетак нуклеарног рата“, изјавио је заменик министра спољних послова КНДР Пака Кил Јона.

Serbia – Kosovo: normalization but not recognition


02.10.2012 Branko Ilic , Serbian FBReporter

 

By Ian Bancroft

  

Tomislav Nikolic, President of Serbia

 

Before the UN General Assembly in New York began on September 25, Serbia’s new president, Tomislav Nikolic, expressed Belgrade’s readiness to engage in high-level negotiations with Pristina. Such political dialogue is expected to proceed during the autumn, to what end questions remain.

Thus far, Belgrade and Pristina have engaged in several rounds of negotiations on a range of technical issues – including freedom of movement, vehicle registration plates and the recognition of diplomas – under the EU’s mediation.
Belgrade has been widely criticized for failing to implement several agreements reached, including those on Kosovo’s participation in regional forums and integrated border management.

Some progress, however, has been made by Serbia’s new government. A protocol on integrated border management has been signed, whilst the insistence that nameplates for Kosovo representatives in regional forums contain a status-neutral footnote has been dropped. Instead, the footnote need only be mentioned in accompanying documents.

President Nikolic has already stated his willingness to publicly shake hands with his counterpart in Kosovo, Atifete Jahjaga – a step his predecessor, Boris Tadic, was never prepared to take whilst in office (though he has since shaken hands with Kosovo’s prime minister, Hashim Thaci).

Nikolic’s nationalistic past potentially provides him with a firmer political foundation from which to deliver difficult compromises. However, the domestic consensus amongst Serbia’s political elites that Nikolic craved is unlikely to materialise, partly because of the disarray in which the main opposition party – Tadic’s Democratic Party (DS) – finds itself at present. The lack of a clear government strategy also hasn’t helped.

Eager for a foreign policy success of her own, the EU’s foreign policy chief, Catherine Ashton, is likely to play a more intensive role in the enhanced dialogue. During a meeting with Kosovan Prime Minister Hashim Thaci, Ashton remarked that ‘difficult decisions would be needed both in Belgrade and Pristina, and both sides needed to be ready to engage, including at political level.’

The EU has made it clear that Serbia won’t receive a date to commence accession talks until further progress has been made vis-à-vis Kosovo. As such, additional agreements are now expected, pertaining in particular to electricity transmission and telecommunications issues. Steps to remove so-called ‘parallel institutions’ in the north of Kosovo, which is predominantly ethnic Serb, will also be required.

Solutions to more substantive issues, however, particularly concerning the status of the north, remain distant. Serbia’s prime minister, Ivica Dacic, recently called for the partitioning of Kosovo, describing it as the ‘only possible realistic solution’.

The idea remains unpopular within international circles – and has been rejected out of hand in Pristina – partly because of fears that partitioning Kosovo would have negative ramifications elsewhere in the region, such as Bosnia-Herzegovina and Macedonia.

However, as James Ker-Lindsay, a senior research fellow on the politics of south east Europe at the London School of Economics (LSE), tells bne, „I still believe that a negotiated redrawing of the boundary between Kosovo and Serbia is the most logical solution to the Kosovo problem. There is nothing under international law that says that a state cannot negotiate its own boundaries. Indeed this is a fundamental sovereign right. If this is the price for a comprehensive settlement that will lead to Serbia’s recognition of Kosovo, and Kosovo’s full entry into the international system, then it certainly seems to be a price worth paying to draw a line under the problem.“

Ker-Lindsay adds that, „if Kosovo really is unique, as we have so often been told, then surely any solution to that problem can also be presented as such. Moreover, Belgrade can simply say that its agreement with Kosovo is one that it reached in negotiations with Pristina. It has no bearing on how any other states in the region may wish to manage their own domestic affairs.“

Kosovo’s own domestic politics is set for a shake-up in the coming months, in part due to the expected return of Ramush Haradinaj, a former leader of the Kosovo Liberation Army (KLA) and former prime minister of Kosovo. Haradinaj is expected to be acquitted before the end of the year following a partial re-trial on six counts of murder, cruel treatment and torture. Haradinaj was originally acquitted in 2008 of a host of charges because of a lack of evidence, in a trial that was dogged by criticisms of witness intimidation.

Rumours are rife of a possible coalition between Haradinaj’s Alliance for the Future of Kosovo (AAK) and Thaci’s Democratic Party of Kosovo (DPK), with the former possibly serving as prime minister and the latter becoming president.

The possibility of early elections can also not be ruled out, which would provide the nationalistic Vetevendosje (Self-Determination) with an opportunity to build upon an impressive first election performance back in 2010. Vetevendosje has opposed dialogue with Serbia and advocated a Greater Albania platform.

Whilst relations between Belgrade and Pristina will likely continue to normalize in the coming months – barring any spike in tensions in the north of Kosovo – the more substantive issues of the north and recognition are likely to remain long unresolved. Those compromises achieved to date have been driven primarily by the prospect of European membership – a prospect that has since grown more distant. As the pace of accession slows, however, so too does the momentum towards further concession. While the doors of Europe remain open, a sustainable compromise agreement may still be possible in the future. Were they to close, however, the state of frozen conflict would ensue.   

http://www.bne.eu/story4044

ПЕТИЦИЈА: НЕЋЕМО РУДНИКЕ НИКЛА У СРБИЈИ


02.10.2012. извор ФБР

КЛИК НА ОВАЈ ТЕКСТ ВОДИ ВАС ДО ПЕТИЦИЈЕ АКО ЖЕЛИТЕ ДА ЈЕ ПОТПИШЕТЕ

у наставку објављујемо ТЕКСТ ПЕТИЦИЈЕ:

НЕЋЕМО РУДНИКЕ НИКЛА У СРБИЈИ

Шта је никл? Никл је блистав метал, сребрно-беле боје, отпоран на корозију. Године 1751. открио га је Аxел Фредрик Цронстедт. Користи се за превлачење других метала ради заштите. Легуре никла и бакра се користе за израду кованог новца, прибора за јело… Никл се такође додаје челику и другим легурама да би повећао њихову отпорност на корозију. Такоде се користи у керамици, специјалним батеријама, електроници и свемирском програму. Не налази се уобичајено у природи у елементамом стању, већ у облику сулфида, арсенида, антимонида, оксида и силиката. Соли никла су водорастворне, као и већина његових једињења. У малим концентрацијама присутан је у подземним и површинским водама, док се веће концентрације налазе у морским водама. У специфичним случајевима због ослобађања из природних или индустријских депозита у тло, концентрација у води може бити и већа. Никал има ниску токсичност у поређењу са цинком, манганом и хромом и не акумулира се у ткивима. Закључено је да су инхалирана једињења никла канцерогена за људе а метални никал је такође канцероген. Потенцијални ефекти никла на здравље су оштећење срца и јетре, а никл је такође и један је од најчешћих кожних алергената. Где га има у Србији? Мокра Гора
Топола
Врњачка бања

Начин експлоатације никла?

Прво се посече шума, да би се направила чистина! Онда се на великом пространству преко ископа полива сумпорна киселина! Она једе све осим руде никла!

Шта би експл. никла сумпором угрозила у Србији?

Природне благодети Мокре Горе, Таре, Рзава, Дрине, Аранђеловца, Опленца, Тополе, Врњачке бање, Златибора, Ђетиње…

Сумпор?

Сумпор је минерал твроће леда. На Мосовој скали заузима мјесто 1.5. Има свијетложуту боју, што и смањује рефлексионе особине. На обичној температури сумпор је слабо активан. Тачка паљења сумпора је на температури од 250°Ц. Сумпор се веома лако једини само са флуором, а са хлором већ доста теже. Са друхим елементима као на пример водоником тек при повишеној температури. Реагује и са металима али тек на повишеној температури, и те реакције су егзотермне тако да се отпочета реакције синтезе сама наставља даље неретко са жарењем мешавине.
Сумпор изазива надражаје слузокоже носних канала и очију. Већина његових једињења је отровна. Сумпордиоксид се испушта као споредни продукат из аутомобила и из димњака фабрика загађујући животну средину. Напада систем за дисање људи и животиња. Растварајући се у ваздуху узрокује киселе кише које уништавају биљке, металне конструкције и грађевине.

Зашто рудник?

Доступни подаци о рудницима никла говоре да у кругу од 100 километара људи најчешће оболевају, од карцинома носа, синусних шупљина и гркљана, а канцерогена материја се у организам уноси водом, храном или удисањем. Природа је перманентно уништена, а здравље околних становника, биљке и вода угрожени!

Зашто?!!

Последњих неколико година, због раста цене, велике стране компаније селе пререду никла у неразвијене земље. Цена никла на светском тржишту стално расте и достигла је 17.000 долара по тони. Процењено је да лежиште Липовац има око 18 милиона тона руде, сиромашне никлом. Добило би се свега око 150.000 тона чистог никла, али који вреди два милиона долара. Рачуница јасно показује колико би милиона тона јаловине остало, а та јаловина третирана киселином, представљала би еколошку бомбу следећих сто година.

Паметном два пут’ не треба рећи!
ПОСЛАТО НА СЛЕДЕЋЕ АДРЕСЕ :

Председник Републике Србије Томислав Николић http://www.predsednik.rs

Влади Републике Србије http://www.srbija.gov.rs

Министарству природних ресурса, рударства и просторног планирања   http://www.ekoplan.gov.rs

Свим општинама Републике Србије

Свим медијима Републике Србије

Србски херој руске победе


Сада мало ко зна да се у чувеној Бородинској бици у руској армији борило читавих десет српских генерала, као и мноштво војника нижег ранга. У саставу царске армије Александра Првог под командом фелдмбаршала Кутузова борили су се генерали Георгиј Емануил, Јован Шевич, Јован Адамович, Никола Вујич, Иљја Дука, Петар Ивелич и Никола Иванович де Прерадович. Скоро сви они су били представници друге или треће генерације исељеника у Русију у 18. веку за време владавине Петра Великог и Елизабете.

02.10.2012. Глас Русије, пише: Олга Журављова

Милорадович © Фото: ru.wikipedia.org

Међу српским генералима највише се прочуо Михаил Милорадович, херој Отаџбинског рата 1812. године. Он је командовао централним позицијама Бородинске битке.

Милорадовић је био пореклом из старог племићког херцеговачког рода, који се за време Петра Првог преселио у Русију, говори у интервјуу за Глас Русије руски балканолог Олег Барабанов. Михаил Андрејевич био је праунук Михаила Иљјича Милорадовича, блиског Петру Првом. Отац Михаила Андрејевича, Андреј Степанович, био је Черноговски намесник.

До тренутка успона на престо цара Павла Михаил Милорадович је достигао чин капетана. Био је поштен и храбар, показао се у бојевима и волео је војну службу. Сада се име генерала Милорадовича асоцира искључиво са жалосним догађајима од 14. децембра 1825. године, наставља Олег Барабанов.

Међутим, овај познати војни посленик био је један од најбољих ученика генералисимуса Александра Васиљјевича Суворова, он је учествовао у најмање 52 битке, између осталог и у Отаџбинском рату 1812. године, истакао се у Бородинској бици.

Највећу славу Милорадович је стекао као један од најискуснијих и највештијих офанзивних генерала руске армије, који је успешно гонио Французе до граница Руске империје, а затим и у страном походу, учествовао је у заузимању Париза. У Бородинској бици Милорадович је командовао десним крилом Прве армије. Затим је био на челу одступнице, задржавао је војску Француза, чиме је осигурао повлачење читавој руској армији. Главна својства генерала, којима је заслужио поштовање међу својим и противничким војницима, била је храброст, неустрашивост која се граничила са безумљем.

Управо Милорадович се договорио са маршалом Јараом о привременом помирењу приликом повлачења руске војске из Москве. За време битке код Вјазме 22. октобра 1812. године, армија под командом генерала Милорадовича и донског атамана Платова (25000 људи) победила је 4 француска корпуса са 37000 војника укупно. Французи су изгубили 8500 људи – убијених, рањених и заробљених. Губици Руса износили су око 2000 људи.

За успешна дејства свог корпуса почетком 1813. године Милорадович је први добио као награду право да носи на еполетама венац Цара Александра Првог, а за вешто руковођење војском у страном походу 1. маја 1813. титулу грофа Руске империје. Као девизу одабрао је речи: Моја отвореност ме подржава. 16. маја 1814. године Милорадович је био именован за команданта пешадијске резерве активне армије, 16. новембра за команданта гардијског пука.

Турски, француски и аустријски меци нису ништа могли Милорадовичу, а руски, испаљен из пиштоља декабристе Каховског, био је смртоносан. Пред смрт Милорадович је питао ко је у њега пуцао. Када су му одговорили да је то био метак племића, он је рекао: Хвала Богу.

Директне потомке генерал није оставио, и са њим се угасило горфовско презиме Милорадович. После прославе стогодишњице од рођења Михаила Андрејевича 1871. године, цар је дао најстаријем у роду Грогорију Александровичу грофовску титулу, како би овековечио у потомству сећање на заслуге указане престолу и држави од стране грофа Михаила Милорадовича.

ПОТРЕБНА ПОМОЋ – МИРОСЛАВ ИЗ ЉИГА


02.10.2012. ФБР електронском поштом

ПОТРЕБНА ПОМОЋ – МИРОСЛАВ ИЗ ЉИГА

Помози Бог!

Драги оци, браћо и сестре,

мало, мало па неко се на листи огласи да му је у нечему потребна помоћ, те овај угрожен, те онај, те некоме треба за операцију итд. Верујем да су сви вапаји оправдани, Господ зна…

Стигох на ред ја и моја породица. Просто речено остали смо без посла и ја и жена и немамо примања, на ивици смо егзистенције (мени скроз стао посао, жена добила отказ, јер се смањила продаја у цвећари). Здрави смо и прави и желели би да радимо и својим рукама зарадимо, не тражимо да нам неко прилаже новац има угроженијих, гризла би нас савест да од њих отимамо. Написаћу нешто о својој породици,  тј. о себи и о својој жени, па ако некоме затреба такав профил радника, или има неку идеју, или савет нека нам напише приватно писмо на мејл ван листе. Радили би скоро све послове, па чак да долазим(о) кући викендом, или месечно, у питању је преживљавање. Господ је допустио скорби (муку) ради мојих грехова, мањка ревности, првенствено ради моје гордости. Ако неког увредих нека ми опрости. На листи има доста који ће да се изненаде овим писмом, јер нас лично познају. Једино не би радили посао, где би морали да правимо компромис са нашим верским убеђењима – алергични смо на новотарије, отворени и прикривени екуменизам… Уредницима и осталима се извињавам, што пишем овакво писмо на листи (није ово сајт за огласе, или огласна табла), али мука ме је натерала и надам се да ћете имати разумевања.

Имам 41. годину, жену Светлану (34 год.), сина Стефана (7,5), ћерку Милицу (6). Син ми иде у други разред основне школе, а ћеркица у предшколско. Од куће до вртића, односно школе има 3,5км у једном правцу. Кад је лоше време обично их возимо аутом (кад имамо гориво), а остало, син иде сам пешке, а Милицу водимо до вртића пешке. Трудимо се да побожно живимо ( да ревнујемо), али ту је и успона и падова. Трудимо се да постимо како СПЦ налаже, да држимо молитвено правило, да будемо редовни на литургији, да се често исповедамо и често причешћујемо у складу са благословом духовника у односу на наше духовно стање. Трудимо се да децу васпитавамо у православном духу и да не изостају са литургије. Поштујемо све православне, али морам признати да смо велики русофили.

По занимању сам металоглодач четвртог степена и имам “Б” и “Ц” категорију у возачкој дозволи. Радио сам као металоглодач у Железари у Смедереву и код приватника. Радио сам у војсци као војник по уговору, као возач у касарни у Пожаревцу, потом сам радио 2 године код др. Ратибора Ђурђевића у издавачкој кући Ихтус Хришћанска Књига у Београду ( Ратибор је један од наших најачих експерта који је критички писао против масонерије, јеврејског лобија, новог светског поретка итд.). Код њега сам у стану упознао Старца Јулијана Студеничког (духовника патријарха Павла) и одатле од те 1998. год. почињу моји контакти са „духовним светом“, са манастирима. У време бомбардовања Беоограда приходи ми се смањују и немогуће је било више са тим примањима да живим у Београду и прелазим да радим на продаји књига манасстира Рукумије до данашњег дана (око 12 год.). У Рукумији код о. Симеона могу слободно рећи да сам  духовно прогледао. Данас је тај посао око књига што се тиче моје продаје тако рећи скроз стао и нема прихода. Радећи тај посао обишао сам преко 170 манастира у Србији и Црној Гори и нешто У Републици Српској и ту упознао доста монаштва и духовника са којима већином одржавам контакт. Сад сам посебно близак са манастиром Рукумија, м. Пребрежење Овчарско кабларско и Манастиром Дубрава на Златибору. Једно време су ме стално моји познаници и пријатељи молили да их водим, или возим у неки манастир код неког духовника, на исповест, духовни разговор, молитву за здравље итд. пошто добро познајем манастире и духовнике. Онда сам дошао на идеју да  је то народу потребно и почео да се рекламирам да возим мојим старим аудијем по манастирима. За већину народа је то било скупо, а мени неиплатљиво, јер се ауто кварио, али моје главне муштерије су били Руси (служим се руским језиком). Возио сам руско монаштво, свештенство и обичан народ. Путовања су била једнодневна па до чак 12 дана. Било је напорно, али руси су били задовољни. Проблем је што је промет мали, пар тура у току године, што немам рекламу, боље возило, лиценцу туристичког водича да би могао званично да се рекламирам итд. (посао помоћу штапа и канапа). Сад је и тај посао скроз стао, а ауто ми није споссобан за дуг пут, потребно ми је за мене незамисливих 150 евра да га оспособим. Послаћу вам у прилогу моју назови рекламу на руском. 2004. године сам се преселио из Смедерева после 29. год. проведих у том граду у завичај у своје село Гукош код Љига. Ту имамо толико земље за своје потребе, за башту у којој са женом радим, а и родитељи помажу. Од животиња за сад имамо само кокошке, ако Бог да док дођемо до средстава и направимо неки помоћни објекат и неко прасе и козу. Ја сам градско дете и нисам вичан сеоским пословима, али се трудим и полако се усавршавам и улазим у кондицију. Велики сам љубитељ светоотачких књига, занима ме православна духовност и делатни православни живот. Моја породица је упућена на манастире и наши највећи пријатељи су у манастиру, а Господ зна, можда и нама буде кончина у манастиру.

Моја жена је сељачко дете пореклом из села Јабланице са Златибора, на три сата пешке од манастира Увац, или ти манастира Дубрава. У манастиру Увац се среће са оцем Данилом који је уводи у православни живот. Од школе је завршила средњу пољопривредну школу у Пожеги.  Као дете са села вична је свим сеоским пословима, а посебно сточарством. Овде у Љигу је пар година радила сезонски у расаднику, цвећари и наравно кући око баште. Спремала је и зимницу за продају. Иначе воли и да доста чита и то што ради око пољопривреде доста је и теоретски поткована. Побожнија је, вреднија и ревноснија у свему од мене. Не стиди се никаквог поштеног посла, као и ја (сређивање туђих кућа, чување деце итд.)

У прилогу вам шаљем и пар фотографија о нама да и визуелно имате слику отприлике о коме се ради.

Ако је воља Божија угодиће се да нам преко ове листе на неки начин помогне, било саветом, или понудом неког конкретног посла, а ја као глава моје породице сам задовољан што куцах и на ова врата…

Мирослав

Молим вас проследите писмо на што више мејлова да би нам неко понудио посао, савет итд. Наравно, ко може нека нас помене у молитви.

Адреса и телефони се налазе у прилогу, тј. у реклами на руском. ПДФ АДРЕСА, РЕКЛАМА, ТЕЛЕФОН

Благодарни за све Богу и вама Мирослав, Светлана, Стефан и Милица

Благодарни за све Богу и вама
Мирослав, Светлана, Стефан и Милица