Владан Пантелић: Слава Аватару!


Душом Духом Свешћу и очима Вечности
Посматрајте помно тачку на белом папиру
Откријте како се из само једне једнцијате тачке
Ствара васцели свет – који се распростире
До границе коју творе Вечност и Безкрај
.
Откријте и увећајте свој стваралачки удео
У непрекидном процеса стварања света
Завршите сопствену моћну концентрацију
Истовременим обухватом – свеобухватом
Света као Свеслике и тачке као детаља света

Уз захвалност суштине Творцу и Аватару
Не губите скромност и невиност душе и срца
Научите технике стварања и спасавања света
И научите мирно и тихо напредовање на Путу
 Видите и спознајте и себе као Суствараоца

Фото: Др Григорије Петрович Грабавој


.

Хелена Шантић Исаков: Блам


-Бандо белосветска!-
блебећу бунтовници.

-Басне беседите бедницима,
блентаве барабе,
брстите, бијете, брбљате,
бестидни билионери,
бадаваџисете блејањем ботова бескрупулозно,
биланс бивствовања бизаран,
бештије биполарне,бисексуалне, баксузне.
Брујите баналности БДП-а,
бројите буквално бирцузе, бабароге,
бинде, бандере,бетонске баријере.
Бардови бискупије,
буржуји, билдери, Билдербергови,
браћу батинате,
барбарина благосиљате.
Брокере, банкаре, бонвиване
бурно бодрите,
безосећајни, бахати, бирократски биготи,
буџетска братијо.
Банкете , балове, будоаре бесрамно брукате,
башкарите се баштенски:
базен, бикини, бокали,
бакалар, бренди,
Бугати, бедуини, Бали.
Бинго!!!
Брисел- Барбадос,Болоња- Бостон, Берн- Банкок,
Бонђорно Београде!
Брат брата бадава бламира

Вукица Морача: Божији дар



Србски језик је Божији дар,
Језик Мајка, прапочетак,
Јединствени алат од Бога,
Скривени, моћни цветак.
.
Србска азбука је молитва,
Упутство Бога за наш свет.
Понављај чудесни низ слова,
Одреди смисао словима сплет.
.
Велика је част и понос
Знати бар део овог језика,
Јер он титра у сагласју с душом,
Наше реалности слика,
Одсјај Божијег лика.

Фото: Бела ружа; Википедија


Верица Стојиљковић: Берем траве


Под Месецом берем траве,

лекове за душе загубљене!

Под Сунцем берем траве,

лекове за душе забрављене!

.

Месец зрак спусти, путоказ ми прави,

ка месту где вода жива цветове залива,

а Сунце шуму светли тамо, где душа снива!

.

Берем траве под звездама, где Вилин река пева,

где грле се јутром, Вилани са својим Вилама.

.

Берем траве, кад дан таму свлада,

кад отворе се капије наших светова,

као жене Рода мога

што радиле су некада!

Фото:Вилин реке (Нишава); Википедија

Милана Јањичић: Понорница


Улазим у саму себе,
тражим речи и затварам свој свет.
Она сам која воли зиму,
а када се природа заледи и све стане,
упорно призивам пролеће.
Ја сам она која затвара очи пред сећањем.
Тим погледом пробудим страх.
Између мене и тебе је провалија.
Једино реч је мост, али само
ако успеш спавати испод лука дуге која ти
не доноси срећу
већ бол.
Можда ти некад поверим своје речи, оне које
и од себе саме
више волим.

Драган Симовић: Пут срца Сунчевог ратника(11)


ПУТ СРЦА СУНЧЕВОГ
РАТНИКА
.

Сунчев ратник вечно путује кроз
властито срце, водећи – без
престанка и предаха, и, из трена у
трен – свети рат за љубав, светлост
и живот са сврхом и смислом.
Љубављу побеђује мржњу;
светлошћу побеђује таму; животом
побеђује смрт!
Своје непријатеље нити прогони,
нити мучи, нити убија, већ их
чаролијом сунчевог ратника,
чаролијом свога Оца Сварога: из
мржње уводи у љубав, из таме у
светлост, из смрти у живот – у
живот са сврхом и смислом, у
живот без почетка и свршетка!

Радица Матушки: На крилима белог орла


Планински ветрови шибаjу водопаде,

кроз крила орла бели се свет.

И облак небу невиност даде,

орлићи у гнезду, спремни за полет.

.

На пропланку шумском древни запис стоји,

стеновити белег нашег постојања.

Часног кавалирства, душманин се боји

и закона Србља, из вековног здања.

.

Прасак потока старог низ брегове јури,

нижући речи завета и плача.

Вила можда спава, Ратник можда жмури…

Ал скршени трени, мозаик су стакла.

.

Нижу се зборења, шапати и лахор,

још храстове гране штите молитвеник.

И пољана божурова од витешке крви,

венац славе плете водопадској пени.

.

Спајајући срчу, бодеж и оштрице,

катане и крчаг, и хлеба и соли…

Kрљуштима бола вапај јада риче,

тврђава под водом, камена изрони.

.

И занеме све, гранит се промоли,

из траве понико на пољани борбе…

Склопи руке сестра, док се мајка моли,

за ратника – сина… Временско раздобље!

Фото: Бели орао; Википедија

Словенка Марић: Туга, Прозрачност


За благослов је час у ком

анђео спусти своју руку у бездан,

макар начас тамо где

тама таму коти, слепило себи подано.

.

Напокон,

из бунила прене те нешто: свет.

Свет који прогледа у те,

зебња нечија што придржава те

док поново учиш да ходаш.

Оданост, род рођени, укорак с тобом

овде у оностраном граду.

.

Боже, каква плавет,

пролеће поранило,

лепота наклоњена мртвима данас.

Мирис воска је лак.

Палимо свеће у прозрачност

и, као да у време упловљавамо,

у овој тачки смо случајно,

гробови другде. Јест другде.

Дан је леп, мислим,

добра је туга окренута неком.

Веје златно паперје у понор, у простор

распет међу распрслим пределима, веје

онамо где склиски путеви воде одавде,

једнако одавде.

Помишљам још:

Ко је то смислио

да стиху забрани жалост, имена, умрле,

сузе да су непримерене,

а метафизика да јесте и остало.

Из збирке ЗВОНО (АРТ, Ужице, 1999)

Фото: Пролеће; Википедија

Петар Шумски: Безгрешно рођење


. Онима који долазе:
-Јер ваши родитељи
нису ваши родитељи

.

Родио сам се

а ти ниси била у соби

Мајко:

безгрешно сам рођен

иако зачет грешком …

Твоје одсуство је све што памтим

Твоја сенка све што сам имао.

Родио сам се а тебе у соби није било.

. . .

Црквене књиге –

цркотине времена

не помињу и не памте

такав случај

или га намерно предају забораву –

грешно зачети –

безгрешно се рађају

нови  Исуси из Епрувета

могли би заменити старог

из Назарета …

.

Рођен сам

А тебе није било у соби

Мајко …

Доба се деле

између два рођења

или две смрти:

а чијој се смрти

ја још могу надати

за чијим одласком следити

ако ми ти на рукама

не можеш умрети?

.

 . .

Чекам још увек

у соби сенки

да твоја рука очврсне

и помилује ме по коси

пред сан

са упорном мишљу

да ће једна нова Библија

морати да буде написана.

Фото: Како настају бебе из епрувете; Википедија

Лабуд Н. Лончар: Птице умиру ноћу


Птице умиру ноћу

Саме

Тихо као звјезде

На тамном своду –

Као давно дата обећања

Као лист јоргована

Као лептир на цвијету

И као осмијех на лицу

Заборављене жене

..

Птице умиру ноћу

Саме

Тихо као звијезде.

Птице умиру ноћу…

Саме

Баш као моја Мајка.