Волела бих ноћас
да сам туђа жена,
Пољуцима врелим
чежњом загрљена.
Устрепталим срцем
што дах појачава.
Што немир и сета
не дају да спава.
Волела бих ноћас
да сам туђа жена,
У загрљај кад лети
душа заљубљена.
Кад се снажне руке
око струка вију.
Кораком, без даха
тело да покрију.
Волела бих ноћас
да сам туђа жена,
Мазно и нежно и
снажно вољена.
Незаборављена.
Неостављена.
Љубав што се даје,
кад си туђа жена.
од праха звезда снујем ти огрлицу
зрнца вечности низана у ватру срца
длан врелине даровно приносим лицу
да разгор ноћима дуго светлуца
..
слази са неба јар звездомлека
точи се мило у раздел вулкан вена
од капи слатких дивља незадрж река
обалом снова зри разливена
.
руке нам луке пловидбе вечне
таласи времена трошне нас носе
високог неба бескраје млечне
.
спајамо уснама злу да пркосе
једном и ми ћемо звездопрах бити
зрнца снизана у спомен нити
Тијанија силовита пресветла – уранио Јарило
Распростро злато по шумама таласастим пољима
Брдима планинама и водоплавној реци Тијани.
Клизе фини сребрнасти слојеви магле по котлини.
Жмиркају и светлуцају хиљаде хиљаде округластих
Малених огледалаца са површи залеђеног снега.
.
У даљини подно ланца дугих плаветних планина
Реско лаје малени цуко не подржаше га остали
Можда види – осећа промрзлог зекана у близини,
Или га је узбудио протрчали скакутави срндаћ.
А можда му се прикрада лукавица лија из Осоја
Да шћапи неку занесену неопрезну коку за лијиће
..
, Можда је као оштра одапета етерична стрела са Рзава
Праисконог Витеза Благоја Стрелца Ариљца,
А можда цуко лајући високо високо подиже храброст,
Показује да је увек оран будан и да је зубе наоштрио,
И да је веран чувар и помагач у свако тешко време
И да је спреман за истрк ако нека напаст запрети
..
Горуцка и пуцкета ватра у старинској пећи на дрва,
Капљуцка са крова истопљени снег – тап тап тап.
Ужарило ми се треће око викло да гледа оностран
Викло да гледа плава провидна међубића светова
Викло да стра-жари на раскрсници сила и ветрова
И да види богове Рода на далекој планети родини
..
Иде ми се одмах испод Храста исцелитеља и мудраца,
Иде ми се на планине Јелицу дугу и Каблар стеновити
Да гледам и сликам кривуд реке Западне Мораве,
Иде ми се на Овчар на жарну светлосне тачку – Рачвар
Одакле се и према западу и према југу рачвају струје
Иде ми се – не иде ми се – иде ми се – не иде ми се
Где да идем, хеј! хеј! где да идем – када сам дошао!?
Ако она пожели промениће
ветар свој правац.
Само ако она пожели.
Сунце ће се угасити,
Месец постидети и
планете ће променити свој редослед.
Венера ће пољубити Земљу.
Звезде ће да напусте своје небо,
своја сазвежђа и пашће на земљу.
Место река потећи ће вино.
Анђео смрти ће сићи.
Сви ће ужурбано да журе кућама.
И све то само ако она пожели.
Једино суза неће моћи да кане,
једино против тога она више
не може ништа.
.
Заборави све,
само урони, у моје очи!
Путуј ка звездама,
Осмех је пупољак путоказ!
Подигни руке небу,
Пурпурне боје чекају!
Заборави све,
Дођи!
Небеском
Свећом
Обасјано небо
.
Лежала
Сам
У кревету
Пуном
Кошмара
Док ми је
Мрак
Силом
У очи
Улазио
.
Дошао је
Са букетом
Звезда
И отео ме
Од бола
.
Пред зору
Схватила сам
Да је љубав
Божји дар
У оку те нема.
Где ми испаде?
Да ли кроз трепке
кад око на мах капке повуче
или кроз сузе из неке давне приче?
Слушај, зеница урличе.
Фото: Зеница ока; Википедија
ВЕДСКО РОДОЉУБЉЕ
Знате ли шта је за наше звездане и
божанске претке био Род?
Шта су звали Родом?
Шта је за њих значило
Родољубље?
Род је Космос, Род је Васељена,
Род су планете, сунца и звезде.
А Родољубље је љубав према
Васељени, љубав према Космосу,
љубав према свим планетама, свим
сунцима, свим звездама, свим
сазвежђима и звезданим јатима,
свим овостраним и оностраним
световима и, свим бићима у свим
тим видљивим и невидљивим
световима.
Родољубље је Космофилија.
То је у ширем, и најширем,
значењу ове ведске речи.
У ужем значењу, Род је Племе.
Племе је Мали Род, слика и
праслика Великог Рода.
Наши су звездани преци имали
проширену Свесност унутар
Творчеве Свести.
Њихова Свесност је била толико
широка, да ју је нама данашњима
тешко и појмити.
Могло би се слободно рећи, да се
Свесност наших звезданих и
божанских предака простирала на
поткама Творечеве Свести, да је
досезала до саме рубежи
Творчеве Свести.
Ниједна савремена религија,
ниједна савремена духовна наука,
ниједна савремена филофоја и
поетика не може да досегне
границе Свесности наших
божанских и звезданих предака.
Зато наши преци и јесу богови.
Да, наши су преци заиста били и
остали богови.
Богови и богиње, подједнако,
упоредо и равноправно.
Они су и данас присутни.
Ту су међу нама, али и у нама.
На сваком месту, у сваком тренутку
– они су свуда и вазда с нама
и у нама!
Њих можемо чути, видети,
опипати и помиловати.
То је истинито и истинско ведско
Род(н)оверје, ведско Родољубље,
то је размишљање, појимање и
схватање Белог Србина – наравно, и
Беле Србкиње! – Новог доба,
Златног Свароговог доба.
Све испод овога, све што је уже и
мање од овога, и не може се
назвати Род(н)оверјем.
Јер, само онај ко силно љуби
Велики Род, тај ће још силније да
љуби и Мали Род.
Фото: Дајбог; Википедија
У освит јутра пре раноранилка Сунца
Окупан росом са здравилица-трава Тијаније
Облачим лагано дугу памук хаљину белу
Са посвећеним аријским шар-везом на прсима
На главу постављам тринаестцветни плет –
Мирисни венац са многобојним бисерима
.
Учвршћен у седу тросветог расветалог лотоса
Трооку жеравицу са два кремен камена палим
Дишем зору јутрење и тих овог по-себног дана
Низ спуст Елементе јездим ка жив-језгру Гаје
Уз свест-осет коже носа оба ока оба уха и језика
Стижем и пуним се снагом и битом Једног
.
Удесетостручен ходам путем заветних бодисатви
Грлим снажно Минерал Биљку Зверку и Људа
Четири разбрзно окрећуће елисе хладе мој дух
Док се пењем уз мердевине узлазног пута
Ка свету иза седам планина и три широка поља
Свету прародног и неизрецивог и неописивог
.
Пролазим чудесне планине ведрих боја небеских
Са врха трећег поља кроз ућут улазим у Тијанију
Душа плови по великим небеским таласима
Ка извору живе воде где царује Ти-шина
Спајам дух са Првотном искром која је истинско ја
И која је истинско ти он она ми ви они оне – свеједно
Д.Т:“Латице Булке“
Фото: Зоја Тутуш – Булке; Википедија
СРБСКИ ЖУРНАЛ 