Ако не будемо будни,

нестаћемо у ноћи

 дужој од века!

У ноћи  мрачној и студеној!

У ноћи, гле, без свитања!

.

Ако не будемо будни,

растрзаће нас звери

крвожедне,

које ће доћи,

у ноћи дужој од века,

са западне стране!

.

Ако не будемо будни,

никада ми

нећемо више бити

ми!

И ништа наше

неће више бити

наше!

.

Ако не будемо будни,

ни брат брата

неће више смети

да назове

братом!

.

Ако не будемо будни,

ни шљиве више

неће

у Србији

цвасти!

.

Ако не будемо будни,

 и ако на Србију падне

ноћ дужа од века –

ноћ без свитања! –

биће као да се

ни родили

нисмо!

.

На водама Словенског Дунава,

кад шљиве у присоју цвату,

7520/2012. године.

Тихо ноћи …
Још хоћу
да сањам …
Тихо ноћи …
Дане ти
поклањам …
Месечину и звезде
ја тражим,
да све боли
срца мог
ублажим.
Тихо ноћи …
Не буди
ми сање …
Тихо, тихо,
још нећу
свитање …
Хоћу звезду,
Моћну, а
и сјајну,
да је видим,
да јој
кажем тајну;
тајну срца,
мисли, а
и душе …
Да ветрове
што ми
снове руше
пошаље далеко …
Тамо негде,
где ће
снажан неко
моћи да
их свлада …
А ја,
мирно досањаћу
тада
своје снове
и жеље далеке …
Све до
звезда, до
планете неке,
где баш
све се може …
Тихо ноћи,
не буди
ми сање,
тихо ноћи,
почиње свитање …
Тихо, тихо
гасне звезда
сјајна;
и још тише,
док се рађа
тајна …
Тихо ноћи,
још желим
да сањам
и сву љубав
ноћас да
поклањам …

С:М:Л: “Бисери моје дубине“

Фото: Никола Педовић, Горњи Дубац – Гуча

За Иву,
из једног давнашњег
песничкога сна

Кликтај орла, гле!
У дубоко плавом небу

Наресале ивушке беле
Понад жубора
Потока у трку

И дан као сан дивотан
У једно прамалеће
Давно
Што још минуло
Није

Фото: Никола Педовић, Горњи Дубац – Гуча

Савремени домаћини

и њихова храна здрава

изгледају врло фини

ал’ ремете наша права!

.

Сира једу тек на граме

и немастан, сасвим млад

нема шунке ни саламе

млека пију ретко кад …

.

Из кесице све се спрема

-то је дваје’с’први век-

Сланиници трага нема

А тек меса – ни за лек!

.

У орману иста слика

нема коже нема вуне

свуда нека синтетика

да се овце не побуне

.

Да се сачува планета

да се крава не нервира

нама трена бар таблета

са укусом сира …

Фото: Миш; Википедија

Тражим мир у уснулој ноћи
Тражим одговоре у самоћи
Тражим себе у недостижној срећи
Мирно место где ћу ноћас лећи
.
Тражим пса међу вуковима
Тражим Бога међу лукавима
Тражим опрост међу дуговима
Пријатеља међу друговима
.
Тражим пут који можда никад нећу наћи
Месец у свитање кад запевају врапци
Тражим душу сродну својој
Даћу ти је Боже, Ти је обој
.
Тражим место под небеском капом
Тражим нешто што не припада сваком
Тражим Бога у сваком слогу
Тражим можда и што не смем и не могу
.
Тражим одговоре, а сто питања
Тражим одмор од лутања
Тражим сунце што га крију облаци
Лак је пут, ал’ су тешки кораци

Походиће ме Пријатељ Незнан
Из далека света тишине,
У сутон вечерњи од пурпура,
Кад цвао буде
Багрем бео.
*
Овај свет је, гле, тамница
Души благородној!
*
И далека звездана јата
У нама пребивају
*
Само једна једина Реч
Изречена у Великом Духу Љубави
Спасиће свет и ине светове

Фото: Никола Педовић. Горњи Дубац – Гуча

– Ратник који улази у битку с љубављу с љубављу ће и изићи из битке.

Онај кога уводи мржња у бој, с мржњом ће и скончати у боју-

Љубав према Србији и Србству подразумева, свакако, и љубав према Богу и Природи, као и љубав према свим бићима и створењима Божјим.

А можемо и овако да кажемо: најпре љубав према Богу Створитељу, па затим љубав према Мајци Васељени и Мајци Природи, те иза тога љубав према Србству и Србији.

Јер онај који љуби Бога Створитеља, Васељену и Природу, љуби, зацело, свој Род и своју Родину, своју Домају.

Онај ко путује Путем Светлости зна само за љубав.

Он не мрзи никога и ништа.

Мржња је најподмуклији човеков непријатељ.

Ко истински љуби Род и Родину живи само за љубав.

Он љуби Род и Родину, али уопште не мрзи ни највеће душмане својега Рода и Родине.

Такви су бивали најдичнији и најславнији србски ратници кроз векове.

Такве је кроз све ратове, битке и бојеве водила само љубав, божанска љубав.

Ратник који улази у битку с љубављу с љубављу ће и изићи из битке.

Онај кога уводи мржња у бој, с мржњом ће и скончати у боју.

Јер, тамо где је мржња – Бог није присутан!

Тиква, тиквица, дулек, бундева, мисирача, луфа, бела бундева, белокорка, лудаја, бела буца, будимка, мускатна тиква, судовњача, бела лудаја, дудања, бундевка, жута тиква – различита имена и врсте ове једногодишње зељасте биљке, чија дужина стабла може да премаши и 10 метара.

Садржи скоро 90 одсто воде, много протеина, киселина и угљених хидрата а њена жута боја указује на то да је и богат извор бета каротена. Од неких врста прављене су посуде за воду  у којима је вода дуго остајала хладна
.
Цветови су јој жути, крупни, звездасто срцолики. Биљка развија посебно мушке, а посебно женске цветове.

Најинтересантнија прича о тиквама, испричана је у афричком племену Догона. По  предању тиквицу је Врховни Бог претворио у материцу из које су се родила сва створења на нашој планети.

На нашим просторима, заједно са житом, орасима, сувим смоквама налази се на трпези за Бадње вече. Народно веровање је, да ако желите да вам деца буду дебељушкаста ( што је био синоним за здравље) онда прво што треба да поједу у божићно јутро је – комад печене бундеве .
.
Бундеви у част, широм планете одржавају се весели фестивали, па тако и код нас у Банату, почетком октобра. Кикинђани тикву лудају сматрају толико важном да су јој посветили читав празник, „Дани лудаје“ који се припрема скоро читаве године и слави као велики вашар .

Познате су маске од издубљених тикви коледарске, покладне!
.
Тиква је чувар доброг расположења, јер садржи аминокиселину која подстиче излучивање серотонина, хормона који ствара ведро расположење и осећај среће!

Извори: Тикве; Лудаја; Бундева, краљица јесени….и.сл..

Лавандом претачемо

звијезде,

збуњујемо ноћ.

Не помиче се луна.

Ужарена лаванда

наш је загрљај.

Фото: Лаванда; Википедија