Снежана Миладиновић Лекан: ДА САМ…


КАП РОСЕ

ДА САМ

НА ТВОМ

ДЛАНУ…

.

И ЗРАК

СУНЦА У

СВАКОМ ДАНУ

ШТО У

ОКУ ТВОМ

БЛИСТА.

.

ЉУБАВ ЧИСТА

ДА САМ

У ТВОМ

СРЦУ ЗА

СВА ВРЕМЕНА!

.

И ТВОЈА

ЖЕЉА СМЕРНА.

ЈА, ЖЕНА

ТИ ВЕРНА,

ШТО ЉУБАВЉУ

ТВОЈОМ ДИШЕ…

.

ОБЛАК ВЕДРИ

У КРИЛУ

ПТИЦЕ.

НЕЖНО СРЦЕ

ДЕВОЈЧИЦЕ,КОЈА

ВЕРУЈЕ У

ЉУБАВ.

.

ЖЕЂИ МОЈОЈ

ДА СИ

ИЗВОР ВЕЧНИ!

ПРЕД БОГОМ,

ПОД НЕБОМ

ДА ЖИВИМО

СРЕЋНИ!

.

КАП КИШЕ

ДА САМ,

ДОК УСНЕ

ТИ РОСИ.

ЛАХОР БЛАГИ

У НЕСТАШНОЈ

КОСИ…

.

СВЕ ДА

НАМ СЕ

У ЉУБАВ

ОДЕВА

И ДА

ВЕЧНО О

ЉУБАВИ ПЕВА!

.

СВЕ ДА

СИ МИ!

СВЕ ДА

САМ ЈА

ТЕБИ!

(Награда – Орфејев свитак – за лепоту литског исказа)

Фото: Капи росе на листу; Википедија

Кристина Гашић: Сунце моје


 Хвала ти Сунце моје

Што Светлошћу својом

Чиниш да Биће моје

 Буде обојено

најдивнијом бојом.

.

Хвала ти Сунце моје

Јер се због тебе

Изјутра уз поскок

Из сна дижем.

.

Хвала ти Сунце моје

Што сваку живу ствар

Тераш на раст

И ка себи дижеш.

.

Хвала ти Сунце моје

Што несебично љубиш

 Свакога без осуде

И никога се не стидиш.

.

Хвала ти Сунце моје

Што цело небо

Учиниш плавим

И од кише начиниш дугу.

.

 Хвала ти Сунце моје

За све оно што чиниш

А ум мој никада

Неће моћи да разуме.

.

Хвала ти Сунце моје.

Владан Пантелић: Кристина Гашић

Кристина је слободна личност и слободна уметница.
Рођена је у Гњилану, студира грађевину, близу је краја,
и завршиће те студије, али је срце вуче другим смером
– у уметност, природу и вечност. Срце ју је довело у село Тијање, дивну природу и лековиту енергију. Довело је у место где се откривају, поштују и активирају традиционалне вредности и велика знања из ведских времена. Кристина ствара просторне слике необичном техником, а поезију пише са лакоћом, у слободном времену, испуњавајући један од талената из свог обимног потенцијала.


Горан Лазаревић Лаз: Трећом се обалом


трећом се обалом прелива вода
далеког извора разум планине
капље из Богсунца са плавосвода
у недра дахкрхке мракдубине
.
јуче још пошли смо у живовирје
у руке уплели дарове свете
трепери љубозорно срцомирје
светлозорје новодање исплете
.
трен се у трену твори у вечно
тела у ватри кад смело полете
то ми се спајамо космомлечно
.
и кад нас нема да нас се сете
светлоталасјем у бескрај течно
великог праха развође речно

Фото: Обала реке Дунав; Википедија

Лабуд Лончар: Облачиш кишу


Облачиш кишу
Као невидљиви плашт
Да сакријеш дуге
Брезине ноге,
Малену црну Птицу и
Ципелице од стакла.

Облачиш кишу
На гола рамена
Као ноћну кошуљу
И твоја змијска леђа
Постају јесени мантил
Проткан маглом.

Облачиш кишу
Као кринолину и
Газиш орахов лист
Маленим стопалом,
Док перје Гаврана
Користиш као лепезу
Да сакријеш своје очи.

Облачиш кишу
И сјеверац хладни,
Неуспјешно у покушају –
Да спереш моје пољупце
Са свог трбуха…

Фото:Devojka na kisi, ulje na platnu, 100×100 cm,Ivan Vanja

Велика Томић: Ћорави пут


И би дан

Завеса сен по соби просу

Клизи свила пар чарапа

Стрже кама расцветалу јесен

Слашћу шапат ори

Испија ширу у част стопалског гажења

.

И би сат

Глава на рамену

Би пој школског звона

Окрете се она свилу да дохвати

Сати кроз прсте цуре

Време је показатељ смираја или буре

.

И би он и она

И калдрма стара турска

Степениште горе води

Крену она реч је опи

Бациће чарапе и фину свилу

Али неће спрати ширу

.

И би ћутња

Гробна тишина

Сад шкрипи оловка фина

Мастило троши траг забораву прави

Заборави

Не заборави реч

Ширу

Сат

И пут ћорави.

В. Т:  „Спој ми наличје лика, Анђеле мој бели!“

Лазар Тица: Долазак


Да ли то беше тек шапат кише,

Топлих капи са талогом снова,

Капи од којих мај ми замирише

Устрепталим лишћем с јабланова?

Ил’ си ми дошла с нескромне жеље

На измаку још једне сиве недеље?

.

Да ли то ветар упетља прсте

Под чијим јагодицама љубав зре,

Од чијих се додира слепо укрсте

Потоње душе с онима пре?

Ил’ си ми дошла с неписане туге

У ноћне часе вечношћу дуге?

.

Знам да ми не дође са свога хтења,

Најлепши сну што се давно снио,

И да су одвећ пуста моја бдења

Па сам ти очи у сан тајно скрио.

Знам, није ни ветар ни капи кише,

Нема те, а сан си – сан све више.

Валентина Милачић: Ријека искушења


Ријеком искушења

душа лакше плови

ако једрима

трпљењем

терет носи.

Ријеком искушења

душа теже плови

ако једрима

с гордошћу

терет носи.

Христољубива душа,

ријеку искушења

побјеђује.

В.М: Ужарена лаванда

ПРЕОБРАЖЕЊЕ ПРИРОДЕ


У народу постоји веровање да се на Преображење преображавају вода и гора. Наиме, под утицајем одређених алги, реке и језера заиста мењају боју. Негде је то мање, негде више приметно, тамо где је промена очигледнија реке могу постати чак и црвенкасте. Људи су некада били ближи природи него ми данас, па су примећивали оно што данас ретко ко примећује, тако да им је Преображење природе било одличан оријентир за разне послове.

.
Преображење и мењање природе је процес који траје више дана, није везано искључиво за један дан и зависи од климатских услова везаних за одређено поднебље. Усклађивањем са атрономски најтачнијим календаром на свету – Миланковићевим добијамо 6.8. као почетак овог периода док је завршетак повезан са почетком Међудневица.

.
Крај периода Преображења је увод у бербу грожђа у месецу који следи – гроздоберу (септембру). Верује се да пре Преображења природе не треба јести грожђе, тек у овом периоду може да се проба, јер се и грожђе преображава, односно, сазрева. Једење грожђа на Преображење било је обредног карактера, као захвалност боговима што су омогућили богат род и плодну годину. Ближи се крај лета, сунце слабије сија, воде су хладније, па крај Преображења важи и за последњи дан купања у рекама и језерима. У народу се верује да ће следеће године биће слаба летина ако је на први дан Преображења ведро.

.

.На Преображење беру се први лешници (у зависности од поднебља – негде пре, негде касније) па се чувају током целе године као лек против болова у ушима. Када заболи уво треба појести неколико лешника убраних у овом периоду и болови престају. На први дан Преображења не ваља преко дана спавати – ко спава тај дан целе године ће бити поспан.
Занимљиво је да је последњих година наука доказала природни феномен преображења природе.

У недељи око Преображења киша суштински мења свој хемијски састав. Анализе су показале да се у капима кише од месеца цветња (маја) па до Преображења налазе тешки хемијски елементи који долазе са тзв. Сунчевим ветром. После Преображења концентрација тих елемената се нагло смањује и киша од благо киселе постаје неутрална, па и алкална, што има великог утицаја на природу.
Ако би појаву познату као Сунчев ветар погледали из угла родноверја, онако како су вероватно некада размишљали наши преци, могли би да закључимо да Стрибог (господар свих ветрова) уз помоћ Хорса (бога сунца) доноси на Земљу Сунчев ветар који утиче на целокупан живи свет. И Хорсов и Стрибогов дан управо су у месецу гумнику у ком је и Преображење природе.

.
Све ово показује да су наши преци одлично познавали природне феномене које наука тек данас открива и да су, духовно изнад нас, живели у савршеном складу са природом и свим природним дешавањима.

Преображење Господње је и дан који се прославља као ренутак када се први пут Христова божанска природа учинила видљивом. На Преображење, који је посни празник, у цркви се освећује грожђе и дели народу у знак захвалности Богу на плодовима за исхрану. У крајевима где нема грожђа, освећује се друго воће, као на пример јабуке.

.

Извор- „Старославци“- Википедија

-фотографија са прославе Преображења у Стајићеву-

Драгица Томка: Вратите ми моје крпице и луткице


Вратите ми моје крпице и луткице
Вратите ми моје насмејано детињство
Вратите ми моју радост И безбрижност.
.
Хоћу да будем опет
шашава, насмејана, срећна.
.
Вратите ми спонтаност
Хоћу да кажем оно што осећам.
.
Вратите ми моју слободу
Хоћу да кажем када нешто нећу
.
Вратите ми моју храброст
Хоћу да нећу нешто што нећу.
.
Вратите ми моју девојчицу
Хоћу да будем она.
.
Хоћу да могу оно што хоћу.
.
На јутарњој фотељи, феб. 2003.
ДТ: “Латице булке“

Фото: Булке; Википедија

Владан Пантелић: Драгица Томка

Песникиња Драгица Томка је по образовању и раду редовни професор Универзитета у области туризма. Номод по својој суштина, трагала је и надахњивала се лепотама природе и света. Била је професор и суоснивач на Факултету за спорт и туризам у Новом Саду. Тада су је занимали теоријски, фундаментални, културолошки, социо-психолошки и антрополошки аспекти туризма. У основи туризма је путовање, трагање за спознајама себе и света. О томе је Драгица писала у пројектима, студијама, уџбеницима. Бавила се истраживањима утицаја путовања на лични развој и откривање унутарњих тајни при додиру са непознатим.
.
Сада је Драгица пензионер, али њена трагања нису завршена и никада се неће завршити. Интересује је свет речи и слика где тражи смисао живљења, упознава и освешћује себе и друге. На том путу је непрекидно учила читав низ нових ствари, нових техника. Пише о свему проживљеном, фотографише, прави цртеже. Последњих десетак година пише есеје, путописе, песме и све то илуструје цртежима техником фракталног арт цртања. Објављивала је своје радове у многим часописима и била награђивана. Као самостални издавач издала је књиге поезије – Латице булке и Полетање, књигу путописних прича – Путујуће перле, и књигу кратких прича – Она.
Драгица живи у Београду, води активан и испуњујући живот, дружи се са људима и природом. Ова кратка биографија није довољна да илуструје пунину живота Драгице Томке. То ће допунити, надам се, њени радови које је већ објавио и које ће објављивати Србски Журнал.

Драган Симовић: Плаветна горја у даљини сутона (13)


Ако немаш снове
Које и будан сневаш;
Ако немаш јасновиђење
Далеких и лепших светова,
Онда ти, уистини,
Ни живео ниси!
*
Доћи ће, и, ево
већ долазе,
Синови Неба
и Кћери Светлости!
*
Правасељено, Мајко Велика и Посвећена!
Опрости ми за сва она дела,
Која сам, у незнању, без Духа
Стварања, негда, у свету чинио.
*
Душа Велике Словенске Мајке,
Сва бића у свим световима
Љуби.
*
Тражио сам!
Посвећено Радоју и Сулајки Лазовић,
дивотним душама од Вилин-горја.
.
Тражио сам божанску светлост
У очима људи;
И тражио сам Љубав у срцу
Оних које сам на путу сретао;
И тражио сам Душу Велике Мајке
У свим мајкама које сам
У свету препознао;
И тражио сам Бога живога
У свеколикој творевини Божјој;
И био сам очаран и задивљен
Лепотом свих бића и ствари
У Васељени и иним световима!
.
У Великом Гају, наспрам Горја вршачког,
у месецу кад липе цвату, 2011. године.