У народу постоји веровање да се на Преображење преображавају вода и гора. Наиме, под утицајем одређених алги, реке и језера заиста мењају боју. Негде је то мање, негде више приметно, тамо где је промена очигледнија реке могу постати чак и црвенкасте. Људи су некада били ближи природи него ми данас, па су примећивали оно што данас ретко ко примећује, тако да им је Преображење природе било одличан оријентир за разне послове.
.
Преображење и мењање природе је процес који траје више дана, није везано искључиво за један дан и зависи од климатских услова везаних за одређено поднебље. Усклађивањем са атрономски најтачнијим календаром на свету – Миланковићевим добијамо 6.8. као почетак овог периода док је завршетак повезан са почетком Међудневица.
.
Крај периода Преображења је увод у бербу грожђа у месецу који следи – гроздоберу (септембру). Верује се да пре Преображења природе не треба јести грожђе, тек у овом периоду може да се проба, јер се и грожђе преображава, односно, сазрева. Једење грожђа на Преображење било је обредног карактера, као захвалност боговима што су омогућили богат род и плодну годину. Ближи се крај лета, сунце слабије сија, воде су хладније, па крај Преображења важи и за последњи дан купања у рекама и језерима. У народу се верује да ће следеће године биће слаба летина ако је на први дан Преображења ведро.
.
.На Преображење беру се први лешници (у зависности од поднебља – негде пре, негде касније) па се чувају током целе године као лек против болова у ушима. Када заболи уво треба појести неколико лешника убраних у овом периоду и болови престају. На први дан Преображења не ваља преко дана спавати – ко спава тај дан целе године ће бити поспан.
Занимљиво је да је последњих година наука доказала природни феномен преображења природе.
У недељи око Преображења киша суштински мења свој хемијски састав. Анализе су показале да се у капима кише од месеца цветња (маја) па до Преображења налазе тешки хемијски елементи који долазе са тзв. Сунчевим ветром. После Преображења концентрација тих елемената се нагло смањује и киша од благо киселе постаје неутрална, па и алкална, што има великог утицаја на природу.
Ако би појаву познату као Сунчев ветар погледали из угла родноверја, онако како су вероватно некада размишљали наши преци, могли би да закључимо да Стрибог (господар свих ветрова) уз помоћ Хорса (бога сунца) доноси на Земљу Сунчев ветар који утиче на целокупан живи свет. И Хорсов и Стрибогов дан управо су у месецу гумнику у ком је и Преображење природе.
.
Све ово показује да су наши преци одлично познавали природне феномене које наука тек данас открива и да су, духовно изнад нас, живели у савршеном складу са природом и свим природним дешавањима.
Преображење Господње је и дан који се прославља као ренутак када се први пут Христова божанска природа учинила видљивом. На Преображење, који је посни празник, у цркви се освећује грожђе и дели народу у знак захвалности Богу на плодовима за исхрану. У крајевима где нема грожђа, освећује се друго воће, као на пример јабуке.
.
Извор- „Старославци“- Википедија
-фотографија са прославе Преображења у Стајићеву-
СРБСКИ ЖУРНАЛ 