Црвеним плодом

Оскоруша сја.

Паде лист под сводом.

Родила се ја.

.

Свађао се сила

Звона рески ков.

Субота је била:

Јован Богослов.

.

Још и данас мени

Дође жеља та:

Да гризем румени

Горки плод што сја.

У суштини полова је нешто божанско, нешто свето, и стога нешто безгрешно. Јер је и полове створио безгрешни Бог као нешто “веома добро“. Улазак греха у људску природу, огреховио је и полове.

.

Грех је раставио оно што је Бог саставио, унео у полне односе зло, греховност, сладострашће, страсност, хаотичност.

.

Сладострађће изазива блуд, прељубу као свесно обесвешћење, светох психофизичког јединства двоје супружника.

.

Сваки човек носи не једну него онолико смрти колико грехова гаји у себи, онолико смрти колико сласти гаји у себи, онолико ђавола колико грехова и страсти гаји у себи.

.

Корен и узрок блуда је у духу, телесни блуд је само овештаствљење духовног блуда.

.

Блуд је “стари квасац“ од кога све тесто бића људског ускисне злом, прљавштином, смртношћу, смрадом.

.

Попуштајући сладострашћу, људско срце стврдне и осладострасти се, те ненормалну распаљеност полну сматра нормалном и природном, мада је све ненормално и неприродно, противнормално и ротивприродно.

.

Тело блудника, то је мали, али прави пакао на земљи. Блуд толико одемони, ођаволи тело да оно постаје вечни плен ђавола, мали пакао у вечни увире. Јер ништа тако не претвара тело човечије у радионицу вечнога зла као демон блуда.

.

. А.Ј.П: “Азбучник богочовечних мисли“

Није увек најкориснији народу онај човек, који је највиђенији, и коме сав народ ослушкује, но често онај, који, скривен као савест, моли се Богу за народ, и коме Бог ослушкује.

Н.В: “Мисли о добру и злу“

Сунца сјај  у очима

Звезде на небу орлова

.

Додир лептира на рукама

срце моје спава на њима!

.

Капи воде живе на уснама

Гле, огледам се  у њима!

Не могу да те додирнем,

не могу да те видим,

не могу да те чујем.

Али,

могу да те удахнем,

могу да те осетим,

могу да те волим.

.

Ти ниси ни сан ни јава.

Шта си онда ТИ?

Ти си просто љубав.

Љубав са великим словом.

.

Ту си око мене, у мени.

Скривен у тајним дубинама мојим.

Ту си када те требам

да осетим титраје свога тела.

Ту си када лутам животом својим.

Ту си када сам тужна, сетна или љута.

Ту си када сам срећна, весела и распевана.

.

Отворим дубине своје и нађем те,

узмем те и упијем.

Некада – угрејеш ме и осветлиш,

Некада – наљутиш ме или збуниш.

.

Свеједно, чувам те љубави моја,

Као грудву белог нежног снега.

Ни сувише топло, ни сувише хладно.

Да се не истопиш, не распрштиш,

да не нестанеш.

Чувам те да те имам.

.

Ко си ти? Недодирјиви, нечујни, невидљиви.

.

Ти си просто моја љубав.

Тајновита И дубока.

Нежна И топла.

Страсна И устрептала.

Понекад хладна И неизвесна.

.

Чувам те у тајним дубинама својим,

да те имам

када сам сама, сетна или тужна,

када сам срећна, весела и распевана.

.

Ти си просто љубав.

Увек са мном

– да не будем сама.

.

Зимско хладно јутро, а мени топло. Јануар.03

.

ДТ: “Латице булке“

Није наше да зло преваспитавамо,

Нити да им дамо време

Да ојачају и процветају,

А ми да се покоримо и предамо

..

Наше је да их поразимо

А не да мир склапамо,

Наше је да их протерамо,

Из нашег свемира отерамо.

.

И зато драги миротворци

Немате ви довољно у себи доброте,

Да у добру зло удавите,

Нити га у светло претворите.

.

Ова реалност подржава дуалност,

Овде се сукобљава добро и зло,

Борба је неминовна и стална

Док год не овлада светом светло.

Отргни се од канџи

што стежу,

окова и ланаца

 што не дају Души

да дише.

 Одвежи руке

и рашири крила.

Дозволи да сврху

 своју Божанску пишеш.

.

.Ниси ти створен

за пролазне ствари.

Ниси ни дужан

да по правилима живиш.

Од Светлости

Божанске си саздан,

да се цела Васељена

кроз тебе оживи.

.

Бригу преобрази

у благостање.

Немир претвори

 у свеМир.

 Освести се и допусти

 да те постојање

светлошћу љуби.

.

Веруј, праштај, воли, с

рцем, душом,

Бићем својим.

Слободу своју

ником не дај,

ту слободу

вечно слави.

.

 Радуј се, радуј се,

 радуј се.

Нека се због

 твог весеља

све што угледаш

 и дотакнеш

од миља истопи

 и порумени.

.

Живот кроз тебе целог

 песме жели да пише.

Дај му простора

Да Лепоту и Милост

удише и издише.

.

Осмели се, усуди се,

одлучи.

Судбину своју

 у рукама држиш.

Сва дивна и светла

Бића

 Ту са тобом,

ка себи самом

и Богу те дижу.

Ранила га јутра где ћуте сва сутра
Где не види ништа од прегусте таме
Тонуо у неме јецаје у себи
И слушао звона своје зле осаме.

Падао је украј високога зида
На починак ишао са својим џелатом.
Чија је рука без имало стида
Будила га челиком под вратом.

На леденом зиду гледао је сене
набораних чела, људе камене
различитих душа и друкчији хтења.

Ходао далеко кроз језиве ноћи
На гробљима мртве гледао у очи
И најгоре патње смртнога створења.

Мисао – руска, широка и висока

Толико кроћена али не укроћена

Опасна … најопаснија за онога

Чије се име никада не изговара

.

Мисао наша – кроћена, кроћена

Замућена, сољена, засољена …

Хвата се за сећање о јасноћи

И подупире братом који сада плаче

И заслељен од суза пут свој губи

.

Хееј, брате! Сузе су твоје замка пропасти

Оде нам сећање док ти загрљај држимо

.

А замка зину и прогута нас

Упалише се стидљиве лампе

У утроби звери мерећи зидине њене

Једном је човек уснио сан. Сањао је да иде пешчаном обалом, а да је поред њега Господ. 
На небу су промицале слике из његовог живота, а по песку су се протезала два низа трагова: 
један од његових ногу, други од ногу Господа.
Кад се испред њега појавила последња слика из његовог живота човек се осврнуо да 
погледа трагове на песку. И одједном је приметио да се дуж његовог животног пута протеже 
само један ред трагова. Такође је приметио да је то било управо у најтеже и најнесрећније време 
у његовом животу.
Много се ражалостио и упитао је Господа:
„Зар ми ниси Ти говорио да ме нећеш оставити ако будем ишао Твојим путем? Али 
приметио сам да се у најтежим временима мог живота само један низ трагова види на песку. 
Зашто си ме напуштао онда кад си ми био најпотребнији?“
И Господ је одговорио:
„Моје мило, мило чедо. Волим те и никад те нећу напустити. Да ли желиш да знаш зашто 
се само један низ трагова види на песку кад су у твој живот улазили несрећа и искушења? Зато 
што сам те у то време носио на рукама.“

Извор –  ДУХОВНЕ ПРИЧЕ – Помози болесном – БУДИ ЧОВЕК