***ОТКЛОНИТЕ ЛИ УВЈЕРЕЊЕ ДА СТЕ ТИЈЕЛОМ ОДВОЈЕНИ ОД НЕЧЕГА ТО НЕШТО ПОСТАЈЕ ДИО ВАШЕГ ТИЈЕЛА, ДИО ПРОЈЕКЦИЈЕ ВАШЕГ ЕНЕРГЕТСКОГ ПОЉА.***

У супротном:

***СТВОРИТЕ ЛИ УВЈЕРЕЊЕ ДА НЕШТО НЕ ПРИПАДА ВАШЕМ ТИЈЕЛУ/ЕНЕРГЕТСКОМ ПОЉУ, ТО НЕШТО ЋЕ СЕ ОДВОЈИТИ ОД ВАС.***

Примјер:

Ошишате косу, одсијечете нокте и друге ампутације.

Такође, изгубите новац, ауто, кућу, наследство… принцип је исти; тај дио себе сте отуђили, одвојили сте га од свог енергетског поља и гледате га као нешто што ви нисте. Све што нисам ја више ми не припада; одатле доживљај НЕИМАЊА.

Како ово знање користити за своју добробит и добробит и благостање свих?

Замислите да је ваше енергетско поље балон од сапунице који плута у бескрајном пространству Свемира. Око вас је изобиље. Све је ту али оно што вас од свега дијели јесте ваша идентификација са енергетским балоном у којему сте се смјестили, у којему плутате.

Када би опна балона прснула/пукла ви би сте се стопили са изобиљем, били би сте једно, али тада не бисте више били балон.

Идентификација/поистовијећеност са балоном је одговорна за ваш страх од губитка ентитета. У том страху чините све да тај балон очувате, да спријечите промјену и недај боже његову експолозију. Управо тај страх вас држи малим и одвојеним од изобиља које је свугд‌је око вас. Управо тај страх вас чини немоћним да промијените оно што не волите, да добијете оно што би сте жељели имати … а НЕМАТЕ.

Па како онда превазићи овај страх?

Замислите опет да је ваше енергетско поље тај балон од сапунице…

Овај пут погледајте у оно што бисте хтјели имати=искусити, ето га ту, на дохват вам је руке… у изобиљу. Фокусирајте се на то и његов балон од сапунице прихватите, обгрлите свиим бићем, цијелим својим енергетским пољем. Прихватите га као дио себе и вид‌јет’ ћете да је ваш балон (ваше енергетско поље) постао већи за толико. То што сте обгрлили постало је дио вашег тијела. Постало је ваше тијело. Од сад све што будете чинили чинит’ ћете кроз то тијело. Тај дио изобиља бит’ ће његова витална ћелија.

Тако је у свему.

Ако своје тијело/енергетско поље видите као одвојени балон од других балона онда да, прихватање изобиља ћете схватати као производ „закона привлачења“, јер ћете одатле, из балона, јасно вид‌јети да то нешто себи привлачите из изобиља које … нисте ви.

Али ако стварност и ваше енергетско поље видите као пројекцију своје перцепције онда ће вам бити кристално јасно да сте ви изобиље из којег стварате перцепцију одвојености и да је себи пројектујете као увјерљиву стварност у којој ништа не привлачите већ БИРАТЕ и то што изаберете ПРИХВАТАТЕ као дио себе у тренутку док генеришете перцепцију.

Било како да то схватате до вас је да ли сте освијестили како се врши одвајање било чега вод вашег енергетског поља, од вас самих или пак како се врши припајање истом.

Принцип је у свему исти.

Одатле, управо због тог принципа који је у игри ја га и објашњавам као „Принцип пројекције“. Све што у дуалности доживљавамо, апсолутно све, па и сама дуалност јесте ПРОЈЕКЦИЈА.

Фото: Закон привлачности; Википедија

– Ој овчару, лијепи делијо,
Јеси л мајци овце напојио?
– Јесам, мајко, овце напојио.
Триста пило, триста прескочило,
још толико за гором остало.
Наиђоше три лјепе ђевојке.
За првом сам овце предвојио,
за другом сам свирак изгубио,
а за трећом памет померио.

*Казивала Милунка Драмићанин.
*Записала Биљана Драмићанин.

Фото: Планина Голија; Википедија

Понекад је боље одсећи руку
Него посегнути за слаткишем
Или одсећи језик но полизати шлаг на врху
Понекад, боље је одмахнути руком.

Фото: Фб страница – Beautiful Roses & Flowers

Хеклам хеланке,
храним хрчке,
хватам хидре,
ходим хладу храста,
хасам хроно храну,
храбрим херкула хвалоспевом,
хрскам халву, хлеб, хоботнице,
храму хрлим,
хвалим Христа хировито,
Хомер хиндуизму ходи, хоштаплер.
Хорда хоће хаварију,
халтере, хреновке, хоровођу.
Хришцане хвата хумор хроничан,
Хелени халапљиво хоће Хад,
Хиндуси хрле хармонији,
Холанђани хвале хероински хашиш-хаос,
Хелдерлин херојски харлауце хлеба, хлеба,
хризантема & хлорофил хармонично ходају хербаријумом.
Ходза, хобити, херувими & ходочасница
харизматично ходе.
Хвале Хеленин хеклерај,
хокуспокус хороскопус.

Фото: Хеклање; Википедија

Кроз црно бијели свијет
лети румено перје фламингоса.
Збуњује ову тугу што прави засједу
после првог зареза у реченици.
Запали сва гудала и у прах претвори!
Нек звук њихов не прави мреже од сјете
што лове и хватају златне рибе мудрости!
Нећу да их слушам!
Ја чекам свитање у тишини.
Сунце ће из чела мог изаћи!
Буднија ћу љепше сањати.
Звијезде ћу под ноктима сакрити.
Бићу као никад до сада прогнана
из престрављене обичности!
Будној ће ми из очију нестајати
све маске, које облачимо нашем дану,
док се мој осмех благи буде протезао
између двије ужарене лопте.

Фото: Свитање; Википедија

Ходаш покрај мене када свет обузме тама,
када сам сама.
Сузе, ђердани моји, падају доле, али
ти не даш да ме боле.
У срцу све се слама
и нема више плама.
Додиром твојим нежним не даш ми да пред патњом бежим.
Стојимо заједно када киша пада
и када сунце сја,
па и кад звезде прашину своју спуштају доле,
твоје се руке за мене моле.
Најчистија радост си моја,
ја сам сенка твоја.
Пратим те где год пошао,
кроз ватру и воду,
па и кад сви од тебе оду.

Фото: Прави пријатељ; Википедија

(Једно песничко jасновиђење)

То није
само земља!
Ни оно
на земљи!

Нити под земљом;
нити над земљом –
што видиш и чујеш
што можеш отети!

Не, то још није
Домаја Србија!

Далеко одавде,
иза свих обзорја;
у тишини светова уснулих,
у зелен-плаветном
Кругу Вечерњаче;
где бели ветри
Срп Месечев њишу,
понад борова витих
у студеној ноћи;
где вучји чопори
сетно завијају,
подно горја
у свит зорја;
где кликтај орла
буди најлепше снове,
и где нас греју
Три Сунца
Поноћна!

Е, тамо, гле!
од света скривена –
у срцима нашим,
у душама нашим,
у сновима нашим –
бива и пребива
Домаја Србија!

Коју нико
никад –
укротио није;
освојио није;
оробио није!

Фото: Србија, застава; Википедија

Парк у Великом Гају препун дрвећа
Поветарац са Карпата и Вршачког Брега
Шетамо и уживамо – Драган Мило и ја
Око нас светови вилењака и патуљака
Светови многих врста птица и инсеката
Светови вишекрилних духова разних боја
Светови Лепоте Лепоте Лепоте Лепоте
.
Онда… сноп Светла Додира Љубави Знања
Миловао је драго Драгана и мило Мила
А ја сам га повукао за реп држећи камеру
Сноп Светла је желео да се игра – надвлачи
Обузела ме сила љубва радости и топлине
Умало да будем са-Владан и над-Владан
И стога сам на слици оностран и невидљив

Фото: Мило Максимовић и Драган Симовић; ВП

Звуци лаганог танга,
Свеће тихо горе,
Мирно је и топло.
Сама сам.

Плешем у ритму,
Савијам се и лебдим,
Срце плеше са мном,
Оно ме води,
Ноге померају,
Руке их прате.

Наспрам мене нико.
Зажмурим.

Можда неко плеше са мном.
У сновима све иде некако лако.
Померамо се заједно.
Кораци складни,
Лагани, лепршави.
На леђима додир топле руке.
У руци рука.
Топла и мека, чврста.

Не отварам очи.
Пуштам да ме мелодија води.

Понекад се снови претварају у стварност.
Верујем.
Нека их.
Нека дође.
Звуци лаганог танга
у мени трепере.

Или то срце од жеље трепери?

Јесење поподне, звуком обојена соба, плешем сама, нов 2016.

Фото: Плес; Википедија

У тихо зимско
нед‌јељно јутро
из сна се буди
анђео мој
.
Године твоје
пијем као вино
и лажем тихо
што сам ноћас снио
.
Од свих
небеских тијела
твоје је душо
најљепше
У оку твоме
пјесма се крије
У додиру сваком
јутро се смије
.
Грлим идилу
ломљених кристала
и паучину
твојих њедара
Сребрна магла
спокој буди
у овом мору
преслатке блуди
.
Падају
Падају
Падају
Падају зреле
пахуље снијега
.
Као срна
дрхтиш уз мене
.
Топла соба
и мирис твој
.
Добро ти јутро
анђеле мој

Фото: Први снег; Википедија