У планинском бедру удари оркана,

ветровити зналац свих тајни ваздуха.

На врху пропланка Вила седи сама

и са нежном песмом дозива свог Вука.

.

Затресе се венац стрмене планине,

зашушташе шуме, зажубори поток

и јато се птица вину у висине,

сачека их жељно бел облака обод.

.

Насмеши се Вила и расплете косу,

храстовина стара дошапну јој тихо:

„Ено, твога Вука. Гази траве росу,

трчат тако хитро не мож други нико.“.

.

Изронише зене из густине шумске,

с погледом на Вилу Вук се преобрази,

више него човек, природе му људске,

поглед му наједном постао је блажи.

.

Небо обасјава Тар’ богиња Сунца,

греје љубав тавну минулих времена,

док се на планини спајају два срца,

он је Вук и човек, она Вила – жена.

.

Сви митови света утихнуше приче,

ниједна се бајка не мери с љубављу

која из дубине коренова ниче

и траје за вечност, српском завичају.

Нит

Нитима дуге

Саздано сазвежђе

У капи росе

.

Нит на пређи

Празној од вајкада

Паучина

.

Белег

На храсту белег

Ту ратнику

Задрхта рука

.

У утроби неба

Пре мајке и оца

Белег

 

У давна времена на овој безименој планини стигоше номади са стадима златоруних оваца, коња и говеда.

Најлепша девојка  међу њима зваше се Феја. Волела је да се такмичи са момцима у јахању, бацању камена с рамена, орању, кошењу траве па –  и у рвању.

Феја је имала своју љубимицу- прекрасну кобилу. Једнога дана ујео је бесан пас њену љубимицу а Феја  узјаха  побеснелу кобилу и поведе је оцу, да је излечи. Но,   кобила у великој брзини промени правац, и збаци Феју,  која поломи ногу и тако занавек крива оста.

Од тада безимена планина доби назив Бесна кобила а оближње насељено место Крива Феја.

Бесна Кобила је планина у југоисточној Србији, на развођу слива Јужне Мораве и слива Струме

 

 

–слободна интерпретација текста – извор.- Јужна Србија инфо-

Поглед на ноћно небо

отвара кодове сећања

времена неког давног

времена пре времена

раздвајање мене звезда…

.

У очима пуним сјаја

старо се јединство успоставља

погледом грлим и љубим

све сестре и браћу Све-мира!

П.Ш: “Антикварница срца“

Голуб лети и на раме слети,

девојчици, младој лепотици,

па јој стаде ‘вако беседити:

“Девојчице, млада лепотице,

узми конац и злаћану свилу

па навези по мом десном крилу.

А кад онда у облак се винем,

као сунце из њега да синем.“

.

Казивач: Драган Ђекић, Рти – Гуча

“Драгачевке, изворне народне песме“

Сакупио: Ника – Никола Стојић, Гуча

 

Љубав је

Магловита котлина

 .

У којој само они

Који искрено воле

Опстају

 .

То је лутање

Затворених очију

 .

Јако је хладно

Речи су хладне

Осећања смрзнута

Пријатељи странци

 .

Нисам желела

Да живим у магли

 .

Као крпељ

Увукла се љубав

У мисли и душу

Једно послеподне – не сећам се које –

ишли сте лагано и погнуте главе,

а око Вас ваздух, светлост и мир стоје,

а над Вама небо боје јасноплаве.

.

Сенку и с њом мене водили сте собом…

Силна дрскост беше овладала мноме;

Ја сам само знао бити њеним робом –

да Вас пратим, гледам на домаку своме.

.

На уличном углу застали сте мало

и мени се нагло окренули лако…

Пред оком што на ме кроз поглед је пало

.

ко укопан стадох сав поражен тако.

Ни видео нисам тада Ваше лице –

само Вам се збуњен јавих нехотице.

Девица,

планина на Истоку Србије, у близини је Соко Бање, а добила је име, како неки кажу, по неоткривеној и нетакнутој природи.  Oчигледно ти, неки, нису упознати са легендом о окамењеним девојкама, у седам стена, које су увредиле сиротицу, девојку којој је Бог подарио лепоту и вечни живот након сусрета са њом, где је она показала пажњу и љубав према старом и нејаком “човеку” (који је потом претворио осталих седам у камен).

Богиња шуме,жена која у себи носи дивљину,  необузданост, будући да се још није предала мушкарцу, Девана, повезује се са именом планине Девице. Њена света животиња била је кобила и  зато се сматра  богињом Кобилом.

На планини Девици, пронађен је камен, на коме се налази слика кобиле (Александар Бајић сматра да се у српским епским песмама Девана појављује као мајка Милоша Обилића, за чије презиме –Обилић знамо да потиче од презимена Кобилић).

Иначе, пронађени тајанствени камени кругови на овој планини, највероватније су остаци древне опсерваторије, која је нашим прецима служила за посматрање кретања Сунца и Месеца и прављење календара, што је резултат истраживања тима стручњака предвођених психијатром Александром Бајић, која се већ петнаестак година бави проучавањем словенске митологије.

.

 

 

 

 

 

 

 

-слободна интерпретација текстова-

Извор PLANINE / LEGENDE / MITOVI / PRIČE | PLANINA BLOG | foto: Orlovica

https://planinablog.wordpress.com/2015/03/26/planine-legende-mitovi-price/ и Википедија- Србијанац нет страница;