У давна, прадавна времена, у једном дивном, великом селу Србинову, живели су несташни и враголасти, Божидар и Сербика. Хладна и дуга зима се разбашкарила. Ледени дани су све краћи, а ноћи дуге и студене, снегом завејане. И оно мало светла тек додирне природу.
Али, наши враголани, Божидар и Сербика су истрчали на снег. Зими можеш да се ваљаш у снегу, па да паднеш на леђа и правиш свој обрис, да разчишћаваш пут од куће до капије и све тако. О санкању и разним зимским лудоријама, да не причам. Ипак, мраз стегао, па се брзо вратише у топлу собу.
„Да ли и ти Божидаре чујеш завијање вукова већ пар дана. Ишли су људи из села и носили им храну, јер тужно цвиле као да су гладни. Али они и даље завијају по цео дан. Баш се неки страх увукао у људе. Шта се то дешава?“-рече Сербика.
„Знаш и ја се бавим тим питањем. Шта их мучи или шта им треба, па тако тужно цвиле. Или предосећају неку несрећу. А можда је то само зов наше природе и они то раде по инстинкту. Ипак, није баш свеједно човеку, кад их слуша данима.“- надовеза се Божидар.
„Да ли се ти сећаш да смо ми са Чаробњаком вежбали, како се ослободити сваког страха? Па да можда покушамо са том вежбом. Него, да позовемо и децу из села, па да сви заједно то радимо, у друштву је увек забавније, а и свемир то боље чује. Можда се и природа умилостиви и пошаље вукове дубље у шуму, а можда се и они сами смире.“- каза Сербика. И тако и би.
Позваше они сву децу из села у гостинску собу и изнесоше им план. Сви се сложише осим Грубана, јер он би побио све вукове и тако разрешио ову ситуацију. „Грубане, ти би увек силом и агресијом решавао проблеме. Али то није прихватљиво ни за нас ни за природу. А знаш да се све враћа, и добро и лоше.“- рече Сербика.“Хајде децо да се организујемо. Сви ћете добити по један папир да на њему нацртате мехур од сапунице, лопту и њу упишете следеће знаке (бројчани низ и формулу страха). Није важно што не разумемо знаке, важно је да упорно, концентрисано гледамо на њих и наведемо који страх лечимо. И тако и би.
Сви нацрташе лопту, осветлише је из душе, срца, сребрно-белом светлошћу и гледаху у слику. И заиста, неки су се презнојавали, неки су осећали трнце по телу, неке је нешто засврбело, некима је хладан ветрић испред тела пролазио. Тек кад је свима постало пријатно и кад нису осећали никакав страх, обрати се Божидар. „Сада можемо да кажемо да смо све страхове елиминисали, победили и да се више ничега не плашимо ни ми, ни остали сељани, ни цео свет. Сад ћемо да утврдимо резултат , да то буде заувек. Тако јесте, тако јесте, тако јесте.“ И стварно, сва деца су се осећала некако слободно, моћно, пуна снаге. А изгледа да су то осетили и мудри вукови, па више нису завијали.
Уколико и се и ти нечега плашиш (мрака, висине, људи, шта год) и ти гледај у ову лопту и кажи „ослобађам се страха од…“. Видећеш да упорним гледањем, концентрацијом и твој страх ће да побегне, јер му ти никакву моћ више не дајеш. До следеће вежбе, да будете вечно здрави и срећни.
Фото: Свера против страха, са бр. низом и хем. формулом за страх
СРБСКИ ЖУРНАЛ 