Саставио у име Рода Војислав Паунић
Није тајна да су стари Словени били људи који су веровали у природне силе и поштовали живот и славили га. Захваљујући оваквом односу према себи али и природи, они су превазилазили болести, рат и смрт и када би се свет урушио, саградили би свој рај на земљи, своје царство. Словенски календар није само симбол прошлости, већ је и потврда поштовања односа према Боговима и њиховој магичној моћи.
Већина летњих празника нашег Рода , а нарочито Перунов дан, који су 20. жетвара-јула обележавали наши преци, били су везани за пољопривредне послове. Уосталом, наши преци су били врло марљиви у том погледу, радећи у пољу љети, пружали су „добро нахрањену“ зиму, што је значајно смањење опасности да се разболе или умиру од глади. Сви летњи празници били су симбол који се директно односио на садњу и жетву усева, на пример, од дана Велеса, наши преци су почели косити, а у част бога Перуна, сви сељани су настојали да доврше све за жетву . А након Перуновог дана требало је припремити тло за садњу других усева, на пример, пшенице.
Наравно, главна сушт празника није ограничена на директну бербу или садњу, сви словенски празници за наше претке имали су свето значење, пунили су људе животном снагом. Перун је био и остао један од најцјењенијих и најмоћнијих Богова у древној словенској култури, због чега је његов празник сматран једним од најважнијих у години и заузимао је посебно место у животу сваког припадника Рода. Посебно поштовање према Перуну и његово величање припадало је владарима и војницима , али, наравно, обични људи су веома уважавали Бога Перуна због тога што је Громовник вечнопрекрасни и вечнопремудри.
На овај дан је било уобичајено честитати свим дечацима, младићима и мушкарцима – браниоцима и ратницима свог народа. Уз то, празник је симболизовао нову фазу у раду са усевом и пољима. Иако је већина славља, наравно, била за мушкарце, тог дана су држали тајне обреде посвећења оружја, посветили их војницима и изводили многе ритуале са жрецима како би се заштитили од смрти на бојном пољу. Женама је било забрањено да се појављују у тим обредима; били су чисто мушки.
Постојало је веровање да након Перуновог дана није више лековито улазити у реку или језеро, стога су сви људи покушали да остану у води што је дуже могуће и пливали јако дуго како би елемент воде дао све што им је потребно . Наши преци су веровали да ће на овај дан вода помоћи у лечењу и чишћењу духа мрачних сила.
Наравно, спорови између културних истраживача око тачног датума прославе Перуна настављају се и сада, неки тврде да је то 2. август, али већина се слаже да је 20. јул. Наравно, сигурно је немогуће нешто рећи, јер су сви празници узурпирани и намерно померени , доласком хришћанства. Обреди се намерно врше у одређеном тренутку јер тада се енергије које шаљу сазвежђа изнад нас преплићу и делују онако како су наши преци знали , а ми на жалост заборавили .
Прослава самог Перуновог Дана
Преци су припремали свечана пића – пиво( ПИтка-ВОда), после чега је дељено на фестивалу као посластица свим сељанима и, наравно, као Божја жртва -треба. Такође, за празник је припремљен и млади неслани сир, који се на дан Перуна сматра обавезним. Друго незаменљиво и обавезно јело на столу било је месо .
Ујутро су се људи окупљали по селу, али цео празник је почео тек пошто је упаљена обредна ватра, обично су то радили жреци и мудраци, а у неким случајевима и старешине села. Свако од људи који су шетали селом тог дана требало је да има оружје које је одговарало њиховом занимању, на пример, ако је човек пољопривредник, онда је његово оружје – секира или нож, војници – ходао са мачевима, а ловци са луковима и копљима . Током своје поворке, мушкарци су обилазили друге и веселили их ритуалним песмама.
Посвећеност оружју био је посебан обред у животу сваког човека, окупљали су се на светилиштима, не само ратници, већ и други мушкарци: ловци, ковачи, пољопривредници и други. Након извршене молитве и жртвовања, оружје је било постављено на одређено место и жрец је изговарао посебне речи које су благословиле руке ратника. Према нашим прецима, овај је обред би наРод учинио непобедивим и јаким.
Перунов дан састојао се из Обреда који су освештавали како ратнике и оружије тако и њихове талисмане , који су служили као заштита војника од смрти на бојном пољу, далеко од куће. Такође је било уобичајено да се организује обредна битка, која је симболизовала борбу између Перуна и Скипер Змаја , јер се управо 20. јула Змај повукао и пребацио узде моћи свемоћном Перуну. Али ове борбе су се увек завршиле потпуном победом Перуна, а борци су све радили у комичној форми. Даље су свештеници и мудраци одржали церемонију свечане иницијације у ратнике. Будући браниоци породице морали су да преброде неколико сценских тестова, који су до Перуновог дана били у строгој тајности. Током тестова, младићу су тестиране све потребне особине за ратника-браниоца, морао је да покаже сву своју храброст и домишљатост, јер се у супротном није могао вратити са тих тестова. Један од тестова имао је за циљ да тестира будућег браниоца на човечанство и способност да помогне слабима.
Након ове фазе, започела је права гозба за све, без изузетка, сељане, забаву, игре, плесове, Коло-Хороводи, па чак и за завођење младих девојака. Људи су се молили и радовали не само Перуну, већ и свим родним Боговима, а у зору се прослава завршавала .
Извор: www.kolodar.rs Фејсбук страница: Kolodar Srb; Инстаграм: kolodar_srb
СРБСКИ ЖУРНАЛ 