Из срца духовне Васељене

У свет вештаства, гле!

Спустила се душа

Певача тајносаног

Да исцељује и вазноси

Душе сетне и снене

Из света опсене

Да ли нам математика као егзатна наука која се бави проучавањем количине, простора, структуре и промене, може дати одговоре о настанку живота и о његовој сврси? Шта о томе може да зна један писац у покушају?

Покушаћу речима да решим математичку једначину.

Трагајући за одговорима, одлазио сам на далека временска путовања. Упловљавао сам осећањима у старе списе и ископавао сам мислима најновије научне теорије. Сва та сазнања срца и ума донела су ми, уз помоћ моје уметничке душе, која се у сваком тренутку могла спојити са местом извора где сам потписао завет о намери доласка на овај свет, способност да првенствено проучим свој живот, али и прошлост, садашњост и будућност, ове наше модерне цивилизације. Уверен сам, а и знам, како математика као основна наука Универзума може растумачити спој фигура и њихову игру бројева од којих су настале.

Заслепљен уверењем о пролазности времена, данашњи човек не трага, а понаша се тако као да му није важна та његова основна сврха животног отелотворења да има могућност у сваком тренутку, не само да осети, већ и да дотакне временску бесмртност свог бића.

Заборавили смо на претке који су у споју са духом природе научили да кроз димензију времена протиче најснажнија енергија Универзума и да је она људима доступна у сваком тренутку. Разумевајући и прихватајући њене особине, карактеристике и вредности, човеку се даје могућност да упије својом свесношћу свест насталу у бесконачном, вишедимензиналном вртлогу постојања Васељене и да тако створи свој тродимензионални животни простор у којем му се допушта да сам изабере своју реалност.

Да не постоје у људском уму прошлост, садашњост и будућност, у њему не би било ни интелигенције. А опет, тај интелект је довољно моћан да за реалност изабере илузију и тако свом носиоцу пренесе лажну информацију о временској проточности. Време не тече, време не пролази, оно је увек тренутно – садашње, али зато кроз њега протиче енергија божанске љубави, која се мислима не може појмити, већ се она једино срцем и душом може осетити.

У борби са временом и у неприхватању његове основне улоге да прехрањује душе стваралачком љубавном енергијом, губи се сврха тродимензионалног животног постојања која није ништа друго него прочишћење – просветљење.

Гледајући друге видом ока, стварамо слику њихове тродимензионалне фигуре заробљене у илузорној реалности света створеног лажима интелекта. Док гледајући друге унутрашњим видом свесног бића, допуштамо себи да нас време храни светлошћу праве реалности која се увек налази у скривеној тами. То се може поистоветити са оним неприметним тренутком, када се капак брзим трептајем спусти преко зенице ока. Тај тренутак су као бројеви нула и један, и они су доказ да се из таме рађа светлост.

Свет није шарен, он је црно-бео, а да бисмо у тој његовој дуалности занавек остали млади, одрекнимо се лажи. Осетимо да је време то које храни, да је пролазност живота илузија која страху даје моћ да нас старост плаши, а да је искрена љубав та која постојању доноси дражи.

Лепота је видљива, све очи за себе светлост траже, ипак да би се открила љубав, потребно је да нам унутрашње очи добију вид и у тами.

Време је за човека четврта димензија, оно је за нас велика Творчева загонетка која се мора растумачити . Време нас љубављу храни, а мисао и реч су те које му заустављају проточност у животном простору треће димензије.

Како је у имену и презимену сваког од нас записан број састављен од бројних кармичких веза и судбинских могућности, тако исто и у речима које другима упућујемо црно није увек црно, нити је бело вечито бело, а ни мисли нису сигурне у своје боје. Открити матрицу бројева људског бића је моћ која се даје реткима, али се њом никада не сме манипулисати, већ се њом можемо послужити да себи и другом донесемо промене структуре количине и простора, животног обитавања.

Када се дотакне своје биће, бројеви крену да говоре, а речи да просветљују. Жене су број који се зове бесконачност, док су мушкарци бројчане вредности које носе у себи безвременост трајања. Њиховим спајањем и уједињењем, настаје живот који се живи у вечитим променама.

Дух бронзане Трачанке је преживео од давних времена до данас. Он је очуван у даху. Непромењен је и божански је јасан, када кроз грло пролазе речи које само срце зна правилно да изговара. Зато се у нама скрива све што је било и што ће бити, а то ћемо разумети ако живот живимо у љубави, тренутно и сада.

Дошло је време да изгланцамо бронзу која је позеленела на нама. Да спојимо у себи своје женске и мушке принципе, да засијамо бојом злата. Златно доба је пред нашим лицима, оно већ блиста на нама. Не чекајте. Погледајте људе око себе. Видећете да су сви они на неки начин у вама. Зауставите дах, пробудите свест, отворите очи и поклоните свету ваше светло.

Лаж да је само мали број њих одабран, а већина људи безвредна маса – нуле, остаће иза вас. Схватићете да је све једно, а да ЈЕДАН није број, већ СВЕСТ која се развија кроз нас.

Испод ребра шкрипи
минулих трена зов
и лепрх једног птића
кад спусти се на кров.

О, како је пао, голуждрав и модар
бетон је био од пада мокар.

.
Узех га у руке са мало свести
спирам му рану
а на асфалту флека
још увек бљешти.

Сав чежња, милошта, мој глас чим си преда мном,
Ремети ћутање у ноћном часу тамном.
Крај моје постеље, при невеселој свећи,
Промичу стихови сливени, жуборећи –
.
Бујице љубави што, пуне тебе, хује.
Блистави поглед твој с осмехом знаним ту је,
За мене сија он. И чујем сад, у тмини:
– Мој мили – твоја сам – да, твоја сам, једини..

.

Извор: Поезија суштине

 

Вилин записи (одломак)

На овој мистичној планини обитава биће у виду белог јелена!

Када вила пожели да напусти свет људи,  позове га песмом да је одведе.

Смртници га не могу видети, нити могу крочити

у планину јер им није видљива.  

По легенди,  када се свет вила одвојио од света људи,   јелен је разрушио вилин мост,

али је оставио белу нит по којој се и дан данас рађају виле и вилењаци у свету људи.

Ту спону је немогуће пресећи и уништити,

 јер би на тај начин веза људи са природом

била изгубљена.

Вилинска бића обнављају својим знањем

целокупан биљни свет и заштитници су свих дивљих животиња. Нису благонаклони према људима, осим ако их не посестриме/побратиме,  срцем осете њихову чистоту и намере.

Заштитници су мале деце и свих оних који траже

помоћ у невољи од људских злих намера.

Јелен планина чува тајне из прастарина, које су људском уму несхватљиве. Многи су из митова и легенди покушавали да лоцирају планину, али авај, или би видели на њеном месту равно поље или огроман камен или безимени простор.

Бића јелен планине су будна !

Тијанија унутарња

Лепота – дивота

Тражим даваоца вида?

.

Шпорет пуцкета

Топлина

Шта дрвету даје ватру?

.

Уранак

Јарило просијава

Ко му црта пут?

.

Тијање – улица

Двојица се свађају

Урла незнање!

.

Она – он

Ћуте о проблему

Философија контејнера

.

Чистосрц човек

Созерцава Јединога Бога

Озарење душе

.

Преплићем ноге

Тихујем под трешњом

Тражим Себе…

 

Памтим још

оно лето

и наш први сусрет

у возу са два путника

која су сањала

пољупце неба и море

плаву пучину и крик галебова

и на ужареном песку

исписана имена

док су на прозору

промицала узрела житна поља

јуре се куће дрвеће

са јатом голубова

које чека своју станицу.

.

Памтим још

наше лето

кад сам наговарао ветар

да се игра твојом плавом косом

и сакрије све твоје туге

да се јуримо боси

обалом сањиве реке

док нам класје милује лице

а ми пољупцима жањемо

прве снопове љубави.

.

Памтим још

врело лето

кад сам ти обећао

да ћу погасити светла града

и упалити пуни Месец

да ти обасја немирне груди

да заједно испраћамо

црвене заласке Сунца

и грлимо ноћну тишину

нека спава у нашем наручју.

.

Памтим још

то незаборавно лето

и ноћи које су пламеном

гореле до јутра

и мирисом страсти

испод којих су зрикавци

неуморно певали своје песме

а птице свијале гнезда

у којима ће чувати

наше заклетве на вечност.

…То је било

наше задње лето

пуно жара и љубави

бола и туге

лето које је испратило

све наше возове

море и галебове

чежње и мирисе

чекања и сутоне

уморни Месец

и бледе звезде

…а ти си заборавила

оне који су због тебе

постали песници.

Због великог интересовања читалаца, текст Др Александре Бајић „Једно истраживање балканске топографије-Озрен“ поново на Србском Журналу

ШТА СМО НАШЛИ НА ОЗРЕНУ КОД ДОБОЈА?

Овај Озрен налази се у углу који чине река Спреча на северу и Босна на западу, на темену тог угла налази се Добој. Северно од Спрече налази се планина ТРЕБОВАЦ. На падинама ове планине извире речица Моранштица, која је у потпуности сачувала име Моране.богиње смрти, а на њеној обали налази се село Морањци. У подручју ове планине треба поменути Марково брдо (знамо да Краљевић Марко представља народно сећање на Перуна громовника), Перуна је код Хришћана заменио Св. Илија, и гле чуда, на западној обали реке Босне налази се ИЛИЈИН ГРОБ.(реч је о имену долине, не о гробљу). Ту су и брдо Кобиљача (Девана) и Змајевац.

На самој планини Озрен постоји брдо ВИТОЉ, као и брдо ВАСИЉЕВЦИ, ВЕЛИКИ И МАЛИ ГОСТИЉ. Ето нама Велеса и Радогоста. Постоји и брдо Кобиловац као и истоимени поток. Један од врхова је Озрен камен, одмах поред њега је врх Краљица.
Име Љеље сачувано је у селу Љаљевцу, у близини је и врх Јелик и брдо Јелић, као и Липова глава (липа је Љељино дрво). Све ово нам показује да је божанска краљица на овој планини владала, јер њене воде Буковице има на сваком кораку. Ту су Буковачки поток, поток Буковац и Буковица.
Ако изузмемо могућност коју смо пронашли на једној старој карти која није баш достојна потпуног поверења, да се Добој некада звао Дабор т.ј. Дабог, морамо констатовати да га нисмо нашли на другим топонимима, оронимима нити хидронимима. Нисмо нашли трагове ни његове супруге Живе.
Интересантно је да на реци Спречи постоји градић Грачаница, као и Карановац, што је старо име града Краљева, узгред помињем, мада нема везе са Озреном.

ШТА СМО НАШЛИ НА ОЗРЕНУ КОД  СЈЕНИЦЕ?

Већ смо поменули село Тријебине, постоји и Требинско поље. На Велеса асоцирају Веље брдо, Дебело брдо и Влашки гроб (опет није гробље већ топоним). Његову супругу Девану налазимо на Девином брду и брду Кобилица.
Постоји и врх Озрен, већ смо поменули брдо и село ХАЛИНОВИЋИ (како је Калина постала Халина односно велика Хала остаће сакривено у тами векова.)

Нашли смо извор ЖИВА ВОДА, као и бунаре Ладиновац и Јеленац, који своје име дугују Живи, односно Лади (Јели, Лелији, Љељи), као и врх Кулину, (истоимени врх постоји и на сокобан јском Озрену), који је некада можда био Калина. Ту је и Бабињача, успомена на бабу Мокошу.
Врло вероватно да је на брду КАПЕШ било „капиште“, тако су наши преци звали место где се налазио кип њиховог божанства (Вида са његова четири лика и заједничком КАПОМ) Јужно од Озрена налази се Моравски крш, као мементо мори, изгледа да је Морана стварно божанство неминовног, налази се неминовно поред сваког Озрена који смо до сада детаљније прегледали.

ШТА СМО НАШЛИ НА ОЗРЕНУ КОД САРАЈЕВА

У склопу планинског масива овог Озрена нашли смо брдо ВИДОТИНУ, брдо Буковик, као и врх КАПИЋ висок 1266м. Претпостављамо да је на том врху било „капиште“, то јест да се ту налазио Видов идол са КАПОМ, која је карактеристична. У близини су брдо и село Озрен, као и Девина планина, брдо Боровац и Кобиља глава. Већ смо поменули суседно брдо Рагодост, које у близини има брдо Требјеш. Тако смо претпоставили да је брдо било посвећено Радогосту, Видовом брату.

Међу воденим токовима нашли смо речицу Каљину, (Калину?), Бабин поток6, Марин бунар (могуће по Морани), као и речицу Лелетву, која своје име дугује Лелији (Љеља, Јела, Лада). Јужно од Озрена налази се планина Требевић, на којој смо нашли Кобиљ-до, Алине воде, Требежајски поток.

На југоистоку је планина Јахорина, која чува успомену на митску воду Јахорику, воду заборава. Претпостављам да је планина добила име по мноштву лепих извора и потока, међу којима смо нашли поток Колуну као и Колунску реку, за које се може сматрати да су се некада звали Калина и Калинска (Калинина) река.

ШТА СМО НАШЛИ ОКО ОЗРЕНА КОД МОСТАРА?

Западно од Мостара а и од овдашњег Озрена налази се планина ВЕЛЕЖ (раније Велеш),са четири истоимена врха, успомена на дебелог („товног“) Велеса, Вељеша. На јужним падинама Вележа налази се Буковица, брдо и поток. Одмах у близини је и Капињак (вероватно капиште, место где се налазио кип идола), нешто северније од овог топонима налази се топоним Бован, (исто име као Бован код Сокобање), а овај назив такође означава место где се налазио дрвени кип паганског божанства, касније од хришћана погрдно назван балваном.(балван-болван-бован)
У околини овог херцеговачког Озрена налази се највише топонима са Видовим именом. Ту су Видовићи и Васиљи, Видово поље, варошица Вид, Витина. Веома необично је што смо петнаестак километара југоисточно од овог Озрена нашли КАЛОЈАЊ, трачко (неки аутори кажу да је дачко) божанство које одговара словенском Јарилу. Реку и речну долину Требижат смо већ поменули.

-наставиће се-