Јутрос је моја душа чистуница поносница
Изашла на реку која се дообро оштипала
Обасјавам свесност где сам на своме Путу
Осећам кроз себе моћно живљење живота
.
Срдито је и тврдо ово место идем на Извор
Гледаћу у њега помно да му угледам Срце
Високо изнад планине кроз плаветно небо
Сто орлова клизи по силницама невидним
.
Из неутро вертикале нечворујем осећања
Рашчињујем прошлост и правим збирове
Миран сам одавно немам згуснуте болове
Збирови су исправни а болови разређени
.
Ослушкујем – меки ритам је пришао мени
Осећам Присуство и осећам Његову снагу
Правим многе изборе и одлуке бирам путеве
Живот је безброј начина наших испољавања
.
Долазимо на овај свет изнова много пута
Долазимо да прођемо све Сциле и Харибде
Да прозремо кроз демоне богиње и богове
Враћамо се да досањавамо недосањани сан
И кроз Истину дођемо до коначног буђења

Фото: Фб страница – Flawers und Nature

Желим песак индијског океана на свом лицу
Лековито блато амазонских шума
Спокој усамљеног бора
Индијанки колац да шатор чува.
Мекани песак под стопалима
И додир џиновског адама.
Утрљани мелем црвени у кожу,
Сок змајеве крви,
И хитрост јагуара из божиковиног жбуња.
Из шуме трчи помози фламингу
Да понесе птића јату да се врате.
Да задовољно гледаш лет изнад плићака,
Хоризонт, дубину и океан бескраја

Фото: Безкрај, љубичасте зоре у Енглеској; Википедија

Није твоја мисија
Да све блиста, сија,
него да ствараш и радиш,
Себе добро изградиш.

Није твоја мисија
Да ти све баш прија.
Мораш много да искусиш
Да себе добротом окружиш.

Није твоја мисија
Да будеш инаџија,
Ни да се светиш и мучиш
Већ да живот изучиш.

Твоја мисија јесте
да здраво семе проклија,
Да се развија и процвета
И постане понос овога света.

Није твоја мисија
Да те радост опија,
Већ да одеш у небесне висине
Да ти се душа исправно вине.

Фото: Фб страница – Jaya Chakma Moni

Кад се вратим једном
са својом слободом
памтићу незнање
које дуго певах.
А кад се разнесем
попијеном водом
клећу круг
ком дуго одолевах.

Кад изнесем светлу
своју прву бору
пратићу је
до крајњег смирења.
Кад растопим сан
у старом мору
живот ће се клесати
из стења.

Фото: Највећа клесана склуптура у Србији; Википедија

Сви национализми без духовне вертикале брзо завршавају на историјском сметлишту.
Сви национализми без духовне вертикале пре или доцније постају своја супротност и опречност.
Сви националисти без духовне вертикале после краћег времена прелазе на другу страну.
Некада жестоки националисти без вертикале убрзо постају жестоки противници и непријатељи властитог национализма, властите нације.
Погледајте жестоке србске националисте од пре двадесет година – сви су они листом постали највећи изроди и непријатељи Србства.
Зашто су бивши србски националисти из деведесетих година прошлога века постали највећи србски изроди?
Зато што су сви они до последњега били националисти без духовне вертикале.
Сви су они листом били ватикански, коминтерновски и бриселски сатрапи прерушени у ура-патриоте и буђелар-патриоте, у лажне националисте.
Сваком истинитом и самобитном национализму највећа опасност прети од властитог лажног национализма.
За србски национализам духовне вертикале најпогубнији је и најопаснији лажни србски национализам – србски национализам без духовне и културне вертикале.
Долази време младих и самосвесних србских националиста.
Оних србских националиста што извиру из галактичке србске будућности, оних самобитних, самородних и посвећених србских националиста који ће Србство очистити од лажних ватиканских, коминтерносвких и бриселских нациолаиста – сатрапа и послушника Великог Инквизитора.
Нема ниционализма без духовне вертикале!

Фото: Национализам и родољубље; Википедија

Помисли,
Колико нас неба чека
Негде тамо, високо, дубоко, и
Близу и далеко
.
Колико ће шумети листови разних боја
Нашег дрвећа многобројног
Тамо негде и близу и далеко
.
О колико ће ветрова свирати међу
Врховима планинским, блиским и далеким
И колико ће вила драгих нама певати
Песме прастарих времена и блиских
И далеких
.
Колико ће птица пролетети над нама
Негде овде и негде тамо
О колико ће крила под грањем шумети
.
О колико ће искри воде од
Сунца запламтети и колико ће звезда
Нас, на путеве испратити и дочекати
.
Колико ће, пута руке се испреплетати
Над цветовима безкрајне љубави
.
Колико ће имена наша пута, на небу
Се срцем исписати овде и тамо негде
И близу и далеко
И колико снова се одсањати
Заједничких заталасаних одјецима
Гласова душа наших
.
О колико, о колико ће ружица росних
Румених исцветати на пољима бројним
Нашим душама вајаним
.
О, лепоте радости ходања
По травама смарагдним, сафирним
Животима блиским и далеким, а нашим!
.
Помисли само!

Фото: Фб страница – Flowers of all kind. And the beauty of Nature

Приче о карми или судбини трају вековима
Личе на страшила која вребају са шиљ мотки
Где год ногом кренеш – ма шта да урадиш
Страшила мере метром и вагом и снимају
.
Свештеници учењаци и гуруи исто причају
Тиме оловом заливају колективно несвесно
Ученици тако учени страхом се допуњавају
Човек пун страхова – скучено мисли и дела
.
Учење о карми а и друга школска градива
Држе човека – заробљеника у апсани свести
Он се трза као риба на удици тражи излазе
Хоризонтално учење у слободу нема капије
.
Када се потпуно стврдну и окамене учења
И кад преовладава аутизам физичког света
У лику обичног човека долази свети аватар
И доноси вечна учења узвишене вертикале
.
Карма било каква и колика је информација
Стави у сверу – ради правилно технологију
Пребаци силу прошлости у бољу будућност
Јасновидим и духовним боље и брже успева
За њих је карма ситнозуба зверка са осмехом

Фото: Владан Пантелић; Википедија

Старији си научен па учиш наопако
срце ме боли често бих плако
сазрео сам мало ал борим се јако
да твој болесни мозак трпим лако
сада знам куда и како
само не знам докле мислиш тако
и од мене никад нећеш чути ако јер радиш наопако
Старији си ал мало ствари знаш
васпитан си само да узимаш
а никако да даш ти пропадаш
јер почињеш да отимаш
род рођени не слушаш а главом климаш
и од злих духова поруке примаш
таквим ставом никад среће нећеш да имаш
Старији си пада ти снага и свест
ту сам само да пренесем ти вест
истрпећу сваки твој гест
јер сви идемо пред престо
хтео ти то или не мораш на то место
понекад и ти осетиш то чуло седмо није више шесто
исправљај се док не будеш несто

Фото: Старији човек; Википедија

Тек пробуђена гледам како са истока
јутарњи зраци, блистави
трешњу нашу умивају
изнад куће старе на брегу…
и сећам се…
у неко време давно
за мене други браше
плодове сочне са врхова њених.
Гледам је, волим и осећам
да ће душа моја
са душама многим блиским
у неко време друго
стићи до врхова њених
и брати вечно
божанске гроздове Вечности

Фото: Трешња; Википедија

Узима ме у дивљим налетима
Шири врата непознатог света
Дрхтим под њим у љубавном грчу
Иако је увек као звер свирепа.

Пољупцима пожудним ме упија
Страст код њега стид не познаје
Шапуће ми рећи просте и вулгарне
Опијеност њиме опет не престаје.

Лутам од њега до њега
Покретима подсмеха ме свлачи
Више од судбине не бежим
Као вечита жеђ ме привлачи.

Узалуд лепота што ме покрива
У живот ми се увукла тама
Личим себи на умирућег
Којем је драга његова јама.

По блузи сузамама вез везем
Душа моја пусти гроб је постала
Бездушно и крволочно гази по мени
На постељи од трња лежећи остала.

Сада жељу имам само једну
Искидати вене и просути течност
И лећи на улицу мог детињства
Само тако бит ћу му вечност.

Фото: Страст; Википедија