Саставио у име Рода Војислав Паунић
Мистерија система знакова
Истраживачи старословенског писања готово једногласно кажу да су слова старословенске буквице посебна криптографија која има и религиозно и философско значење.
Занимљива карактеристика слова је да представљају сложен логичко-математички систем. Истраживачи првих старословенских натписа дошли су до закључка, да симболи у почетку нису настали као засебно формирани текст, већ као јединствени изум.
Након кратке анализе старословенског писма, можемо мање-више тачно идентификовати два дела, која се међусобно значајно разликују.
Први део је „највиши“, који обухвата слова „аз“ – „Ферт“, а други – „нижи“, који почиње са „ша“ и завршава са „Ижица“.
„Доњи“ део нема семантичко значење, али има негативно значење. Да бисмо разумели тајно значење слова, није довољно само погледати буквицу, јер свака буквица од њих има посебан подтекст – почетно писмо или тајна порука потомцима.
Ако помно погледате слова старословенске буквице, сва су слова велика.
„Веди Глагол“ – ведај учење;
„Твердо Ук“ – ојачати закон;
„Рци Слово Твердо“ – изговорите истините речи.
Ред и стил писања
Лингвисти који се посвећују проучавању Буквице, посебну пажњу посвећују „вишем“ делу, из два угла.
Прва перспектива је склапање појединих ликова у смислене изразе. Такав приступ је занимљив по томе, што је лакше и брже памтити буквичну азбуку.
Друго гледиште је перцепција симбола са становишта нумерологије, у којој свако слово одговара броју. Вредно је рећи да чак и присутност образаца и монограма у старословенским писмима не отежава њихово писање – успешно су кориштени за брзо писање.
Наши преци, велики народи беле расе, потичу из четири славне звездане породице, Да’Аријске, Ха’Аријске, Расенске и Светоруске и мада су се као Род користили истим језиком, методе записивања говора су биле различите.
Да’Аријци су користили Тарге, Ха’Аријци користили Каруну, Расени Молвицу, а Светоруси су користили венедске руне из којих је рођено буквично писмо.
Тешко је рећи колико је карактера обухватало првобитно буквично писмо, али нема сумње да је почетком 6408. лета од С.С.З.Х. (одговара савременој хронологији 900. године) Словени су користили буквично писмо, које садржи 49 знакова- буквица.
Поставите себи питање – „Који је најлакши начин покоравања једног народа?“ Одговор је „Уништите сећање на његову древну културу и заборавите његов древни језик заједно са азбуком.“
Тако се све догодило на територији древних земаља Расе. До данас, као резултат сталних „реформи језика“, имамо ћирилицу, абецеду, и ко зна колико варијанти словенског језика.
Па је и то било мало , сада се ради на уништењу ћирилице која највише пподсећа на буквицу, нарочито у Србији.
Словенска буквица је највеће складиште мудрости на свету, што је савршен облик преношења дубоке суштине универзалних процеса. Ово је посебан програмски језик нашег универзума, који је написао Род.
Свако слово оваплоћује слике које су нам предали Преци.
Комбинација слова у речима им даје одређено значење.
Замена почетног слова у речи мења семантичку слику, мада фонетика те речи може да остане иста или блиска њој.
Свака реч носи своју слику, која поприма облик, боју, звук и мирис у свету Нави. Вербалне слике у њиховој употреби (изговарање, писање, одраз) испуњене су животном снагом (енергијом) која утиче на говорника, слушаоца или читаоца.
Лоше мисли, речи, слике деструктивно утичу на његов ум, добре лече, оплемењују, уздижу и помажу у усавршавању тела, душе и духа.
Опширније на страницама: www.kolodar.rs Фејсбук страница: Kolodar Srb; Инстаграм: kolodar_srb
СРБСКИ ЖУРНАЛ 