Горан Лазаревић Лаз: Tajne – 7 – Codex Alimentarius


Вероватно већина вас још није чула за CODEX ALIMENTARIUS ? Ако нисте чули за њега, то значи да је елита постигла свој циљ, јер им управо то највише одговара.
Codex Alimentarius је скуп правила за регулацију пољопривреде и потпуну контролу хране од семена до коначног производа :

  • Под Codex-ом више није потребно обележавати животиње које су генетски модификоване – што је до сада било обавезно. На тај начин ће се животиње укрштати и тиме ће се уништити природни потенцијал постојећих раса, што је и циљ Codex-а
  • Свe поврће и семе ће бити изложено зрачењу. Тренутно се то ради само код семења и поврћа које је дуго у транспорту, како би остало свеже што дуже. Под Codex-ом ће то бити обавезно за свe поврће, семе, животиње и месо.
  • Увођењем Codex-а ће све животиње, које се узгајају за храну или млеко, морати да добију Monsanto хормон раста и Monsanto антибиотике. Иначе, компанија Monsanto је највећи произвођач генетски модификованих животиња на cвету.

Људи ће обољевати због употребе генетски модификоване хране. Када се тo догоди ускаче фармација која ће нудити помоћ у виду „својих“ лекова. Готово сви природни лекови ће бити забрањени и означени као опасни, а дозвољени ће бити само фармацеутски производи.

Природни лекови су конкуренција фармацији, па их зато желе укинути. Витамински додаци ће моћи да се добију само на рецепт.

Codex у основи спречава и укида природно органско ратарство. Codex Alimentarius ће сву контролу над храном дати у руке фармацији и Monsanto-у као највећем произвођачу генетски модификоване хране. Ако се остваре све црне слутње, у року од 10 година имаћемо само генетски узгојену храну, а органске, еколошке и биолошке неће више бити.
Сељаци ће сваке године морати куповати семе од Monsanto-а, а њихово семе има уграђен ген који спречава даље размножавање. Другим речима, биљке не производе семе, па ратари сваке године морају поново да га купују. Наравно, од Monsanto-а.

Иронија је у томе да ћемо понеки живети дуже (само богати), али ће квалитет живота бити још мањи од овог сада, јер ће исхрана бити нездрава и неквалитетна.

Хроничне болести су у порасту, па ће се сада још драстично повећати. Зато је ту фармација која ће продавати своје производе, а ми добар део својих прихода трошити на лекове. Све је осмишљено тако да фармација узме велики део колача.

А сада оно најстрашније. Као последица увођења Codex-а на светском нивоу, предвиђа се да ће умрети око 3 милијарде људи. Зашто? Због несташице (скупе) хране, и од болести од којих је иначе могуће оздравити. Природни лекови ће бити забрањени, фармација ће правити лекове који вас не лече већ само привремено залече, а ослабљени имунитет због неквалитетне генетски модификоване хране организму неће омогућавати да се са болешћу сам избори.

Codex Alimentarius је организација, основана пре 40-ак година од стране Светске Здравствене Организације ( WHO ) и Организације за Храну и Пољопривреду ( FAO ) под покровитељством УН.
Codex је био основан са добром намером да се заштите потрошачи и уведе контрола сигурности хране. Под својим крилом Codex има више од 20 државних комисија које раде на томе да дефинишу стандарде и смернице, које на међународном нивоу контролишу производњу и сигурност хране. Codex има још један важан задатак, а то је решавање проблема везаних за генетски модификовану храну и биотехнологију.

На жалост, временом је ова организација пала под утицај и пуну контролу великих фармацеутских и пољопривредних корпорација и произвођача генетски модификованог семена и хране. И уместо да штити интересе потрошача, и здравље људи данас Codex Alimentarius представља и заступа интересе огромних фармацеутских корпорација и компанија из области производње хране као што је Monsanto.

Codex Alimentrius није здравствена комисија, него комисија за трговину и контролу сигурности хране.
Али је данашњи приоритет Codex-а постао заштита интереса великих компанија за производњу хране и лекова, а не контрола сигурности хране и здравље потрошача.

Codex Alimentarius је уско повезан са Светском Трговинском Организацијом (WTO). WTO користи смернице, разрађене Codex-ом, да би уводила нова правила и стандарде у међународну трговину , а који су у супротности са заштитом потрошача.

Правила која данас намеће Codex, уведена су са циљем да осигурају зараду огромним корпорацијама које производе семена и храну, као и фирми које се баве генетским инжењерингом . Ова правила представљају огромну опасност по здравље сваког становника планете, и то се у организацијама Уједињених Нација (WHO, FAO или WTO) све зна. Али је лоби моћних фармацеутских и пољопривредних компанија ове организације УН-а, па и сам Codex одавно ставио под своју контролу и оне данас раде у интересу компанија, а на штету свих становника планете.

То што они предлажу је апсурдно. Природни додаци исхрани, алтернативни природни лекови, витамини и минерали ће тим законом бити забрањени, док ће се отровне хемикалије користити као дозвољени додаци у исхрани, а фармацеутски чисто хемијски производи као лекови и витамини. Већина намирница ће бити подвргнута зрачењу како би им се продужио рок или могућност употребе, а генетски модификована храна неће више морати да буде обележена са ГМО.

 .

Критеријуми које Codex намеће:

  1. Генетски модификована храна:
    – Увођење генетски модификованих производа на глобалном нивоу. GMO кампања се води од стране САД-а и Канаде, а Европа ће морати да попусти под њиховим притиском

    – Продаја семена „Терминатор“ ће бити дозвољена на међународном нивоу
    – Уводе се нови GMO животињски производи. GMO производи више не морају да носе ознаку GMO на етикети, јер се онда знатно теже продају. Овако када не знате – ви купујете
    .
  2. Еколошка пољопривреда:
    – Смањење стандарда еко-пољопривреде. Подршка на државном нивоу огромним пољопривредним корпорацијама са „исплативијом“ производњом

    – Увођење различитих синтетичких адитива и метода процесирања у еко-производњу
    – произвођачима је од сада дозвољено да своје производе подвргну зрачењу
    – На етикети еко-производа не морају да буду наведени састојци не-органског порекла
    .
  3. Адитиви:
    – Више од 300 различитих адитива ( већином синтетичких ) су одобрени као „сигурни“. Међу њима су aspartam, BHA, BHT, potassium bromat, tartrazine итд, који су до сада третирани као канцерогени или штетни по здравље људи и животиња

    – Не узима се у обзир потенцијалан ризик дугорочног коришћења намирница са тим aдитивима
    .
  4. Проценат пестицида у храни:
    – Дозвољене су повишене концентрације више од 3.275 врста пестицида у храни, укључујући и оне за које се зна да су канцерогене или ремете рад ендокриног система, на пример, 2.4-D,atrazine, methyl-bromide…

    – Не узима се у обзир ризик по здравље које носи дугорочно коришћење намирница са пестицидима.
    .
  5. Храна и додаци:
    – Минимална дневна доза витамина и минерала је спуштена за 75%

    – Постављена је оштра граница између хране и лекова. Хранљиве материје ће од сада спадати у категорију лекова
    – Додаци исхрани ће морати да се подвргну клиничким испитивањима, што је прескупо за већину малих и средњих произвођача. Ово даје зелено светло само великим корпорацијама иуништава остале
    – Спуштање званичне минималне дневне дозе хранљивих материја ће имати озбиљан негативан утицај на опште здравље човечанства.
  6. .
    6. Чињенице:
    Све државе чланице Светске Трговинске Организације на крају ће бити присиљене да пристану на смернице Codex Alimentarius.

Kрајњи циљ Codex-а:
– Третирање свих животиња антибиотицима и хормонима > 100% генетски модификовани усеви

– Производи биљног и животињског порекла подвргнути зрачењу
– Избацивање са тржишта еко-производа и природних лекова

Да ли морамо да прихватимо правила која намеће Codex?
WTO одређује смернице светске трговине, а државе-чланице морају да поштују та правила.Државе-чланице WTO-а практично не могу да одбију смернице Codex-а, јер у противном бивају подвргнуте тешким санкцијама и огромним казнама.

Колодар Срб: КОН


Што се тиче нашег Рода , људи раније нису живели по закону, него по кону и заветима Рода свога. Ништа туђе се није примало као боље и супериорно. Све што је било за коном сматрало се за лоше и демонско, а човек, који прекрши кон или одлута за кон, сматрао се изгојем , одметником од Рода и здравог и нормалног живота. Ето шта је Кон, коло ,круг –правило непрестаног циклуса и продужења Рода.

И шта се сада дешава са Словенима ? Како живимо- по закону ? Као, у својим смо земљама , а живимо ко у туђини. Све неки чудни и потплаћени људи и изгоји доносе одлуке за нас . И све на нашу пропаст ….Покарабасисмо се на религијској основи , Словени све нешто између себе ратују и чудимо се зашто нам не ваља, како су нас Богови заборавили ? Једноставно наши Богови не прихватају уништење Рода , дали су нам завете , а ми смо их заборавили …

Завети су јасно указани и записани ,уткани и у генетску памјат Рода. Ко њих поштује може одмах бољитак да очекује .

.

Поштуј Родне Богове и Предке.

Живи по Савести и у хармонији са Природом.

Воли и чувај живот- јер Род га је створио.

Не узимај од природе више него што ти је потребно.

По добру живи сам и дај другима да живе.

Продужи свој Род и приумножи наслеђе предака својих .

Изучавај мудрости туђина , али живи по правилима свога Рода.(КОН)

Цени светиње туђинске , али се никоме не поклањај и не заборави своје светиње.

Не мери љубав према свом Роду мржњом према другима.

Живи тако, да се твоја слава уствари сматра славом Рода твога.

Чувај благо Рода , као што своје лично благо чуваш.

Знај себе и веруј своме срцу , јер Богови твоји кроз срце твоје зборе !

Милорад Максимовић:Шта је Истина


Шта је истина?

Питање је старо као и човек. Истина је стварност која јесте. Најкраћи могући начин за сликање велике слике  о томе шта је истина.Међутим истина је огромна и малим свестима скоро  неухватљива. Они виде мали делић истине и мисле да  је то све. Као што бабушка садржи много делова у себи тако је и  истина вишеслојна и скоро несагледива.Први корак га сагледавању веће и шире слике истине  је воља. Воља да се гледа и увиди. Како расте свест тако расте и истина. Истина ослобађа. Од чега?  Од лажи. Лаж је стварност која није.

Лаж је одраз у огледалу који је на први поглед исти  али је све обрнуто. Истина не може претрпети штету од икога, штету претрпи онај који лаже и они који  поверују у лаж.

Човек као могућност Бога Творца у остварењу је  препун несагледиве могућности и потенцијала. То се препознало од сила таме и они су схватили да је свако  живо биће у поседу истине јер су део ње. Не може се  слагати 100% јер онда та лаж не делује. Сваки човек у  суштини препозна лаж одмах. Зато се лаж користи у  малим дозама или већим а никако 100%.

Мала доза лажи је довољна да утиче на вољу онога ко  није у стању да разоткрије порекло вести, те га одведе  у стање ума где он одлучи нешто на основу полу  информација.

Са друге стране, истина ослобађа од погрешних  избора. Да би човек пригрлио истину мора да има и храбрости  јер истина слика кичицом која разоткрива скривено и  подиже слабо.

Истина се не бави илузијама и омајама. Она се бави  собом јер је она суштина. Да би се разумело шта се данас дешава у свету треба  гледати ширу и већу слику јер гледањем уже и мале  се не схвата ништа. Све делује хаотично и зло.

То је и намера оних који шире лаж. Да се онемогући  сагледавање.

Превише добро да би било истинито. Овај израз није  случајно скован. Он је 99% истинит али онај 1 проценат те одваја од истине.

У истини је све добро и смислено. Није превише.  Нема превише. У лажи је нечега превише или пак  премало. Немој бацити време које не постоји већ користи време  које постоји на сопствени раст свести. То је пут  Златоправа. Једини пут ка Богу.

Наш Род је оставио нама у духу и генима пут развоја  ка Прав-у. Ка свеобухватном бољитку. Род је врло то  једноставно описао.

Онај ко види тај и веда.

Вид је могућност сагледавања свега око и у себи. Вед  је испољавање вида и знања.

Ведање је исказивање истине. Веде је термин или реч  коју су приписали скупу списа из Индије. Међутим,  Веде су један од избора или начина описа старих текстова.

Виде је права реч. Они који виде те преносе знање.  Прво усмено а затим и писмено. Ко су Видари? Они који лече ране. Они који стављају  некога у здраво стање. Који врате у истину.

Видари, они који виде – је сушто име за све Волхве,  Ведуне, Веште, Ђедове, Жреце и остале који имају  знање и који га преносе ради добробити. Са друге  стране они који то не раде са Видом, они постају  магови. Они не виде те стога и не ведају. Има пуно  чистих магова али оно што њих одваја од црних  магова је стална свест да морају да напредују и да  своје знање вишег реда не злоупотребљавају. Кад је  маг спреман, дође до Видара. Видар му онда отвара  вид и даје му вед.

Игра је речима ово али нека суштина твоја препозна

.Они који ведају а не виде, они дају саопштења за  јавност. Они раде по задатим програмима тамних  сила. То није лако уочити јер сви они знају како да  говоре и такође имају одређену количину енергије.

Међутим, временом ко веда а не види је у опасности  да буде уништен силама Свемира. Разлог није личан.  Већ зато што су ведајући без вида, управљали  енергијама за које нису знали како и зашто. Свемир не  трпи хаос и тежи да исправи хаотична енергетска  чворишта.

Ако би се дозволило хаосу да се прошири јако, сам  живот би био у опасности те стога силе Свемира  коригују на време.

Истина ослобађа.

Ако само погледаш свет око себе, угледаћеш само  део. Немој да те тај део спута и заведе и тиме  заустави у расту и разумевању свега око себе.

Гладан ситом не верује…истина. Истина је такође да  требаш радити да никада не дођеш у ситуацију да твој  стомак доноси одлуке за твој живот. Ако дође до  стомака, већ је тешко све. Ипак, ако се сачува и искра  воље и храбрости за истином, пронаћи ће се начин да  се изађе из блата.

Човек није створен да живи у блату. Није створен да  само једе, пије, празни црева и умре.

Ко је поверовао у ово, већ је код контролом лажи. Зато  се и каже да Истина ослобађа…од свега што није  достојно човека.

А Човек…Човек је Творац у настајању.

Славко Перошевић: Нашој браћи из Србије


(поводом забране уласка у Црну Гору)

Kад ми ова вијест тужна дође
Узех перо и парче хартије
Да поздравим дубоко из душе
Нашу браћу из земље Србије

Од неправде задрхта ми срце
Ко’ над водом кад задрхти врба
Па’ вам поздрав кроз стихове епске
Шаљем испред црногорских Срба

Сa великом љубављу у срцу
И са пуно , пуно поштовања
Поздравићу нашу драгу браћу
Из Ужица , из Ниша и Врања

Кано пјесник и борац за вјеру
И велики српски патриота
Поздравићу грађане Ваљева
Митровице , Бора и Пирота

Испред старца што на Острог спава
И милошћу грије Црну Гору
Све најљепше упутит ћу жеље
Зрењанину , Врбасу , Сомбору

Ко’ следбеник Марка Миљанова
И Војводе Церовића Нока
Поздрав шаљем свима који живе
Крај Мораве , Саве и Тимока

Док напољу хладан вјетар вије
А ноћ тамна с’ Дурмитора пада
Пјесничким ћу загрлити срцем
Нашу браћу из Новога Сада

С’ овим пером што је опјевало
Многе акте и дјела јуначка
Поздравићу све из Крагујевца
Из Краљева , Пожеге и Чачка

Испред Црне Горе светосавске
И светога цетињског олтара
Поменућу браћу из Сјенице
Пријепоља и Новог Пазара

Док стихове ове пјесме пишем
Сузе вреле искре ми на лицу
С’ римама ћу поздравити њеним
Смедерево , Шабац и Лозницу

У Београд ја сам свој на своме
Ко’ у родној кући у Сировцу
И моја су браћа сви што живе
У Кикинди , Љигу и Лесковцу

Све што живе у Крушевцу царском
Суботици , Прибоју , Сталаћу
Ми из Црне Горе Његошеве
Ко’ рођену поштујемо браћу

Узалуд нам уводе забране
Залуд међ’ нас стављају границе
Јер нас’ спаја јека светих звона
Са Острога и са Грачанице

 

Милоје Стевановић: Што посијасмо оно жњемо


Ете ти сад.

Ниђе нас нема.

Село без сељака.

Оћемо да се затремо и готова ствар.

Само што нисмо.

Како смо сијали нако нам никло.

Нако и жњемо.

Сад ти није вајде да се париџаш.

Бари и шути тујнак ђеси.

Јербо ни за ђеси ниси.

Доскора сам се уздо да ће нам уићи оздо у-главу.

Да ћемо се пребобати.

Јок.

Нема од тог посла ништа.

Ондак, од-муке, пођекад цврцнем по-неку.

Д-оданем.

Нек-иде све с милим Богом.

И готова ствар.

Горенаке високо, дољенаке тврдо.

Трпи шта те снашло.

До судњег дана.

Молити се Богу д-опрости.

Ако имадне ком.

Вукица Морача: Древни човеци


Србија је велика тајна

И многа места су скривена.

Хвала ти драги Боже

Што никад нису откривена.

.

Нека наши Ведски преци,

Наши прадавни Винчанци,

Наше Лепенке и Лепенци

И многи витези незнанци,

.

Почивају у благодатном миру.

Њихове душе још стражаре овде.

Каменови исклесани томе сведоче

Док они небеским водама броде.

.

Горостасна, древна стабла

Гранама и лишћем их крију,

Док бесна времена опака

По нашој земљи бију.

.

Чувај их Господе снажно.

Много грдоба и сподоба

Шета овом светом земљом.

Заклони шипражјем свети гроб до гроба.

.

Нек се расцвета цвет живота,

Нек коловрат у лево заплеше.

Три сунца са шиљак зрацима

И Перуновим знаком са стећака се смеше.

Душко Дуле Ђукић: Србски коловрат и перуника


Што те море мисли Роде,

на корак смо до слободе,

душмани нас преводише

жедне преко воде

и још нам та слика очи боде

али издржи Роде,

на корак смо до слободе.

.

Богови ће све да угоде,

вратиће се у крај Роде,

потећи ће нове воде,

чисте, питке, дубоке и плитке

и чуда ће многа да се догоде

само да отерамо изроде.

.

Коловрат и перуника

симболи су победника и ратника,

сведоци су древних времена,

носише их многа србска племена,

сачува их и камен и дрво

јер под њима започесмо прво.

.

Сви чекамо неки знак са неба,

сад Србији родна вера треба,

без мотике нема леба,

ни опстанка без гуња и опанка,

Слава Боговима, Слава Роду,

изборићемо дуго чекану слободу!

Ненад Максимовић: Лучезарни жаропек душе


Завршивши са писањем овог поглавља у ноћи између 25. и
26. јула, стао сам испред иконе Тројеручице окачене на зиду у
моме стану. Ноћу се душа човекова уподоби са звездама из којих нам нисходи свезрачећи мелем Љубави и ојачања. Осећао сам се као да сам после дугог пута коначно стигао кући. Ставих руке на срце, затворих очи и уђох у себе говорећи свете речи молитве:
— Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, Амин.

Мислио сам на Марију, заборав мог смарагдног срца, саприпадајуће душе моје. Бог зна нашу Љубав у срцима и пре него му се обратимо; то је Његова Љубав у нама, највећи дар којим нас је благословио.
Свезнадар, Господ Милостиви, присутан је у свему и можемо
га Знати у Духу. Знање Бога, Истина, јесте разговор са Њим, комуникација Срца са самим собом која је Јединство наше у Љубави, Љубав Сама. Дух Свети Истине, Слава Господња, Љубав је Која испуњава сву Земљу и наша срца. То је Истински Језик Душе, непосредни Свети Однос у којем Бог говори и дела кроз нас.

Сваки наш чин Љубави јесте Бог Живи Који одувек и заувек
овде и сада јесте Увек. У Светом Односу на Небо узносеће Љубави изнова подижемо Храм којег смо напустивши у себи порушили.
Световид, Бог Живи, наш је Истински Вид, Мотриште Истине
ЈА ЈЕСАМ. Видех Свету Гору на другој обали, сребрни рајски
Дунав и Вир у њему, који је понирао у моје срце, жеравку Светости. Лепота и Снага Духа Светог у нама, Лабуд је бели на води који, испуњавајући ме радошћу и надахнућем, као блистава муња узлете ка врху планине. Зубља вечног достојања, Лабуд, Сопство моје, Све моје, Дух Свети Истине, јесте Расцветали Лепен Знања, Духовног Откривења Бога Живог, сједињења нашег у једну Душу.

Из Лотоса Збиље, Срца Свести и целог света, сијао је Бесмртни
Драгуљ Божанске Присутности, Храм Божји у нама на Земљи.
Схватих да је бела чаробна птица коју сам видео на Видовдан
пре тридесет година била тај блистави Лабуд – Песма Вазнесења и Вечног Живота, а не распећа и смрти. Песма, сестра моја Марија, Хиљадуимена Мајка, Господарица елемената и Бесмртности, вратница је плодности и рађања с оне стране таме и сужањства.

О милосно указање, Премила Благодатна Љубави, срце моје душе, што у жаропеку хиљадугођа, допре до мене благи струј, дрхтај тишине! Ја немам другог дома осим НАС. Дом мој у твом је срцу, чуварко кључева Бескрајне Мудрости Божје. О нарави Безусловне Мајчинске Љубави и блажености, јасно видело Небесја, Исходиште свега што Јесте, вео твоје девичанске чистоте и сјаја ни један смртник не подиже. У овом Лучезарном Трену Звезда си Радости и Вечног Живота, Нестворена Искра Божја мога Истинског Постојања. Љубав си моја јача од смрти и сваке недостојности.

Марија и ја, Јован, клечали смо испод распетог Христа и неутешно плакали. Срце је хтело да ми пукне од туге. Дао бих све, цели свој живот, да сам могао да га скинем са крста. И сада, док ово пишем, сузе ми теку низ образе, али ми је срце пуно Снаге и Радости, и Мудрости Божје да знам да је човек прикуцавши Христа на крст, разапео самога себе, али да је коначно прошло време незнања, бола и смрти и да можемо скинути себе са крста.
Крст је Бивање сада и овде, место ВАЗНЕСЕЊА, а не распећа.
Понад нас стајао је насмешен Васкрсли Христ, блистав и величанствен, Син Божји – Идентитет, Истина коју сви делимо. Отац, Мајка и Син јесу Једно у Богу Живом, Сунцу Љубави, Вечитости Свог Постојања у Нама и Нас у Њему.Света Љубави, Милостиви Господе, Слава Теби!

(Н.М: Одломак из књиге Откривење Духа Истине)

Горан Лазаревић Лаз: Устали смо из смрти


устали смо из смрти

да буђење нови дочекамо

.

у песму семе смо народа скрили

у језик тајну смо постања сплели

.

да се расплиће срцем

русалке коло док вију

јунак док гором језди

и вино у тами зрије

.

ватре храстове палимо

колом да сунце славимо

суве да дренове цедимо

.

беле недеље СЛАВСКЕ

колариће паниће васељенске

Димитрије Николајевић: Непочин – воденица


Ради непочин – воденица

С којом не знам да л сам у роду

И жрвњем без одгоде меље.

А време с маглом преко лица,

Ко помељар седи на прагу

И ћутке распреда плетиво

Што га од златног руна преље

У шаренице вас дан ткају

И гледам ту надир – воду

Што точак неумитно мота.

Сам у свему томе, залуд бројим

Вреће у којима се мливо

Свег жића к другом носи крају,

Кад ме очи тога живота

У мељави не препознају.