Враћам се ка обали.Преплићу се зрика

Цикада и гласови ноћних птица…

.

Зрика цикада

И гласови ноћних птица

Загонетке ноћи

 

 (Посвећено супрузи Лидији)

 

 

Вила сладострасна

угуши јецаје

светлуцавом хаљом својом.

Господари срцем

и стазама којим ходим.

Поцепај облаке

Сунце да ме види.

Изведи ме из лавиринта

Душе моје

јер Сузе Праискони

у очима ми горе.

.

С.С.Л: “Изгубљено царство“

 

(

 

Уснула бих на пољу твоме

Да сним са твојим цветовима

Дане сунчане пуне мириса

Да летим са твојим птицама

У врхове исцветалих трешања

Да  умивам се водом твојих потока

И пијем са твојих извора

..

Уснула бих на пољу твоме

Срцем и телом ти  приљубљена

Очима у твој свет загледана

Набреклих груди као извори планина

У пољубу вечнога трајања

Снагом свих округлих муња загрљена

Мрамор

Мраморни зид

Између раног јутра

И мириса ружа

.

Крај маховине

Мрамор лежи

Јутро

.

Стаза

По шумској стази

Опале латице трешње

-између сенки

.

У праскозорје

Стазом ходим

-дуго

.

Лула

Крај старе књиге

Заборављена лула

И паучина

.

Дугокоси монах

Дим из луле

Мир

ГП, ВВ: “Свет ниоткуда“

Милони светлосних зрака од Творца
Сваки зрак је Мудрост од Мудрости
Сада созерцавам зрак Пут благослова
И повезујем са Свешћу Духом Душом

Пут благослова је кичма – вертикала
Којом тече чисто дејство врховне правде
Пут благослова је мирни пулс – гласник
Што увек истинито говори о стању Духа

Тајим стваралачку незаинтересованост
Посматрам вредне и разнолике духове
Свака травка и свако дрво има свог чувара
И свако место планина река језеро водеан

Врати се снени човече својој суштини!
Љуби људе птице цвеће делфине соколе
Љуби пустињу прашуму камен и вихор
Љуби духове виле волхове свеце богове
Љуби Природу себе Творца и благосиљај!
Не буди странственик на овој планети!!!

 

 

 

 

 

Која ј’ оно ђевојчица,
Танка, б’јела и румена,
Те се свија око двора
Свако јутро и вечером,
С мојим Јовом јашикује?
Прођ’ се, диво, Јова мога,
Многе су га моме брале,
Ма га њесу одабрале,
За Јова је шћер у цара
Јову слична и прилична.

 

 

Јавио си се само да ме јутром поздравиш,

тога дана што за миловања беше створен

Двема речима ме утоплио у прозеблој ноћи,

речима што нису носиле у себи само поздрав

Носиле су велики пртљаг прошлих уздаха

.

Сваки је такнуо моју душу,

сваки минули уздах

у додиру је васкрснуо и изуо бол

.

Путовао си у мени целог тог дана

и у ноћи скинуо плашт да се одмориш

испод мојих трепавица

.

А капци су те моји покрили

да се од целог света хладног

који си обишао

напокон угрејеш.

Руј је обасјао камените стене
из унутрашњости му светлост расте
нада, чекање, ишчекивање, све гори
плам једноте у мени твоје лице твори!
.
Ткам те од свих сећања из времена давних
оваплоћујем те из праискона еона
тебе, који ме никада издао ниси,
тебе, који једина љубав ти си!
.
И руке ти ширим у недоглед гледам
са тобом у себи заувек живим,
живим за обоје!
.
Руј се претвара у лице твоје
небо је боје хаљине моје
пољубац душа и стаза од цвећа
заувек да ме на тебе сећа!

 

Слобода је основа сваког здравог умног, душевног и духовног развоја.

Не можете духовно да напредујете ако нисте слободни.

Ја говорим о слободи коју вам неће нико поклонити – ни држава, ни друштво, ни ова, ни она установа – јер се слобода никоме и не поклања.

Немојте да слушате бесловесне приче разних демократа, либерала, мундијалиста и глобалиста.

Ако њих будете слушали, онда никада нећете бити слободни.

Свака демократија је само прикривена и потуљена тиранија.

Слобода се душом, духом и свешћу осваја.

Ово нека вам буде наук за свагда.

Слобода се осваја из унутарњег; слобода је начело унутарњих светова.

Слободан је онај човек који увек може да каже шта мисли и осећа, шта му годи а шта шкоди.

Не можете ви духовно да напредујете ако сте, рецимо, понизни и снисходљиви на радном месту.

Ако свом претпостављеном не смете да кажете шта мислите и осећате, ако пред овим или оним руководиоцем не смете да изнесете свој став,

свој поглед на свет, у вези с овим или оним.

Ако оћутите сваку увредљиву реч свог надређеног, претпостављеног, овог или оног шефа и директора, овог или оног чиновника.

Ако пристанете да будете љубвница свог шефа, само зато да бисте сачували своје радно место.

Ако пристајете да спавате са свакојаким гадовима, само стога што они на вашему радном месту, у вашој фирми, одлучују о вашој судбини.

Ако стрепите и страхујете за своје радно место, и због тога трпите свакојака понижења, тако да, у неким тренуцима осаме, осећате гађење над самом собом.

Не стрепите и не страхујте ни шта шта!

Када човек донесе одлуку, те узме своју судбину у своје руке, тада му и сама Васељена притекне у помоћ.

Свака чврста одлука, са јасним визијама, јесте већ више од пола остварења и успеха.

Све остало је само техничка ствар.

Верујте ми, јер вам све ово казујем из искуства.

Ја сам одувек био својеглав.

(Постоји велика разлика између својеглавости и тврдоглавости, а ви, претпостављам, већ знате каква је то разлика!)

Такав ми је распоред звезда и планета.

Од детета нисам дозвољавао да ми ико немеће своје мишљење.

То су и родитељи рано схватили и, поштовали су моје мишљење.

Дивим се својим родитељима који једва да имађаху четири разреда основне школе, но, упркос својој званичној необразованости,

бејаху мудрији од многих вајних интелектуалаца и професора.

И отац и мајка су увек и вазда имали свој став, своје мишљење, и никада се нису устручавали да кажу оно што мисле.

Били су природно бистри и мудри.

Били су чврстог, србског, хиперборејског карактера.

Имам стотину и један разлог да се дичим својим родитељима, расним горштацима, који су се васцелог свог живота држали божанске вертикале.

Био сам својеглав, рекох, и нисам дозвољавао ником да ме уцењује.

Ни наставницима у основној школи, нити у доцнијим школама.

На свом радном месту увек сам и вазда био свој на своме.

Нисам дозвољавао да ми неко нешто намеће.

Мењао сам предузећа и фирме онако како човек мења одела.

Свако следеће радно место бивало је боље од претходног.

А онда сам, наједном, решио статус слободног уметника, и био сам и фирма и држава за себе.

Када човек једном освести и победи страх, онда схвати да све планете, све звезде и сва бића у вишим световима раде за њега.

Зато вам и кажем, да никада не стрепите за радно место.

Чим вам се не свиђа ту где радите, узјашите ветар и, потражите бољи посао и боље радно место.

Само је важно да се ослободите страха, јер све док сте у страху ви сте као завезана врећа.

Нико вас нити види ни чује, па вам стога нико и не може припомоћи.

Васељена брине о нама.

Ви и не можете да наслутите колико Васељена брине о нама, колико ради за нас!

Све нам је наклоњено у Васељени, све нам је на услузи.

Али ми то не можемо да видимо, јер нам је ум поробљен.

Ум је страхом поробљен.

Велики Инквизитор влада преко страха, кроз страх, и страхом.

Кад победите страх, победили сте и Великог Инквизитора.

Има још нешто суштаствено.

Слободан човек јесте здрав и потпун човек.

Он може повремено да болује од ове или оне болести, али је он у својој бити здрав човек, здрава личност.

Узрок свих болести јесте неслобода.

Човек који гута све увреде и свакојака понижења мора, пре или доцније, да се разболи од најтежих болести.

Жене су у овом времену уцњењније више него икада раније у повесници човечанства.

Уцењене су на сваком месту, на сваком кораку.

Највише су уцењене на радном месту, на послу.

Ту жене, из страха, за себе и своју децу, пристају на свакојака понижења.

Али, кад би знале, само кад би знале, да све од њихове чврсте одлуке и њихових јасних визија зависи, не би ни на шта пристајале.

Биле би своје на својему.

Јер, нема малих и великих пристајања и компромиса.

Ако једном одустанеш од свог начела, од свог става, тада си одустао за сва времена.

Човек мора да верује у слободу, и да снева слободу.

Човек мора да верује да је слобода за њега, да је он рођен да живи, ствара и ради као слободан човек.

Зашто сам писао ове лирске записе?

Писао сам због оних читатељки које ми се јављају, питајући ме, како душевно и духовно да напредују када на свом радном месту доживљавао разна понижења.

Да не бих свакој од њих понаособ одговарао, ја сам се одлучио за ове лирске записе, како бих, у исти мах, и одједном, свима њима одговорио.

Наравно, са свог становишта, из свог животног искуства.

Сунце лије,

над прахом лаванде

затегнут смарагдни лук

у свод зумбула

плавог што везује

руменило јутарње

у сребрне пшенице струк

лагамо,

тихо,

док Киша посустаје…